post

Praznik u Kruševcu ili o putešestviju jedne izložbe

U čuvenom filmu Vilijama Vajlera “Praznik u Rimu” iz 1953. princeza En (Odri Hepbern) bežeći od strogih protokola pod pseudonimom Anja Smit, obilazi večni grad. Kad joj se u toj avanturi pridruži novinar Džo Bredli (Gregori Pek) nastaje jedna od najlepših filmskih priča. Kruševac nije Rim, ali sve ono što se događalo tokom pripreme i otvaranja izložbe Jelisavete Karađorđević “Duh malih stvari”, realizovane u saradnji Artis centra i Narodnog muzeja Kruševac, na trenutke je podsećalo na osnovnu Vajlerovu ideju o plemkinji koja želi da živi kao sav ostali svet. I naša kneginja je na čas pobegla (ili je to barem pokušala) iz uobičajene slike koju javnost ima o njoj, a da bi otkrila gotovo nepoznatu dimenziju svoje ličnosti – onu stvaralačku. U tom kreativnom begu iz svakodnevice okupila je jedan sjajan tim koji je zajedno sa njom uživao u prazniku u Kruševcu. Za razliku od avanture filmske princeze En, koja je kratko trajala, kruševačka priča živi sve do kraja juna ove godine. A, posle… posle ćemo videti.

Zorana Drašković Kovačević, kustos Kuće Simića, kneginja Jelisaveta Karađorđević i Tamara Ognjević, autor koncepta izložbe “Duh malih stvari”, ispred Kuće Simića u Kruševcu uoči otvaranja izložbe “Duh malih stvari” 15. maja 2018. Foto@Vuk Nenezić VR Photo Team

Istoričari umetnosti retko pišu autobiografije, a još ređe ispovesti o svojim profesionalnim aktivnostima. U suštini šteta, jer bi, ako ništa, kolegama otkrili sa kakvim su se sve izazovim sretali radeći pojedine projekte, a pre svega – izložbe. Ljudi koji me poznaju, znaju odlično da od svih aktivnost koje podrazumeva moja struka najmanje volim izložbe! Može da zazvuči blasfemično, ali za mene je izložba najsloženija, najzahtevnija disciplina unutar svih aktivnosti koje jedan istoričar umetnosti može da preduzme u svojoj karijeri. To je, primarno, skup sport. Svaka izložba koja nema obezbeđen odgovarajući fond iz kojeg će biti finansirana je unapred osuđena na “poštapalice”, “krpež”, mnogo muka i glavobolja. Kako je u međuvremenu kod nas postala moda da se svaki čas nešto kači po zidovima gde god ko stigne (a prostora je mnogo i zaista su kojekakvi), problem se dodatno usložio. Neselektivnost, nedostatak pažljivo osmišljenog, da ne kažem elaboriranog, koncepta, manjak sredstava, neuslovni prostor bez valjane logistike i eto stresa bez granica. Otuda izuzetno retko posegnem za izložbom kao opcijom, a pogotovu u eri u kojoj mi savremene tehnologije dozvoljavaju da to zapravo ne radim.

Kako se onda uopšte dogodila izložba Jelisavete Karađorđević “Duh malih stvari” u Kući Simića u Narodnom muzeju Kruševac?

Skoro pa slučajno!

Kustos i umetnik – Tamara Ognjević i kneginja Jelisaveta u inscenaciji kneginjinog buduara u Kući Simića, koja čini jednu od dve izložbene celine, a u kojoj se našlo 37 predmeta iz kneginjinog beogradskog stana. Foto@Vuk Nenezić VR Photo Team

Sredinom prošle godine sam dobila poziv od moje dugogodišnje prijateljice kneginje Jelisavete da pomognem u istraživanju i sređivanju njenog legata. Poznajemo se gotovo tridest godina. Kao mlad novinar sam davnih 80-tih godina prošlog veka bila među prvima koji su intervjuisali kneginju nakon njenog povratka u zemlju. Na prvi pogled smo, kako bi to rekla savremena omladina – “kliknule”, i to prijateljstvo u nepromenjenom intenzitetu traje već koju deceniju. Prihvatila sam da pomognem oko popisa i istraživanja pravog mora predmeta, fotografija, knjiga, pisama, slika, tekstila, porcelana, nakita … ukratko, celog jednog vrlo uzbudljivog, izazovnog života osobe koja zna svoje poreklo od 6. veka i po ženskoj i po muškoj liniji, a da ne pričamo šta je sve sama doživela u sopstvenom veku. U tom istraživanju i sitematizaciji vanredno zanimljive građe, naišla sam na kneginjine crteže, fotografije koje snima na svojim putovanjima, te zanimljive umetničke intervencije u kojima beskrajno uživa. Slučaj (u koji ne verujem, sve je vrlo namerno!) je hteo da ona nekoliko reprodukcija tih svojih radova pokaže kolegama u kruševačkoj Kući Simića ovog marta tokom kratke posete u okviru jednog privatnog putovanja. Reč po reč, i eto radosti ovom istoričaru umetnosti!

