post

Oko ljubavnika: Nakit za zaljubljene

Praznično svetlucanje postane posebno zanimljivo kad mu se doda malo misterije, a nama je za oko danas zapala čista egzotika u vrhunskoj slikarsko-juvelirskoj obradi!

“Oko ljubavnika” predstavlja jednu od najneobičnijih formi nakita u istoriji juvelirstva.

Reč je o nakitu neobičnog imena – “Oči ljubavnika” (Lover’s eyes), koji je tokom 18. i ranog 19. veka bio apsolutni hit među evropskim, a pre svega engleskim plemstvom i dobrostojećim građanstvom. Oko naslikano akvarel tehnikom na slonovači, a potom “upakovano” u izabrane dragulje, poklanjano je najčešće u formi broša voljenoj osobi. Naslikano oko je odgovaralo oku darodavca, a u prvo vreme su ga darivane osobe nosile vrlo diskretno, više kao ljubavnu amajliju nego kao dragocenost kojom se njen imalac pomalo razmeće.

Nekoliko izuzetnih primera neobičnog, ekstravagantnog nakita poznatog kao “Oči ljubavnika” u formi broša, 18-19. vek.

Kažu da je ovu praksu započeo budući kralj Džordž IV (1762-1830) u vreme kada je kao buntovni princ od Velsa bio rešen da oženi udovicu, katolkinju Mariju Ficherbert. U znak ljubavi poslao joj je “Oko ljubavnika”, odnosno svoje naslikano oko u formi skupocenog broša. Na tragu prinčevskog dara nastaje prava pomama za ovim neobičnim nakitom, koji po inerciji priziva promišljanje o orijentalnim talismanima protiv uroka u obliku oka, ali i ona o baroknoj ikonografiji u okviru koje surećemo takozvano Nedremano oko, odnosno oko Božje, u sasvim drugačijem kontekstu. Da li ovi motivi imaju bilo kakvog uticaja na nastanak jedne vrlo specifične, izrazito intimne, pa može se reći i ekscentrične vrste nakita, teško je sa sigurnošću reći. Iako Englezi vole da naglase da je ovaj dizajn njihov izum brojne indicije ukazuju da je u Francuskoj u prvoj polovini 18. veka postojala praksa oslikavanja oka bliske osobe na medaljonima (u koje se pride dodavao pramen kose iste ličnosti), ali i ukrasnim iglama, narukvicama i prstenju.

Slikane na slonovači i ukrašene skupocenim dragim kamenjem ili biserom, “Oči ljubavnika” su prava mala remek dela primenjene umetnosti.

Zašto samo oko? Zašto ne čitav lik?

Pojedini istraživači smatraju da je razlog slikanja samo oka upravo činjenica da je reč o oku ljubavnika, odnosno ona situacija koja zahteva veliku diskreciju. U takvim okolnostima vlasnik ovakvog komada nakita je znao o kome je reč, ali ne i druge osobe iz njegove/njene okoline. Prava ljubavna afera u skupocenom materijalu uz važanu umetničku intervenciju, jer svako “Oko ljubavnika” je unikat. Ne postoje dva ista!

Najveća zagonetka naposletku ostaju ličnosti čije je oko predstavljeno, jer veliki deo ovih medaljona nema nikakav potpis, čak ni inicijale, odnosno dobro čuva identitet naslikane osobe. Svetlucavo i provokativno potpuno!

Na slikama Fatime Ronkvilo “Oči ljubavnika” se cesto nalaze na izmaštanim, zagonetnim portretima Kupidona i dece.

Oči ljubavnika su inspirisali američku slikarku filipinskog porekla Fatimu Ronkvilo (1976) da naslika seriju  imaginarnih portreta na kojima se ovaj ekstravagantni nakit pojavljuje kao zanimljiv ikonografski detalj. Predstavnica slikarstva fantastike, ova samouka umetnica, rado se igra temama iz klasičnog evropskog slikarstva dodajući im sopstvene, neobične narative. “Oči ljubavnika” u kombinaciji sa drugim zanimljivm detaljima tako postaju simboli iza kojih se kriju zagonetne priče.

Tamara Ognjević,

istoričarka umetnosti i književnica

© Artis Center 2019

 

post

Braća Limijer i Anri Brispot: Prvi filmski plakat na svetu

Anri Brispot, Cinématographe Lumière, 1896, prvi filmski plakat na svetu, kreiran prema instrukcijama braće Limijer, a za potrebe prve filmske projekcije u istoriji. Foto@ Sotheby’s London

