post

Izložbe: Arhaična modernost Milice Kecman

Povodom obeležavanja pedeset osam godine od osnivanja Ustanova za izradu tapiserija „Atelje 61“ u Svečanoj sali Muzeja Vojvodine 7. marta je otvorena izložba multimedijalne umetnice i pedagoga, Milice Kecman, pod nazivom „Arhaični časovi, tapiserije i crteži 1984-2019“.

Nastupi performativnog karaktera, procesualna umetnost, postpedagogija, bogat crtački, slikarski i tapiserijski opus, vezuju se za stvaralaštvo Milice Kecman, koja se svojim radikalnim  i inventivnim pristupom u različitim poljima delovanja, utkala u samu azbuku vojvođanske avangarde prošlog veka.

Sa otvaranja izložbe Ateljea 61 “Arhaični časovi” u Muzeju Vojvodine 7. marta ove godine. Foto@Vladimir Zubac

Opus tapiserija Milice Kecman kao mogući mehanizama potrage za izrazom, koji baštini deo nacionalne Zbirke tapiserija „Ateljea 61“, jeste jedna od linija stvaranja nove tradicije tapiserije autonomnog puta. Iz tog razloga, kao izraziti predstavnik narativa autonomnosti u izrazu i poetici, ova postavka je odabrana „da obeleži važnu godišnjicu u trajanju „Ateljea 61“ – jedinstvenog tapiserijskog centra u zemlji i regionu.

Istorija umetnosti je pokazala da je korifejski poduhvat osnivanja „Ateljea 61“ ostavio značajne posledice na srpsku savremenu umetnost druge polovine 20. stoleća o čemu govore stručni tekstovi, analize i studije koje su problematizovale srpsku tapiseriju kroz pojedinačne umetničke opuse i kroz interdisciplinarna istraživanja pozicije tapiserije kao likovne discipline.

Sa otvaranja izložbe. Foto@Vladimir Zubac

U tom kontekstu i obeležavanje 58. godine postojanja „Ateljea 61“ – ustanove od posebnog društvenog značaja za zajednicu i državu, a putem izložbe „Arhaični časovi,tapiserije i crteži 1984-2019“, jeste način da se revalorizuje i iznova iščitava deo stvaralačkog opusa važne predstavnice vojvođanske  avangardne scene – Milice Kecman, jednovremeno podsećajući na izrazito bogatu istoriju i savremenost naše moderne umetnosti na polju tapiserije, koju baštini, neguje i popularizuje „Atelje 61“.

Izložbu „Ateljea 61“, „Arhaični časovi, tapiserije i crteži,1984-2019“ Milice Kecman, publika može pogledati do 22.marta u Muzeju Vojvodine.

Teodora Ž. Janković

© Artis Center 2019

 

post

Izložbe: Basarina simfonija drveta i gvožđa u Galeriji SANU

U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (Knez Mihailova 35) u petak 15. marta u 19 časova biće otvorena izložba skulptura Svetomira Arsića Basare. Povodom 90. rođendana ovog uglednog vajara, a u selekciji istoričara umetnosti Nikole Kusovca, publika će imati priliku da vidi Basarina dela nastala u periodu 1998-2018. To je praktično i poslednji ciklus ovog izuzetno plodnog stvaraoca koji u nepredvidljivim, brzim i nedokučivim preokretima kreativnih mejinstrimova, traje skoro sedam decenija. Iako je odavno sebi obezbedio mesto u domaćoj istoriji umetnosti, Svetomir Arsić Basara, poznat po vanrednom spoju gvožđa i drveta kao svojim primarnim umetničkim medijima, neumorno stvara.

Umesto klasičnog, introspektivnog i retrospektivnog teksta, odlučili smo da ovu virtuelnu pozivnicu za izložbu koju nesumnjivo treba videti, uputimo kroz niz iskaza o Basarinom stvaralaštvu, koje su u poslednjih nekoliko decenija izrekli ugledni likovni kritičari i umetnici – prijatelji, savremenici, kolege.

Svetomir Arsić Basara, Mač u Hristovoj ruci, 2001. Foto@Galerija SANU

“Koristeći drvo i gvožđe kao najčešći materijal za realizaciju svojih skulptura, delo Svetomira Arsića Basare je duboko ukorenjeno u vlastito tle, u Kosovo i Metohiju i njihovu istoriju. Izborom tema, oslanjajući se na stare zanate za obradu drveta i gvožđa, a pri tome ne zapostavljajući dostignuća moderne umetnosti, delo Svetomira Arsića Basare zauzima izuzetno mesto u istoriji savremene srpske skulpture.”