Timski rad je čudo, a pogotovu kad ekipa funkcioniše kao švajcarski sat. Na fotografijama sleva na desno: 1) Tamara Ognjević i Zorana Drašković oblače lutku u kneginjinu odeću, kreirajući avatara; 2) Dragan Bakić poistavlja kneginjine umetničke radove u centralnoj prostoriji; 3) pažljivo poređani parovi slika i fotografija za postavljanje; 4) Vesna Bogdanović postavlja cveće; 5) Rade Bogdanović namešta banere na prednjoj fasadi Kuće Simića. Foto@Tamara Ognjević i Vesna Bogdanović

Od inicijalne ideje do momenta u kojem shvatam da sedim u kombiju koji izložbu od preko 60 eksponata vozi autoputem ka Kruševcu protekao je, čini mi se, treptaj oka. Dobro, možda dva treptaja. Nas troje stisnuti na prvom sedištu – vozač, tehničar i ja. Nad Šumadijom se valjaju olujni oblaci. Zapara i intenzivni miris lipa, zove i majskih ruža. Skoro pa omamljujuće. Trenutak u kojem s kneginjom pakujem slike, delove Demidof servisa za čaj, fotografije, njenu haljinu i šešir, te veliki pirotski ćilim iz 20-tih godina prošlog veka sa motivom grba Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, izgleda kao da se dogodio pre nekoliko godina, a ne dva dana ranije. Koliko smo samo puta sišli i popeli se od njenog stana na petom spratu do prizemlja i nazad! Zgrada bez lifta, a entuzijazam ne opada.

Najzahtevniji deo postavke – inscenacija kneginjinog buduara. Zamišljena kao mikro isečak iz kneginjine svakodnevice, odnosno simulacija prostora u kakvom ona zaista živi i stvara, ali i svojevrsno mesto koje pruža uvide u prošlost, porodicu, navike jedne složene, javne ličnosti, buduar je nesumnjivo bio najteži poduhvat. Međutim, kad je kneginja stigla u Kruševac i zavirila u ovaj prostor, jednostavno je rekla – Jedino što su zidovi druge boje, ali sve ostalo je kao kod kuće. Foto kolaž@Tamara Ognjević

Ako pakovanje izložbe izgleda kao da se dogodilo razmerno davno, namensko fotografisanje eksponata i same kneginje, video zapis napravljen za potrebe izložbe na njenoj terasi u času dok cvetaju limun i sitne ruže, a patuljaste jabuke i jagode lagano zre, deluju kao događaj iz nekog prošlog života. Nasmejani Vuk Nenezić i tihi Sloba Polić iz VR Photo Teama su bili savršeni partneri u ovom umetničkom “zločinu”, podjednako koliko i nezamenljivi dizajner Vuk MIlosavljević i njegova supruga Dragana, autori kompletnog vizuelnog identiteta izložbe. Toliko smo dobro komunicirali da je to nemoguće rečima opisati. Ta fina frekvencija uzajamnog razumevanja, podrške, spremnosti da se brzo reaguje bez obzira na doba dana ili noći, pretvorila je standardnu glavobolju timskog rada u poeziju, pa me niko neće pogrešno razumeti kad kažem da su mi svi ti ljudi preko noći postali kao porodica.

Postavka od 27 umetničkih radova u centralnom prostoru Kuće Simića zasnovana je na jedinstvenom narativu koji pripoveda kneginjin put od zadatih okolnosti u kojima je rođena ka ličnom izboru i stvaralaštvu kao refleksu tog izbora. Reč je o radovima izabranim između nekoliko stotina dela nastajalih u periodu 2015-2017. Foto kolaž@Tamara Ognjević

Kruševački deo tima je takođe funkcionisao kao švajcarski sat. Najfiniji “lonžin”. Dramski preludiji svojstveni koleginici, a pre svega dragoj prijateljici, Zorani Drašković Kovačević, kustosu Kuće Simića, dali su celom procesu onu iskru bez koje ova priča ne bi imala draž. Beskrajno duhovita, na trenutke na ivici nervnog sloma, ali u svakom času brzomisleća, besprekorno stilizovana i spremna na selfi, učinila je da se doslovno tri dana slatko smejem. Izložba je u Kruševac stigla na njen rođendan 14. maja, pa smo zapravo sve vreme radili u svečarskoj atmosferi – na sve strane buketi cveća, mahom fantastičnih ruža, kolačići, čokoladice, čestitke, pokloni … Ipak, sve bi bilo drugačije bez Vesne Bogdanović, te tihe, stamene žene zlatnih ruku za koju kolege ne kažu tek onako da joj je muž vrhunski majstor, ali da je ona bolji majstor od njega. Dok smo Zorana i ja strizale ušima, sevale obrvama, galamile oko toga zašto ovako, a ne onako, Vesna, kustos-pedagog Kuće Simića, je kuvala kafe, sređivala banere, iznosila stolice, raspoređivala cveće i brisala znoj i suze dvema euforičnim kreativkama. Znate ono kad kažu da je neko dobri duh priče, e Vesna je baš to – vila Dobrila!