Prvo prikazivanje pokretnih slika na planeti odigralo se 28. decembra 1895. u takozvanom Indijskom salonu Gran kafea na Bulevaru Kapusin u Parizu. Ma kako uzbudljivo zvučalo bilo je daleko od svih onih spektakularnih premijera, crvenih tepiha, mase novinara i obožavalaca koji opsedaju filmadžije i filmske zvezde decenijama unazad. Ruku na srce, taj prvi film braće Limijer pre je bio neka vrsta serije kratkih filmova na kojima je malobrojna publika (jedva tridesetak duša, iako su Ogist i Luj Žan Limijer ambiciozno postavili čak 100 stolica za gledaoce!) mogla da vidi radnike koji napuštaju fabriku, čoveka koji pravi kolut preko glave, dečaka koji pokušava da zaustavi mlaz vode u bašti dok ga baštovan prska, bebu koja peca zlatnu rubici u malom akvarijumu…

Limijerovi nisu imali ambiciju da zadive auditorijum veličanstvenom filmskom sagom, kategorijom nepoznatom u njihovo vreme, već da prikažu jedno čudo nove tehnologije. Još manje im je, sasvim sigurno, padalo na pamet da će se plakat – prvi takve vrste u istoriji, koji je prema njihovim instrukcijama, oblikovao Anri Brispot (1846-1928), pariski umetnik poznat po svom afinitetu za žanr scene, postati predmet želja kolekcionara čitav jedan vek kasnije.

Nek’ vas ne zavara datum 1896. koji se nalazi uz plakat. Činjenica da je premijera bila krajem decembra 1895, nameće misao da su mudra, poslovna braća u dogovoru sa umetnikom namerno stavila 1896, kada je ceo projekat dobio onaj puni dinamizam.

Braća Limijer

Brispotov plakat se ovih dana našao na vrhu liste od 164 čuvena filmska plakata, koje londonski Sotbi planira da ponudi u ciklusu jesenjih aukcija koje počinju 4. septembra. Njegova procenjena vrednost je u ovom trenutku oko 80.000 britanskih funti, ali na aukcijama se nikad ne zna – možda dostigne i neuporedivo veću cifru!

Za nas je, međutim, zanimljivo ono što nam plakat prikazuje. S lakoćom prepoznajemo Brispotov stil koji varira između Lotrekove dinamične, ekspresivne jednostavnosti i Muhinog dekorativizma. Znamo da je bio pod snažnim uticajem Monea i Dega, da ga je privlačio postupak impresionista, ali je, verovatno iz komercijalnih razloga, ostao veran umetnosti pariskog Bel Epoka sa elementima sladunjavog akademizma, koja je imala svoju vernu klijentelu u ojačaloj buržoaziji.

Brispotov plakat izložen u londonskom Sotbiju. Foto@Sotheby’s London

Ono što ne znamo, a bio bi to dragocen “začin” ovoj lepoj poslastici iz Artisovog kabineta retkosti, jeste u kojoj meri je upravo ovaj plakat uticao da već prvih dana 1896. ona skromna publika iz polupraznog Indijskog salona Gran kafea naraste na čak “2000 prodatih ulaznica po ceni od 1 franka za projekcije 1. i 2. januara”! Jedno je sigurno, samo nekoliko meseci kasnije Limijerovi bioskopi su otvoreni širom svih velikih gradova, a ona šarena gužva građana, dama, vojnika, pa i sveštenika sa Brispotovog postera je postala realnost novootkrivene čarolije pokretnih slika.

Tamara Ognjević,

istoričarka umetnosti i pisac

Fotografije@ Sotheby’s London

© Artis Center 2018

post

Secesija za poneti: Nušićeva tabakera

Srebrna, gravirana tabakera komediografa Branislava Nušića s početka 20. veka. Foto@Muzej grada Beograda

Art nuvo, secesija, jugend stil, libert, modrenizmo … različita imena za pokret koji je, spajajući umetnost i zanatstvo, osim reprezentativnih arhitekstonskih i slikarskih dela, ovaplotio čitav niz rešenja u oblasti primenjene umetnosti, a posebno kada je reč o funkcionalnim predmetima u svakodnevnoj upotrebi. Od tapeta do poveza za knjige, od nameštaja do nakita.

Jedan od najlepših primera upravo takvog, upotrebnog predmeta u stilu secesije je i fantastična, srebrna tabakera našeg čuvenog komediografa Branislava Nušića. Nušić je bio poznat kao veliki kicoš i gospodin koji u fraku ide i po burek, a ovaj fini deo pušačkog pribora sa izgraviranim likom secesijske lepotice koja neobično podseća na Muhine modele, ukazuje na osobu koja drži do detalja. Na tabakeri su s prednje strane izgravirani inicijali slavnog pisca, naziv njegove drame “Pučina” i datum 29.11.1901, dok se na poleđini nalazi 12 imena. Sadržaj pomalo neobičan kad se ima u vidu da je “Pučina” napisana 1903, kao drama koja u fokusu ima malograđanštinu i uticaj sredine na uspon i propast jedne porodice, pa možemo samo pretpostaviti da su neke od gravira na tabakeri nastajale kasnije u odnosu na datum koji se na njoj nalazi.

Alfons Muha, Poster za JOB papir za cigarete, 1896.

Ovaj zanimljiv predmet se čuva u legatu velikog pisca u Muzeju grada Beograda.

© Artis Center 2018