Umetnost naših baka: zaboravljene tehnike farbanja jaja

Uskršnja jaja tradicionalno bojena lukovinom sa ornamentima od različitih cvetova i listića. Foto@pvprotal.me

Nije prošlo tako mnogo od onog vremena kada su domaćice morale da pripremaju razne đakonije, pa i da farbaju uskršnja jaja bez pomoći hemijske industrije, samolepljivih sličica i drugih „brzih“ rešenja za kojima posežu prezaposlene savremene žene. Procesi su zaista ubrzani, ali sa brzinom je nestala čarolija i originalnost starih načina bojenja jaja. Zapravo, zahvaljujući pomagalima sva savremena svečarska jaja liče „ko jaje jajetu“, dok je u prošlosti svako bilo pravi umetnički original.

Iako će mnogo žena odmahnuti rukom pitajući se ko sad još ima vremena da petlja sa lukovim ljuskama, voskom, listićima i najlon čarapama, poželeli smo da od zaborava otrgnemo ovo istinsko umetničko umeće naših baka. Pa, ko ima vremena neka proba.

Nekada su se jaja uglavnom farbala korom crnog luka kako bi dobila crveni ton, jer se verovalo da na Uskrs sva jaja treba da budu crvena. Međutim, domišljate domaćice su našle načina da šaraju jaja najrazličitijim biljem.

Za izrazito crveno se koristila biljka broć, a u međuratnom periodu i varzilo dobijeno iz kore crvenog brazilskog drveta. Topla narandžasta nijansa se dobijala kuvanjem jaja sa laticama ruža. Listovi nane su korišćeni da se jaja oboje u nijansi trule višnje, a šljivova kora je davala svetle, gotovo ružičaste tonove.  Ko je želeo da mu jaja budu zagasito ili svetlije žuta koristio je mlečiku, kukurek, koprivu, brezu. Topla mrka na kojoj se naročito lepo ističu šare slikane voskom ili oblici raznih lepih listića koji su korišćeni za šaranje, dobijana je kuvanjem jaja sa orahovim lišćem, cerovinom ili ceđi. Za zelenu je korišćeno seme koprive, spanać i koren patlidžana. Plavu kao nebo davao je divlji zumbul, a kraljevski purpur cvekla.

Jaja bojena varzilom. Foto@naximedia-wikipedia

Postupak ovakvog, prirodnog načina farbanja jaja u suštini nije komplikovan ukoliko se imaju odgovarajuće sirovine. Jaja se dobro operu od nečistoće i zatim kuvaju sa gore pomenutim biljkama uz dodavanje kašike ili dve vinskog sirćeta. Na kraju se premažu krpicom namočenom u ulje kako bi dobila sjaj.

Ko želi po starinski da šara jaja može nabrati svežih listića različitog oblika i uzeti par starih, pocepanih najlon čarapa. Od čarapa se naprave uz pomoć čvorića na oba kraja male vrećice za jaja. Navlažen listić nekog zanimljivog oblika se prilepi gornjom stranom na jaje, pa se preko navuče i priveže komad najlon čarape tako da drži listić uz jaje. Jaja se potom stave u lukovinu (ili industrijsku boju) da se tako kuvaju. Sa kuvanih jaja se ukloni čarapa i listić dok su ona još topla i eto lepe šare. Maštovitije domaćice mogu dodati još po neku šaru na ovakav ukras temperom, flomasterom ili lakom za nokte u boji.

Jaja se danas mogu šarati najrazličitijim tehnikama i motivima u zavisnosti od mašte, ukusa i veštine. Foto@Blic Žena_Shutterstock

Jaja se, takođe, a na radost najmlađih mogu već obojena zamočiti u blag rastvor tutkala, pa kad se osuše po njima se može šarati četkicom i temperama baš kao po pravoj podlozi za ikone. Ove sličice su trajne i lepe. Postaju posebno zanimljive kada se premažu uljem. Blagodareći sitnoj intervenciji mazanja uljem i jednobojno jaje počinje da sija kao pravi dragulj.

Konačno, umetnost oplemenjuje, a farbanje jaja može biti umetnost za svakoga onoga ko se lati ovog malog rituala s radošću. A, za radost se mora imati makar malčice vremena.

Tamara Ognjević,

istoričarka umetnosti i gastroheritolog

© Artis Center 2018

 

Ostavite komentar:

*