Kad stigne “inspekcija”: Sleva na desno: Zorana Drašković, Goran Vasić, direktor NM Kruševac, dr Biljana Djordjević, NM u Beogradu, Vesna Bogdanović, dr Dušica Bojić, direktor Istorijskog muzeja Srbije, Dragan Bakić (stoji iza dr Bojić) i Tamara Ognjević. Na ekranu kneginja Jelisaveta. Foto (selfi)@ Zorana Drašković Kovačević

Dolaskom Dragana Bakića, tehničara kruševačkog muzeja, postavka je izbrušena kao najfiniji dijamant. Nije bilo toga što ne može, a Draganovo iskusno oko je zapažalo detalje koje ja ne bih uočila ni posle trosatnog gledanja. Kad je stigao Vesnin suprug Rade da zategne velike banere i omogući njihovo lako postavljanje, ja sam već potpuno relaksirano pila kafu na tremu Kuće Simića iako katalog još nije bio završen, a Zorana je predviđala grad, gromove i smak sveta u popodnevnim časovima uoči otvaranja izložbe.

Negde, tik iza podneva, u Kuću Simića, na svom putu iz Raške i nastupa na tamošnjoj manifestaciji “Muzeji za 10”, ušetale su direktorka Istorijskog muzeja Srbije, dr Dušica Bojić, i naša drugarica, muzejska savetnica Narodnog muzeja u Beogradu, dr Biljana Đorđević, pa je izložba u najboljem smislu te reči doživela pretpremijeru. Dve iskusne, stroge i vrlo zahtevne muzealke su pogledale postavku i, bez sentimentalnosti i lažnog dodvoravanja, izjavile – Pa, ovo je sjajno!!!

Kad se s osmehom na licu komplimentima pridružio i Goran Vasić, direktor Narodnog muzeja Kruševac, bez čijeg blagoslova i pune podrške bi ceo poduhavt bio nemoguć, mogle smo da odahnemo.

Kuća Simića dupke pune na otvaranju, a prvi kustos izložbe – kneginja lično. Foto kolaž@Tamara Ognjević

Duša me boli što neka kamera nije snimila izraz naših lica u tom času, a naročito što kneginja ne beše još uvek stigla u Kruševac, jer to je onaj poslednji i najteži test koji je trebalo proći. To nas, naravno, nije sprečilo da popijemo još jednu Vesninu kafu, te okrenemo šolje iz kojih saznadosmo o budućim udajama (neki, nećemo ih imenovati), putovanjima, dobicima na lutriji, i, što je najvažnije, da oluje svakako neće biti u vreme otvaranja izložbe. Zorana, veliki diplomata i nepopravljivo spadalo, će negde oko ponoći istog dana šarmantno izjaviti:“Ja naivna sve vreme očekujem provalu oblaka, a ustvari ne shvatam da je oluja stigla u drugačijem obliku koji se zove tajfun Tamara!”

Kad je kneginja kročila u Kuću Simića u popodnevnim časovima iz kruševačke štamparije “Sigraf” je stigao katalog – besprekorno odštampan i bigovan, sa svim “pogođenim” bojama. Višenedeljni rad našeg prevodilačkog (Stela Spasić, Svetlana Janković), fotografskog (Vuk Nenezić) i dizajnerskog (Vuk i Dragana Milosavljević) tima je dobio svoju opipljivu formu. I to vrhunsku!

U međuvremenu je sve u Kući Simića ispolirano do visokog sjaja, postavljene stolice za konferenciju za medije, prvu takvu u istoriji kruševačkog muzeja, gosti nahranjeni i napojeni, pa čak ostalo i sat vremena za predah i promenu garderobe.

Konferencija za medije, prva takve vrste u iskustvu kruševačkih kolega, protekla je kao savršeno koordiniran ples. Već u prvim večernjim časovima su se pojavili prvi tekstovi i emisije. Foto@Vuk Nenezić VR Photo team

Kada je u 18 časova počela konferencija za medije temperatura u Kući Simića je naglo krenula da raste. Nemalu nervozu je unela spoznaja da prvi put jedna izložba u našoj zemlji ima live streaming, odnosno da će publika širom sveta posredstvom interneta i naših partnera iz VR Photo Team-a biti u prilici da svaki pokret i ceo nastup prati u realnom vremenu. Dakle, kao pozorište – ne sme biti greški, sve mora da bude dobro koordinirano, jer nema prilike za reprizu. Vazdan nasmejana i spontana kneginja je novinarima priredila ekskluzivno vođenje kroz postavku, lično im pokazala svaki predmet, strpljivo odgovorila na sva pitanja. Naravno, ona koja se tiču umetnosti. Kao iskusan PR menadžer i dugogodišnji novinar bila sam svesna rizika zasnovanog na činjenici da će novinare interesovati aktuelna priča o kneginjinoj unuci i sudskom procesu koji već neko vreme potresa čak i velike medije u Americi (pa kud neće interesovati domaće žurnaliste, bilo bi neprirodno), međutim svi su bili na takvoj visini zadatka – večeras razgovaramo samo i isključivo o umetnosti. Veliko poštovanje za kruševačke novinare, iako Artis centar jako dobro sarađuje s brojnim novinarima i medijskim kućama u zemlji, novinari Kruševca su pokazali izuzetan profesionalizam, a pre svega poštovanje prema svemu što je u Kući Simića s velim trudom rađeno i urađeno.

