Poslastičarnica: Kineski car i topla čokolada

Razmišljate o toploj čokoladi? Ima smisla uz sneg koji veje od sinoć. A, uz sneg i čokoladu nekako uvek spontano ide spoj umetnosti i mašte, koji ima taj kvalitet da običan februarski dan pretvori u scenografiju za mini bajku. Makar na trenutak.

Da je pasija prema toploj čokoladi, koja zajedno sa čajem i kafom, stiže u Evropu tokom 16. i 17. veka, znala da potakne maštu, jasno je iz same spoznaje da je reč o luksuznoj robi koja u ono doba ima zanimljiv status svojevrsnog leka i terapeutskog sredstva, pa je neretko u odgovarajućim dozama prepisuju lekari. Naime, barokna Evropa smatra da bi prekomerena konzumacija čokolade mogla da ime nus efekte (plašene su fine dame, osobito one u blagoslovenom stanju, da bi mogle roditi decu tamne puti ako preteruju s napitkom na kojem su nedeljama mogle da marširaju Montezumnine trupe u Novom Svetu), stoga je sve u vezi s ovim napitkom bilo izazovno, egzotično, a povremeno regulisano i crkvenim zabranama.

Gij-Luj Vernansal sa saradnicima, “Doručak”, tapiserija od vune i svile iz ciklusa “Priča o kineskom imperatoru”, izrađeno u Manufakturi Bove (Francuska), 1697–1705. Geti Muzej, Los Anđeles, SAD.

Blagosloveno nepoznavanje običaja delekog, egzotičnog sveta u epohi velikih geografskih otkrića, ali i skupocena roba koja je iz njega stizala, a posebno priče nadahnutih putnika, poticali su maštu bogatih konzumenata tople čokolade, koji su naročito u Francuskoj, Austriji i Nemačkoj u tili čas znali da spoje zamamni napitak južne Amerike sa prozračnim, skupocenim kineskim porcelanom. I šta je prirodnije dok srkućete slatko, tamno zlato iz tananih šoljica sa rascvetalim jasminima i malim pagodama, sedeći u nekom dvorcu na Loari u 18. veku, nego da zamišljate kako sličan prizor izgleda u zagonetnoj Kini, toj fascinaciji čoveka rokokoa, dok sličnu operaciju, ali na mnogo glamurozniji način, obavlja kineski imperator lično.

Tako nastaje i ova raskošna tapiserija od vune i svile iz našeg posta, koju prema nacrtima Gija-Luja Vernansela i njegovih saradnika, krajem 17. veka tkaju majstori manufakture iz Bovea (Francuska). Nazvana jednostavno Doručak, deo je veće kolekcije tapiserije zajedničkog naziva Priča o kineskom imperatoru, koju su pasionirano naručivali plemići ondašnje Evrope kao skupocenu dekoraciju enterijera svojih dvoraca i letnjikovaca. Kineski car nije u stvarnosti pio čokoladu, niti jeo egzotično voće za doručak u drušvu lepote carice obučene po evropskim maštarijama, ali ko mari uz toplu čokoladu iz finog porcelana. Naravno kineskog!

Šarl-Etjen Leguaj, Dizajn porcelanskog bokala za pripremu čokolade, Sevr, 1762.

Neće mnogo biti potrebno, a da evropski keramičari iz Sevra i Majsena krenu u veliku avanturu kreiranja sopstvenih servisa za luksuzne napitke iz belog sveta. I dok se kafa uglavnom konzumirala u tzv. kućama kafe u koje su u početku pristup imali samo muškarci, topla čokolada i čaj su servirani u salonima i budoarima, pa su dame mogle da se priključe zajedničkom užitku, kojem je posebnu dimenziju daavalo uverenje da je čokolada moćan afrodizijak.

Iako na našim zidovima danas nema tapiserija iz Bovea (bio bi to jako skup sport!), a tek poneko ima dragoceni blue china porcelan, ne znači da ne možemo, uz pomoć mašte, umetnosti i tople čokolade, uživati u slikama jednog sveta koji je možda malo znao o prehrambenim navikama kineskog cara, ali je odlično razumeo šta je lepo.

Photo @ I Knead to Eat / Via ikneadtoeat.com

Da bi ugođaj bio kompletan evo i recepta za toplu čokoladu iz čuvene pariske poslastičarnice “Angelina” – Pomešajte šolju i po mleka sa pola šolje slatke pavlake, dve kašičice šećera, nekoliko kapi ekstrakta vanile. Zagrejte mešavinu da prostruji (nemojte kuvati!), pa dodajte 100 grama crne čokolade izlomljene na kockice (nećete pogrešiti ako dodate i koju kockicu više, s čokoladom se prosto ne može preterati). Vratite na tihu vatru i mešajte da se čokolada rastopi. Vrelo sipati u porcelansku šolju. Ukrasiti šlagom i prstohvatom cimeta. Odlično se slaže sa snegom koji veje, dobrom knjigom (preporučujemo “Kao voda za čokoladu” Laure Eskvil) ili filmom – teško da bi se na lepši način mogla gldeati “Čokolada” Lase Halstroma iz 2000, sa sjajnim Džonijem Depom i Žilijet Binoš!

Uživajte!

Tamara Ognjević,

istoričarka umetnosti i gastroheritolog 

© Artis Center 2018

Ostavite komentar:

*