Dušan OTAŠEVIĆ

Svetomir Arsić Basara, Putir Vrnjačke Banje, 2001-2003. Foto@galerija SANU

“Obiman i značajan vajarski opus stoji iza stvaralačke biografije Svetomira Arsića Basare: on je ne samo jedan od najplodnijih već i jedan od najznačajnijih srpskih vajara. Taj je opus započet početkom šeste decenije (20. veka) u kreativnom sudaru njegovog umetničkog bića sa stvarnošću života i stvarnošću umetnosti. Inspiriše se najpre neposrednom okolinom , ljudima, predelima i običajima, nacionalnim nasleđem i istorijom, da bi veoma brzo (i za svoje godine veoma rano) osetio potrebu za veoma istinskom sintezom ličnog iskustva i univerzalnih tema sveta u duhu aktuelnih umetničkih ideja. Otvorena i u osnovi poetska ličnost, Basara se sa nezadrživom žudnjom okrenuo svojim unutrašnjim prostorima koji su sve češće podrhtavali pred slutnjama velikih događaja koji su se u njemu uobličavali u dramatične oblike skulptura.”

Sreto BOŠNJAK

Svetomir Arsić Basara, Simfonija I, 2017. Foto@Galerija SANU

“Ovaj novi ciklus radova Svetomira Arsića Basare nastao je i usled njegove jasne predstave o mestu skulpture u ovom podneblju, u tradiciji koja dopire sve do ortodoksne ikoničnosti. Vizantijske likovne predstave kreću se u reakcijama uništavanja i obožavanja idola i kipova,njihovog prihvatanja i slavljenja kao otelotvorene teozofije , i njihovog rušenja kao jeretičkih ostataka paganskih kultova. U ovim ikoničkim i značajnim dihotomijama kreće se recentna Basarina skulptura.”

Jovan DESPOTOVIĆ

Svetomir Arsić Basara, Simfonija II, 2017. Foto@galerija SANU

“U vrlo retkim slučajevima i kod vrlo retkih i, ne treba izbegavati krupne reči, genijalnih umetnika, ovakve dileme se ne postavljaju: umetničko delo se hrani nacionalnim osećanjem, jača u njegovoj blagodatnoj neiscrpljenosti. Ovde smo u prisustvu jednog takvog umetnika i jednog takvog dela.”

Mića POPOVIĆ

“Stvaralaštvo Svetomira Arsić Basare proticalo je u kulturnoj izolovanosti i ljudskoj osami. Znamo ga sa revijalnih izložbi savremene jugoslovenske umetnosti, a trebalo je da bude zadovoljan sa dve-tri reči koje smo mu usput posvećivali. U večitoj trci sa svetom, opterećeni praroditeljskom inferiornošću, zamerili smo metropolama što nas dobro ne vide, ali smo umeli biti ne manje gluvi i slepi prema vrednostima izvan svojih fizičkih domašaja.”

Zoran MARKUŠ

Svetomir Arsić Basara, Egzodus ruralni, 2017. Foto@galerija SANU

“Metal grli drvo, prodire u njega – savez živog bića i oklopa izvire iz doživljaj umetnika u kome se prepliće osećaj savremenog trenutka i onog iz davne prošlosti na kojoj taj savremeni trenutak počiva. Prošlost isplivava na površinu u sadašnjosti – kao neka potvrda – prava.”

Olga JEVRIĆ

Fotografije: Uglješa Dapčević, Ivana Tomanović i Stanko Kostić za Galeriju SANU

© Artis Center 2019

 

post

Izložbe: Dve decenije finog tkanja kolonije “Boško Petrović”

U kulturnoj stanici “Svilara” u Novom Sadu 24. januara je otvorena Izložba povodom 20 godina kolonije tapiserista “Boško Petrović”. Na ovaj način publika je dobila priliku da se upozna sa izuzetnim kulturnim nasleđem u oblasti primenjene umetnosti o kojem se stara Ustanova za izradu tapiserija “Atelje 61” – jedinstvena institucija u Srbiji. 

Detalj postavke izložbe tapiserija Ateljea 61 u kulturnoj stanici “Svilara” u Novom Sadu. Foto: NS Uživo

Izložbu, kako izveštava “NS Uživo”, organizuje “Atelje 61” u okviru projekta “Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021”, sa partnerima iz Fondacije “NS EPK 2021”, jer je Kolonija tapiserista najveći rezidencijalni program za umetnike, koji ta ustanova kulture kontinuirano realizuje dve decenije, uz podršku Grada i Uprave za kulturu.