Kuća Simića 15. maja uveče pretesna za sve posetioce. Foto@Vuk Nenezić VR Photo Team

I zaista, udarna i najvažnija vest te večeri je bila da je ovo kruševačka izložba, a ne neki gostujući program, da se stvaralaštvo kneginje Jelisavete, prvi put stručno obrađeno i prezentirano, pojavljuje baš u Kruševcu u prostoru kojim upravlja Narodni muzej Kruševac.

Kneginja Jelisaveta je, posmatrajući brojne posetioce te večeri u Kući Simića, izrekla jednu zanimljivu misao: “Ja ustvari nisam iznenađen što smo počeli prezentaciju izložbom u Kruševcu. Ovo je grad vrlo moćnih žena u prošlosti, a ne promiče mi interesantna analogija da je kneginja Milica, supruga kneza Lazara, imala 7 kćeri dok ja imam 7 unuka.” E, sad ne verujem da je kneginja Milica potpisivala bilo šta drugo osim državnih dokumenata i pisama, ali naša kneginja je te večeri potpisala na desetine kataloga, slikala se i ćaskala sa Kruševljanima ne skidajući osmeh s lica. Ono što publika pak ne zna, a ja eto mislim da treba da zna, jeste da je kneginja posebno izabrala haljinu koju će te večeri nositi, te da je kao esteta i osoba izuzetnog ukusa, veoma vodila računa da i njena toaleta bude harmonična sa vizuelnim identitetom izložbe. Zorana i ja, s druge strane, nismo ugovarale sinhronu crno-belu odevnu kombinaciju, ali smo valjda toliko bile na istoj frekvenciji usled zajedničkog rada da se taj spontani odabir odigrao kao da je dogovoren. Kako god, izložba je otvorena, a živi prenos je rezultirao morem poruka na sve naše mobilne telefone i moram da kažem da sam te večeri otišla na spavanje umorna i užasno ponosna.

Otvaranje se moglo pratiti preko live streaminga na internetu širom sveta zahvaljujući našim partnerima iz VR Photo Teama. Sleva na desno: Goran Vasić, direktor Narodnog muzeja Kruševac, kneginja Jelisaveta, Tamara Ognjević i Zorana Drašković Kovačević, kustos Kuće Simića. Foto@Vuk Nenezić VR Photo team.

Otvaranjem se, međutim, život jedne izložbe ne završava. Razlog više zašto se retko odlučujem za izložbu kao kraljicu svih istoričarsko-umetničkih i generalno kustoskih formi. Izložba, jednom otvorena, traži stalni nadzor, vođenje, kreiranje pratećih programa. Prezirem izložbe koje služe zato da bi na njih padala prašina, a publika ako naiđe naišla je. Otuda i potreba (sad to možete nazvati i kontrol frik karakteristikom) da budem u blizini izložbe ili da bar imam tu sreću, kao što je slučaj u Kruševcu, da sarađujem sa vrhunskim timom koji razume da izložba zahteva konstantni napor kustosa i muzejskog ili galerijskog osoblja za sve vreme dok je pred očima javnosti. Posebno ako je otvorite koji dan uoči Evropske noći muzeja, koja pada svake prve subote nakon Međunarodnog dana muzeja fiksno vezanog za 18. maj. Ne treba reći da je to onaj čas kad ljudi širom sveta pohrle u muzeje na temelju implusa iz kolektivno nesvesnog da je noć uvek uzbudljivija od dana, te da je noću muzej neuporedivo interesantniji. U suštini nije, ali hajde da ne kvarim zadovoljstvo tolikom svetu.

Evropska noć muzeja u Kući Simića 19. maja, projekcija kustoskog dokumentarca, premijerna degustacija kolača “Jelisaveta” Dragane Vasić i divna kruševačka publika u Artisovom senzorijumu. Foto@ Zorana Drašković Kovačević i Vesna Bogdanović

