post

Visoka moda i visoka umetnost: Modna kuća Barili u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog

U susret prvom izlaganju Milene Pavlović Barili u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog ali i prvoj izložbi posvećenoj modi kao formi visoke umetnosti u ovoj renomiranoj muzejskoj instituciji, Artis centar zavirio je među korice publikacije Jedna studija o visokoj modi i visokoj umetnosti koja prati izložbu „Maison Barilli: Belgrade / New York“. Izložba, autorski prvenac mladog istoričara mode Stefana Žarića, prošlogodišnjeg laureata prestižne Nagrade Spomen-zbirke za najbolji master rad iz istorije umetnosti kojim je Stefan predstavio srpsko modno nasleđe u aprilu tekuće godine na međunarodnoj konferenciji istoričara mode u Londonu, otvara se 6. septembra u 19 časova u prostorijama Zbirke.

Kako bi Vam zagolicali maštu dovoljno da izložbu koja će od novembra imati i beogradsku premijeru u Domu Jevrema Grujića i posetite, prenosimo uvodna razmatranja iz pomenute studije, u kojima se argumentuje Milenino bavljenje modom. Svojim istraživačkim radom, autor je po prvi put u domaćoj nauci o umetnosti klasifikovao umetničine modne ilustracije kao integralni deo njenog opusa, što upravo čini i okosnicu izložbene postavke.

Naslovna strana publikacije Jedna studija o visokoj modi i visokoj umetnosti, dizajn: Veljko Damjanović SPUTNIK

Prvu monografiju Milene Pavlović Barili objavio je Miodrag B. Protić, 1966. godine, pod naslovom Milena Pavlović Barili – Život i delo. Protićeva monografija utoliko je značajna jer je prva stručna publikacija posvećena Mileni, čime se umetnica inicijalno etablira u sistem nacionalne istorije umetnosti. S druge strane, iako pruža pionirski uvid u Mileninu biografiju, uticaj njenih roditelja, Minhena, italijanske renesanse i De Kirika na njeno slikarstvo, čime utire put potonjim razmatranjima ovih fenomena, Protić svega na jednoj strani, od ukupno dve koje su posvećene celokupnom američkom periodu, gotovo usput spominje Vog imenujući ovaj angažman „samoodbranom“, dok o ostalim modnim angažmanima ni ne govori. Kako Protić navodi: „kao u bajci, da bi je spasle, ličnosti iz njenog maštovitog sveta reklamiraju, u nuždi, kolonjsku vodu ili parfem neke firme!“[1] Ni Lazar Trifunović u Srpskom slikarstvu: 1900-1950 (1973) na nekoliko strana koliko je posvećeno umetnici, ne spominje Milenin angažman u polju mode. Tek će Olga Bataveljić svojom studijom (o kojoj će biti više reči u daljem tekstu) Milena Pavlović Barili: Život i rad u Njujorku 1939 – 1945, objavljenoj 1979, prvi put ukazati na Milenu delatnost kao modne ilustratorke.

Postavka izložbe „Maison Barilli: Belgrade / New York“ u Galeriji Milene Pavlović Barilli u Požarevcu, decembar 2017, fotografija: Draško Vujić

Ovakva kritika svoje uporište nalazi u promišljanju o primenjenoj umetnosti u Srbiji s početka i tokom prve polovine 20. veka, kao i u prožimanju elitne i masovne kulture između kojih se Milena neposredno kretala, a koje je, kako Jerko Denegri nalazi, domaćoj istoriji umetnosti otežalo uklapanje Mileninog dela u svoje konvencionalne matrice. Uprkos činjenici da je „Milena Pavlović Barili dosledno transponovala svoje likovne sadržaje na reklamnu sliku“[2] i obrnuto, kritika je primat davala likovnoj, „pravoj“ i „čistoj“ umetnosti, a primenjena umetnost smatrana je drugorazrednom stvaralačkom disciplinom svojstvenoj ženskom senzibilitetu i namenjenoj prevashodno gospođicama iz visokog društva. Čak i kada daje pozitivnu kritiku Milenine prve samostalne izložbe održane u Novinarskom domu u Beogradu 1928. godine, vajar Sreten Stojanović, hvaleći dekorativno-ilustrativni talenat mlade umetnice piše da „ova izložba daje nade da ćemo dobiti snažnog ilustratora, koji ako ne bude potpuno originalan i umetnik, biće nesumnjivo solidan majstor“[3].

Postavka izložbe „Maison Barilli: Belgrade / New York“ u Galeriji Milene Pavlović Barilli u Požarevcu, decembar 2017, fotografija: Draško Vujić

Uzimajući u obzir ovakva tumačenja, modna ilustracija Barilijeve kontekstualizovaće se u okviru modne produkcije (ilustracija, fotografija, dizajn, magazin) u periodu od dvadesetih pa do početka četrdesetih godina 20. veka, koja zajedno sa likovnim umetnostima, filmom i izvođačkim umetnostima čini integralni deo celokupne kulturno-umetničke produkcije formirane u evropskim metropolama (Beograd, Minhen, Rim, London, Pariz) i Njujorku, gradovima u kojima je umetnica živela i stvarala. Kako se „prostorno-arhitektonski fenomeni ponašaju sa komunikacijskog aspekta, na istovetan način kao i odevanje kako i jedno i drugo predstavljaju specifičan, fizički opipljiv i materijalizovani odraz sveukupne stvarnosti“[4] tako i Milenina modna ilustracija, kao i sama moda, trpi uticaje sredine u kojoj nastaje. Tako se može izvršiti i klasifikacija umetnicinih modnih ilustracija na beogradske, minhenske, pariske i njujorške modne ilustracije, s obzirom na to da svaku od ovih grupa ilustracija karakterišu različite umetničke poetike i uticaji fenomena popularne kulture tipične za, ili pak suprotne od sveukupne stvarnosti pomenutih gradova.

Istoričar umetnosti i mode Stefan Žarić predstavio je Milenu Pavlović Barili kao modnog ilustratora ovog proleća u Londonu na konferenciji New Research in Dress History, koju je organizovala prestižna Asocijacija istoričara mode. Foto: The Association of Dress Historians

Milena je prešla može se reći sanjalački put od Požarevca, preko Beograda i Minhena, pa sve do Pariza i Njujorka. Šta je na tom putu saznala o modi, kako je modu stvarala, i povrh svega, kako je modu živela, saznaćete od 6. septembra u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu.

[1] М. Б. Протић, Милена Павловић Барилли живот и дело, Просвета, Београд, 1966, 30.

[2] С. Крагуљ, „Брисање граница: Тесна Европа и богатство Америке“, Милена Павловић Барили Про Футуро: Теме, симболи, значења, ХЕСПЕРИАеду, Београд, 2010, 125.

[3] С. Стојановић, „Изложба радова Милене Павловић Барили“, Политика (18. 12. 1928), преузето из: Група аутора, Милена Павловић Барили Екс Пост: Критике, чланци, биографија, ХЕСПЕРИАеду, Београд, 2010, 180.

[4] М. Прошић-Дворнић, Одевање у Београду у 19. и почетком 20. века, Стубови културе, Београд, 2006, 146.

Odlomak uz dozvolu autora Stefana Žarića preuzet iz publikacije Jedna studija o visokoj modi i visokoj umetnosti.

©Artis Center 2018

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.