“Novi Sad ima brojne specifičnosti kada je reč o kulturi, a jedna od njih je i pažnje vredan rad ”Ateljea 61” koji se izdvaja u pogledu medija u kojem se iskazuje – tapiserije, ali i kao jedina ustanova na prostoru Zapadnog Balkana koja objedinjuje izlagačku, produkcionu, izdavačku i muzeološku delatnost. Zato je posebno zadovoljstvo svedočiti izložbi povodom jubileja kolonije u kojoj je učestvovalo preko 80 umetnika iz celog sveta, a čija dela čine Zbirku tapiserija Ateljea, odnosno kulturnu baštinu Novog Sada. Takođe, veoma me raduje što je izložba deo ponude kulturne stanice ”Svilara”, novog prostora za kulturne i kreativne sadržaje ali i druge društvene aktivnosti. Novi Sad delima potvrđuje zasluženu titulu Evropske prestonice kulture, a 2021. godinu dočekaćemo na najbolji mogući način”, istakao je član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić otvarajući izložbu.

Namera organizatora je da postavkom “20 godina Kolonije Boška Petrovića” prikaže razvoj, održivost, akademizam i internacionalizam tradicionalnog programa “Ateljea 61” i popularizuje autonomni likovni medij tapiseriju.

Uoči otvaranja izložbe tapiserija “Ateljea 61” u kulturnoj stanici “Svilara” u Novom Sadu. Foto: Vladimir Zubac

Posetioci će, među ostalim, moći da vide dela Ande Klančič, Nives Pavlović Vuković, Nade Poznanović Adžić, Biljane Roman, Marije Vajde, Lileje Kvasnicje Ambicke, Zlatka Cvetkovića, Nune Saveri, Ulrike Mokdad i drugih umetnika, i to do 12. februara.

Naslovna strana kataloga izložbe. Reprodukcija: “Atelje 61”

Iz kataloga izložbe izdvajamo tekst dr Mirjane Teofanović:

Odluka o osnivanju prve Kolonije tapiserista “Boško Petrović”, doneta je u “Ateljeu 61” u vremenu  kada je naša zemlja  prolazila kroz težak period ekonomskih i kulturnih sankcija i  ratnih godina u regionu. Ta  značajna ideja o pokretanju jedne  institucije sa namerom da se podstakne  stvaralaštvo umetnosti tapiserije,  uprkos svemu, iznenadila je  mnoge  ali ne i one  koji su u tome prepoznali plod onog inicijalnog kreativnog duha osnivača “Ateljea 61”.

Ideju o osnivanju  prve Kolonije  tapiserista “Boško Petrović” 1998. godine, potrebno je sagledati,  prvenstveno u kontinuitetu, kao jednu od aktivnosti na promociji  tapiserije, na čemu su od prvih početaka delovali  osnivači “Ateljea 61”. Slikar Boško Petrović i tkač i tapiserista Etelka Tobolka, od prvih dana rada imali su na umu, osim profesionalne  realizacije tapiserije, istovremeno i njenu promociju.  Kada su u februaru 1961. godine ovi entuzijasti osnovali  “Atelje 61”,   kao jedinstvenu radionicu za izradu tapiserije na teritoriji Jugoslavije, odmah su se latili i aktivnosti na njenoj popularizaciji. Pozivali su umetnike na saradnju diljem zemlje i već sledeće godine organizovali  izložbe tapiserije u Beogradu, Ljubljani i Zagrebu, kasnije i u inostranstvu.

Od kraja  osamdesetih godina prošlog veka dolazi do  primetnije obnove  delatnosti ove specifične ustanove, umnogome zahvaljujući harizmi i upornosti  novog direktora, tapiseriste  Nade Poznanović Adžić.  Jedan u nizu poduhvata, u nastojanju na  intenziviranju saradnju sa tapiseristima predstavlja i osnivanje  prve Kolonije tapiserista  „Boško Petrović.“

U prvoj Koloniji tapiserista “Boško Petrović” odigravao se   susret dve generacije,  slikara i tapiserista, profesora i njihovih bivših postdiplomaca.  S jedne strane, tu su se našli  pioniri  tapiserije u Srbiji,  a sa druge, njihove mlađe kolege mada već uveliko afirmisani tapiseristi.

Iz današnje vremenske perspektive možemo sa sigurnošću zaključiti da je najveći  dobitnik osnivanja Kolonije tapiserista “Boško Petrović” bila  upravo umetnost tapiserije u Srbiji.  O tome svedoči podatak da je  tokom proteklog vremena   u periodu  od 1998. do 2018. godine Savet “Ateljea 61” pozvao na učešće u Koloniji preko osamdeset umetnika koji su imali priliku da  dožive to posebno profesionalno iskustvo.  Time je Kolonija tapiserista “Boško Petrović” postala  jedna od značajnih tradicija delatnosti “Ateljea 61” koja se nametnula i kao bitan činilac u razvoju umetnosti tapiserije u Srbiji.

© Artis Center 2019