U osnovnoj zamisli projekta “Duh malih stvari” od početka leži jasna spoznaja da je kneginja ipak kneginja, te da će ljudi pre svega želeti neposredni kontakt s njom. Otuda smo kreirala avatara – odnosno lutku u kneginjinoj originalnoj odeći i sa njenim sopstvenim aksesoarom (šešir, ogrlica, sandale). Na taj način sublimiramo prisustvo Jelisavete Karađorđević u prostoru Kuće Simića za sve vreme trajanja izložbe. Uporedo je snimljen video zapis na njenoj terasi u Beogradu, među biljkama koje nežno gaji već godinama, u kome priča zašto voli stripove, kako je počela da stvara, gde je studirala umetnost, šta je od svog oca, velikog kolekcionara, osnivača Muzeja kneza Pavla, naučila o umetnosti. Taj video, titlovan na engleski jezik (kompletan štampani materijal, od kataloga do potpisa ispod slika je dvojezičan – srpski i engleski), se stalno vrti na velikom lcd ekranu u Kući Simića. Uporedo smo kreirali svojevrsni senzorijum – odnosno koncept koji kroz priču, ukus i miris stalno, na autentičan način, simulira prisustvo kneginje. Prostor buduara i odeća na avataru su namirisani parfemom “Jelisaveta”, jednim od dva miris koji je kneginja kreirala u svojoj produkciji. Oba ova parfema, zajedno sa delikatnim mirisom kolonjske vode “Hammam Bouquet”, koji je koristio knez regent Pavle Karađorđević, kneginjin otac, mogu se videti i pomirisati u buduaru.

Kneginjin avatar u njenoj originalnoj odeći kao deo postavke. Foto@Tamara Ognjević

Već 16. maja u prostoru Kuće Simića je napravljen video zapis kustoskog vođenja kroz postavku u okviru kojeg smo kneginja i ja zajedno ispričale osnovne ideje izložbe i šta ona tačno sadrži. Taj materijal je specijalno snimljen i montiran za premijeru u Evropskoj noći muzeja u subotu 19. maja. Poseban dodatak video zapisu predstavlja jedan daleko veći poduhvat u okviru Artisovog senzorijuma, a to je kreiranje kolača “Jelisaveta”, izazov kojeg se prihvatla Kruševljanka Dragana Vasić sa kojom smo izuzetno uspešno sarađivali na projektu “Srećna slava, domaćice! – Srpska žena i Krsna slava”, koju su zajedničkim snagama kreirali Narodni muzej Kruševac i Artis centar krajem 2017, takođe u Kući Simića.

Dragana Vasić u kneginjinom buduaru u Kući Simića i kolač “Jelisaveta”. Foto@ Zorana Drašković Kovačević

Za kratko vreme ova lepa i talentovana žena je napravila pravi podvig! Na osnovu originalnog recepta za tortu “Jelisaveta” iz kuvara Zorke J. Babić, štampanog prvi put davne 1912. u Trebinju, koji smo otkrili zahvaljujući našoj koleginici i drugarici, istoričarki umetnosti, Marini Lukić Cvetić, koja je prvi put ovu poslasticu poslužila upravo kneginji Jelisaveti u svom Muzeju slatka-Kuća Cvetića u Kraljevu 7. marta ove godine, Dragana Vasić je na temelju osnovnih sastojaka (jaja, vanila, limun, badem) kreirala kolač takvog ukus, ali i estetike, da su svi koji su bili u prilici da ga probaja potpuno oduševljeni. Genijalno ga je personalizovala dodajući mu pločicu od bele čokolade sa ručno naslikanim inicijalom “J”, pa je Artisov senzorijum u Evropskoj noći muzeja publici ponudio i dimenziju gastronomske kreacije koja nastaje unutar same izložbe. Kolač sam probala i ja zahvaljujući Dragani, koja je jedan paketić poslala brzom poštom u Beograda. Da li treba reći koliko sam duboko dirnuta i zahvalna?

Kolač “Jelisaveta” Dragane Vasić i detalj iz kataloga izložbe “Duh malih stvari” u kućnom, dakle beogradskom, aranžmanu autora izložbe. Foto@Tamara Ognjević

Evropska noć muzeja u Kući Simića ostaće tako zapamćena kao prostor jedinstvenog doživljaja koji se deli sa publikom, ali njom se ne završava sve ono što prati ovu izložbu. “Duh malih stvari” je u međuvremenu “spakovan” u 3D format, virtuelizovan i postavljen na sajtu “Muzeji i galerije”, koji koordiniraju naši partneri iz VR Photo Team-a, pa je na taj način postao dostupan najširoj publici u formi virtuelne šetnje kroz izložbu.

Na sajtu “Galerije i muzeji” od 22. maja virtuelna šeznja kroz izložbu Jelisavete Karađorđević “Duh malih stvari” u Kući Simića u Kruševcu.

Virtuelna šetnja kroz izložbu “Duh malih stvari”

Planiramo u nedelju 24. juna specijalnu radionicu u okviru koje će publika slikati sa kneginjom, a na temelju njenih fotografija i postupkom kojim ona interveniše na predlošcima. Svi smo više nego radoznali šta će učesnici radionice videti svojim unutrašnjim okom, a na principu čuvenog Roršahovog testa. Biće to i svojevrsna art terapija u okviru koje spremamo još po neko malo iznenađenje. Artis centar svakako do kraja izložbe – 30. juna ove godine organizuje jednodnevni izlet u Kruševac, kojom prilikom će naši saputnici moći da vide čitav niz zanimljivosti u ovoj srednjovekovnoj prestonici Srbije, ali i da posete izložbu “Duh malih stvari”, koja je obeležila ovo Artisovo proleće.

