post

Jerusalim, grad koji izmiče čulima

Jerusalim je Sveti grad, pa ipak je oduvek bio i jazbina praznoverja, šarlatanstva i verske netrpeljivosti; predmet čežnje i nagrada carstvima, iako nema strateški značaj; kosmopolitiski dom mnogih sekti, od kojih svaka veruje da grad pripada samo njoj; grad s mnogo imena, iako je svaka tradicija toliko sektaška da isključuje sva ostala. Grad toliko prefinjen da ga u jevrejskim svetim spisima opisuju u ženskom rodu – uvek kao pravu čulnu ženu, uvek kao lepu, mada ponekad besramnu bludnicu, a ponekad kao povređenu princezu koju je ljubavnik napustio. Jerusalim je kuća jednog Boga, prestonica dva naroda, hram tri religije, a takođe i jedini grad koji postoji dvojako – na nebu i na zemlji; njegova nenadmašna zemaljska ljupkost ništavna je u poređenju s njegovom nebeskom slavom. Sama činjenica da je Jerusalim i zemaljski i nebeski znači da taj grad može postojati bilo gde: novi Jerusalim utemeljen je širom sveta i svako ima svoju viziju Jerusalima. Proroci i patrijarsi, Avram, David, Isus i Muhamed, za svakoga od njih se kaže da su koračali njegovim kamenom. Avramove religije začete su u njemu, a svet će tu doživeti i svoj kraj na Sudnji dan. Jerusalim grad za narode iz Biblije, jeste biblijski grad: Biblija je, na mnogo načina, hronika samog Jerusalima, a njeni tumači su, od Jevreja i ranih hrišćana, preko muslimanskih osvajača i krstaša do današnjih američkih jevanđelista, uporno menjali njegovu istoriju kako bi ispunili biblijsko proročanstvo.

Jerusalim, bazar i pogled na Davidovu kulu,1890-1900. Foto@Kongresna bibliotena, Vašington.

__________

Kad god je izgledalo da je Jerusalim zaboravljen i nevažan, često je bibliolatrija, revnosno proučavanje biblijske istine kojem su se posvećivali ljudi u dalekim zemljama – bilo da je reč o Meki, Moskvi, Masečusetsu – projektovali svoju veru na Jerusalim. Svi gradovi su prozor u običaje njegovih ljudi, ali ovaj je dvostrano ogledalo koje odražava spoljašnji svet ali otkriva i unutrašnji život grada. Bilo da je reč o razdoblju nepoljuljane vere, pravedničkog stvaranja carstva, jevanđelističkih otkrovenja ili sekularnog nacionalizma, Jerusalim je bio simbol svakog od njih i njihova nagrada. Ali kao u cirkuskim ogledalima, odraz je uvek iskrivljen, često izopačen.

Kamenoresci, Jerusalim, 1890-1900. Foto@Kongresna biblioteka, Vašington.

Jerusalim je razočaravajuće i uznemirujuće delovao kako na osvajače tako i na posetioce. Suprotnost između stvarnog i nebeskog grada toliko je bolna da stotine „pacijenata“ godišnje završava u gradskom prihvatilištu pogođeno jerusalimskim sindromom, ludilom izazvanim neispunjenim očekivanjima, razočaranjem i otrežnjenjem. Ali jerusalimski sindrom je i političke prirode: Jerusalim izmiče čulima, praktičnoj politici i strategiji, razumu, živeći kroz neutaživu strast i nepobedive emocije.

Žene mese hleb, 1890-1900. Foto@Kongresna biblioteka, Vašington.

________

Nijedno mesto ne izaziva tako snažnu želju za posedovanjem kao Jerusalim. Ipak, ta ljubomorna revnost deluje ironično, budući da je većina jerusalimskih svetinja i pripovesti koje ih podupru pozajmljena ili ukradena, i da je pripadala drugim religijama. Prošlost grada često je plod mašte. Prividno, svaki kamen je nekada stajao u davno zaboravljenom hramu neke druge vere, bio je deo trijumfalne kapije nekog drugog carstva. Osvajanja je uglavnom pratio poriv da se poništi svaki trag drugih vera nametanjem sopstvene tradicije, pripovesti i lokaliteta. Mnogo toga je uništeno, ali osvajači su češće ostavljali ono što bi zatekli i menjali mu namenu ili ga nadograđivali. Značajni lokaliteti kao što su Brdo hrama, Citadela, Davidov grad, brdo Sion, Crkva Svetog groba ne predstavljaju posebne slojeve istorije već su više palimpsesti, vez čije su svilene niti toliko isprepletane da je danas nemoguće razdvojiti ih.

Ribari na Galilejskom moru, 1890-1900. Foto@ Kongresna biblioteka, Vašington.

__________

U Jerusalemu, istina je često manje važna od mita.


(Odlomak iz knjige „Jerusalim: Biografija“, srpsko izdanje Evro Book, Beograd 2017, prevod sa engleskog: Gordana Subotić)

Sajmon Sibag Montefjore,

istoričar i pisac

Univerzitet Kembridž, Engleska

© Artis Center 2020

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.