U prilogu možete pogledat snimke otvaranje i konferencije za štampu, a uskoro će biti dostupan i video kustoskog vođenja, koji je kruševačka publika imala priliku da vidi u Evropskoj noći muzeja 19. maja. Na Kaymak Fun Clubu Artisovog magazina stiže tekst o tome kako je nastajao kolač “Jelisaveta” i jednoj od najintrigantnijih priča o hercegovačkoj Pati Marković – Zorki J. Babić, te kako je njen kuvar putovao kroz vreme, odnosno zašto je ona toliko važna i jedan vek kasnije u privatnom životu kneginje Jelisavate. Verujte, niko i dalje ne piše bolje priče od života 🙂

Live stream otvaranja izložbe “Duh malih stvari” 15. maja u Kući Simića_VR Photo Team i Muzeji i Galerije i muzeji

Artis Center_Konferencija za medije_Duh malih stvari_Krusevac

Roze sa jagodama i katalog izložbe Jelisavete Karađorđević “Duh malih stvari”. Foto@Tamara Ognjević

Uzgred budi rečeno, roze i jagode posluženi na otvaranju su funkcionisale podjednako dobro kao i šampanjac i jagode. Možda čak i zanimljivije 😉

Tamara Ognjević,

istoričarka umetnosti i pisac

© Artis Center 2018

post

Crteži Jelisavete Karađorđević u Kući Simića u Kruševcu

U utorak 15. maja u 19 časova u Kući Simića (Majke Jugovića br. 4) u Kruševcu biće otvorena izložba crteža Jelisavete Karađorđević “Duh malih stvari”, a u organizaciji Narodnog muzeja Kruševac i Artis centra.

Jedna čajanka, koja se odigrala početkom marta u Kući Simića u Kruševcu, dobila je zanimljiv epilog. Oduševljena prostorom doma političara i trgovca s početka 19. veka, Stojana Simića, koja se danas nalazi u sklopu Narodnog muzeja Kruševac, kneginja Jelisaveta Karađorđević je u spontanom razgovoru sa kolegama muzealcima iz Kruševca pokazala nekoliko svojih crteža. Dok smo sabrali dva i dva pao je predlog da se jedan izbor ovih radova izloži. Mi smo dobili zadatak da tu izložbu osmislimo i postavili jedan mali “uslov” da ona, pre svega, bude umetnička. Znamo da ljudi žele više da znaju o kneginji, ali nam je i dobro poznato da je Jelisaveta Karađorđević diplomirala umetnost u Francuskoj, te da pasionirano fotografiše i slika. “Uslov” je prihvaćen i za manje od dva meseca je napravljena izložba njenih crteža nastajalih u periodu 2015-2017.

Naslovna strana kataloga izložbe. Dizajn@Vuk Milosavljević za Artis centar

Izložba Jelisavete Karađorđević “Duh malih stvari” nastala je na temelju originalnog autorskog koncepta istoričarke umetnosti i pisca, Tamare Ognjević. Spajajući priču o kneginji Jelisaveti, kćeri kneza regenta Pavla i kneginje Olge, jedinoj devojčici rođenoj u beogradskom Belom dvoru u sumrak Kraljevine Jugoslavije, i umetnici i piscu, Jelisaveti Karađorđević, Tamara Ognjević nam otvara nesvakidašnji, paralelni univerzum u kojem koegzistiraju hrabra plemkinja, neumorni borac za rehabilitaciju svog oca, i duhovita, darovita umetnica neobične moći zapažanja. Otuda i izložbu čine dve celine – mali salon ~ buduar kneginje uzbudljivog životopisa, kao prostor u kojem ona stvara svoja umetnička dela, i postavka od dvadeset sedam radova putnice, umetnice i maštarke osobenog senzibiliteta. Na ovaj način se i simbolično i realno prepliću dve dimenzije života Jelisavete Karađorđević – okruženje u kojem je rođena, odrasla i obrazovana, i stil života koji je sama oblikovala. Osnovna zamisao ove postavke je da ukaže na odnos između okolnosti na koje ne možemo da utičemo (mesto rođenja, preci, društveni status, itd.), i slobode izbora koji uvek imamo, na temelju iskustva jedne autentične ličnosti čiji život na jedinstven način reflektuje vreme velikih društvenih promena.

Jelisaveta uživa da slika u svom malom beogradskom vrtu, među biljkama koje je sama posadila. Foto@Vuk Nenezić VR Photo Team

Izuzetno smo zahvalni sjajnom timu koji je pomogao realizaciju ovog programa. Pre svih, kolegama Goranu Vasiću i Zorani Drašković Kovačević iz Narodnog muzeja u Kruševcu. Zatim izvanrednom timu fotografa, snimatelja, prevodilaca i dizajnera – Vuku Neneziću i ekipi VR Photo Team, Vuku Milosavljeviću, Steli Spasić i Svetlani Janković, kao i kompletnoj tehničkoj službi muzeja u Kruševcu.

Jelisaveta Karađorđević, Isijavanje, kombinovana tehnika, 2017.

Izložba će biti otvorena do kraja juna tekuće godine, pa izvolite.

© Artis Center 2018

 

post

Projekti ~ Artisova Poslatičarnica

Vizuelni identitet “Poslastičarnice” sa porcelanskom skulpturom Kris Antman za fabriku “Majsen” iz ciklusa “Zabranjeno voće”

Istražujući fantastičnu povest civilizacijske žudnje za slatkim, projekat Poslastičarnica predstavlja kompleksnu transdisciplinarnu studiju koja obuhvata istoriju, umetnost, gastronomiju, antropologiju, književnost, filozofiju, rodne studije i druge relevantne naučne discipline. Polazeći sa stanovišta čuvenog francuskog šefa Antonina Karema (1784-1833) da je poslastičarstvo peta slobodna umetnička veština, ovaj projekat teži da sagleda širi društveni i fenomenološki kontekst poslastica i svega onoga što one impliciraju u praktičnom i metaforičnom smislu. A, naročito u posebnom odnosu gastronomije, umetnosti, nastanka velikih gradova i promenjenog položaja žena u 19. i prvoj polovini 20. veka, dakle u epohi u kojoj se prepliću industrijalizacija i emancipacija, nauka i estetika, revolucije i erotika. U vremenu koje, oblikujući novo društvo, trajno menja sve prethodne sisteme vrednosti i načine komunikacije.

Poslastičarnica je svoje prve korake napravila u jesen 2015. godine na Danima evropske baštine u okviru teme „Stari i tradicionalni zanati – očuvanje i održanje”. Pored učešća na Međunarodnoj naučnoj konferenciji koja je tim povodom organizovana u Etnografskom muzeju u Beogradu, Artis centar je prvi put prezentirao svoja saznanja vezana za istoriju poslastica i poslastičarstva u Beogradu u okviru predavanja “Slatka prošlost Beograda”, te organizovao u Manakovoj kući radionicu kandiranih jabuka u saradnji sa najstarijom bombondžijskom radnjom u Beogradu – “Bosiljčić”. Od te predpremijere, pa sve do ciklusa predavanja i radionica, koje čine sastavni deo promocije Poslastičarnice, a čiji je intenzitet pojačan u 2017. godini, urađena su brojna istraživanja i više eksperimentalnih rekonstrukcija u saradnji s Jasminom Kovačić i novosadskim “Vremeplovom”, čiji će rezultati biti publikovani u naročitoj, reprezentativnoj monografiji čije izdavanje je planirano za 2019-2020. godinu. U 2016. organizovana je prva izložba na temu Božićnih kolača u okviru Artisovih čarolija sredinom decembra meseca. Izložbu je pratilo predavanje Tamare Ognjević “Slatke tajne Božićnih kolača” i mini sajam kolača, kuglofa i slatka.

Poslastičarnica je izlaganje svojih saznanja nastavila serijom predavanja u Subotici, Novom Sadu i Kruševcu, a krug naših slatkih saradnika se proširio na majstore najstarije beogradske poslastičarnice “Pelivana”, subotički “Ravel”, asocijaciju Jevresjskih žena Magish, Kruševljanke okupljene oko Kuće Simića, Narodnog muzeja u Kruševcu. U januaru nam je Share Square u beogradskoj Savamali otvorio svoj dinamični, interaktivni prostor i Poslastičarnica se u naročitom izdanju pojavljuje među Beograđanima na samom početku 2018. godine.

Pred nama su brojni programi, jer mi smo mali, ali ambiciozan tim, nameran da ovu slatku priču ispriča do kraja, najbolje što ume. Krunu tih napora donose specijalni-programi iznenađenja u 2018, a naročito publikacija i dokumentarac koji planiramo u 2019-2020. godini.

Artis u realizaciji projekta Poslastičarnica sarađuje sa brojnim stručnjacima i ustanovama u zemlji i isnostranstvu. Istraživanja proistekla iz ovog projekta se predstavljaju publici kroz predavanja, prezentacije, eksperimentalne radionice i druge oblike saradnje zasnovane na ideji interaktivnog pristupa kulturnom nasleđu u kojem značajnu ulogu igra publika.
Autor i rukovodilac ovog jedinstvenog projekta-simulakruma, zasnovanog na nematerijalnom kulturnom nasleđu, je istoričarka umetnosti i gastroheritolog, Msr Tamara Ognjević, direktorka Artis centra, potpredsednica Nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta muzeja (ICOM Srbija).

U dosadašnjem toku projekta pored arhivskih, studijskih i terenskih istraživanja u okviru Poslastičarnice su relizovane:

IZLOŽBE

Izložba Božićnih kolača u okviru manifestacije Artisove čarolije, održane 17. decembra 2016. u prostoru restorana Radost fina kuhinjica u Beogradu. U saradnji sa poslastičarnicom “Vremeplov” iz Novog Sada, Muzejom kolača i kuglofa “Gea” iz Sremskih Karlovaca, Muzejom slatka-Kuća Cvetića iz Kraljeva i Jelenom Tupenarac iz Sremske Mitrovice.

Artisove čarolije 2016 ~ Izložba Božićnih kolača. Foto @Vanja Jimmy Ivošević

PREDAVANJA

“Slatka prošlost Beograda”, Dani evropske baštine 30. septembar 2015, Manakova kuća, Etnografski muzej u Beogradu. U saradnji sa bombondžijskom radnjom “Bosiljčić” iz Beograda.

Predpremijera “Poslastičarnice” na Danima Evropske baštine 2015. Predavanje “Slatka prošlost “Beograda” u Manakovoj kući. Foto@Tamara Ognjević i Majda Sikošek

“Slatke tajne Božićnih kolača”, predavanje u okviru Artisovih čarolija, manifestacije održane 17. decembra 2016. godine u prostoru restorana Radost fina kuhinjica, a povodom sedam godina od osnivanja Artis centra.

Predavanje “Slatke tajne Božićnih kolača” uz obavezni “Vremeplovov” lebkuhen, rezultat jedne od eksperimentalnih rekonstrukcija koje su Jasmina Kovačić i Tamara Ognjević sprovele u okviru “Poslastičarnice” 2015-2016. Foto@ Gianmaria Jimmy Giannone

“Poslastičarnica – Art Nuvo i žena kao desert”, 5. Međunarodni dan Art Nuvoa 9. jun 2017, Gradski muzej Subotica. U saradnji sa poslastičarnicom “Ravel” iz Subotice.

Artisova “Poslastičarnica” na 5. Međunarodnom danu Art Nuvoa u Gradskom muzeju u Subotici, početak juna 2017. Foto@Tamara Ognjević i Olga K. Ninkov

“Poslastičarnica – Kratka povest žudnje za slatkim, Leto u vrtu galerija 29. jun 2017, Galerija matice srpske i Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad. U saradnji sa Jasminom Kovačić i poslastičarnicom “Vremeplov”.

“Poslastičarnicom” je otvoreno Leto u vrtu galerija u Novom Sadu 29. juna 2017. Foto@ Jelena Ognjanović za Galeriju matice srpske

“Poslastičarnica – Kako je hleb za španskog kralja osvojio Evropu”, Jesenji festival jevrejske kulture 12. septembar 2017, Jevrejska opština Subotica. U saradnji sa asocijacijom jevrejskih žena Subotice “Magish”.

Artisova “Poslastičarnica” na Jesenjem festivalu jevrejske kulture u subotici, septembar 2017. Foto@ Tamara Ognjević i Branka Banjanin

“Poslastičarnica – Slaviti i postiti ili o tajnama posnih kolača”, Izložba “Srećna slava, domaćice!” 7. decembar 2017, Kuća Simića, Narodni muzej Kruševac. U saradnji sa Kruševljankama učesnicama radionice “Posno, a slasno”.

Predavanje “Poslastičarnica – Slaviti, a postiti ili o tajnama posnih kolača” u Kući Simića u Kruševcu 2017. Foto@Živojin Manojlović, Vesna Bogdanović i Tamara Ognjević

“Poslastičarnica – Slatke izjave ljubavi”, Artisova predavanja 10. februara 2018, Share Square, Beograd. U saradnji sa poslastičarnicom “Pelivan”.

 

RADIONICE

“Slatka prošlost Beograda” u saradnji sa bombondžijskom radnjom “Bosiljčić”, Dani evropske baštine 2015, Manakova kuća, Etnografski muzej u Beogradu

Radionica kandiranih jabuka u saradnji sa bombondžijskom radnjom “Bosiljčić” na Danima evropske baštine 2015. u Manakovoj kući. Foto@Majda Sikošek i Tamara Ognjević

“Posno, a slasno”, radionica posnih slavskih kolača, prateći program izložbe “Srećna slava, domaćice!” 2017, Kuća Simića, Narodni muzej Kruševac. U saradnji sa Sanjom Gajić, Aleksandrom Gogić, Vidosavom Narančić, Ljiljanom Plašić, Gordanom Simić, Vesnom Stefanović, Ljiljanom Stojanović, Draganom Vasić i Gordanom Zlatanović.

Radionica “Posno, a slasno” u okviru izložbe “Srećna slava, domaćice!”. Foto@Tamara Ognjević

Projekat se nastavlja i u narednom periodu kroz seriju istraživanja, predavanja, izložbi i radionica, a u nameri da u finalnoj realizaciji bude objavljena reprezentativna publikacija i snimljen dokumentarni film. Budući da je reč o petogodišnjem projektu, krajnji rok završetka projekta je 2020. godina.

© Artis Center 2018