post

Ekskluzivno iz Njujorka: Manje poznati Leonardovi crteži!

Povodom obeležavanja pet vekova od smrti Leonarda da Vinčija, koje će ove godine ispratiti niz zanimljivih izložbi u svetu, a pre svega ona najveća u Luvru u drugoj polovini 2019, naša saradnica iz Njujorka, profesorka Gorica Lalić Hadžić, poslala nam je ekskluzivan zapis o zanimljivoj izložbi četiri dragocena crteža renesansnog genija, koje baštini Metropoliten muzej u Njujorku. Ovo je prvi u seriji tekstova kojim Artis centar planira da pruži skroman doprinos sećanju na čoveka bez kojeg bi istorija umetnosti bila nezamisliva.

Umetnik, teoretičar i izumitelj Leonardo da Vinči umro je u Amboazu (Francuska), u kraljevskom dvoru Klo Lise, nakon 67. rodjendana, 2. maja 1519. godine. U spomen na pola milenijuma od njegove smrti Metropoliten muzej u Njujorku izložio je Da Vinčijeva četiri retka, krhka crteža iz zbirke muzeja. Ovi radovi su izabrani jer prikazuju Leonardov jedinstveni umetnički postupak i inovativnost poput detaljnih studija gestova, izraza, fizionomije, ali i grotesknosti. Mala kolekcija crteža je smeštena na neočekivanom mestu za radove umetnika Leonardove veličine – u hodniku koji vodi od centralnog dela muzeja prema galerijama evropskih slika 19. veka. Ovakva postavka omogućava da im se priđe vrlo blizu i neposredno sagleda tehnika velikog majstora.

Poznato je da je Leonardo bio levoruk i da je oblikovao senke sa paralelnim linijama povlačeći pero iz donjeg desnog ugla ka gornjem levom. Desnoruki umetnici obično povlače linije koje se kreću u suprotnom smeru. Njegova tehnika senčenja – takozvani  sfumato – kontinuirano spajanje tonova da se dobije efekat dima, kako je opisao u svojim beleškama 1490-92, često je imitirana od strane mnogih umetnika. Da bi potpuno ispratio svoju kreativnu maštu, bez nepotrebnog zadržavanja na detaljima u samom početku procesa, Leonardo je skicirao brzo, koristeći tehniku u kojoj su spontanost i ključne vizuelne ideje važnije od sitnih, opisnih detalja.

Profil čoveka u tehnici mastila i krede, 1490-94

Leonardo da Vinči, Profil čoveka u tehnici mastila i crne krede, 1490-94, Metropoliten muzej Njujork

Ovde je umetnik počeo crnom kredom da crta profil starijeg čoveka sa karakterističnim odlikama i dugim nosem. U završnoj verziji, elaboriranoj olovkom i tušem, Da Vinči je idealizovao karakteristike fizionomije svog modela na način koji bi bio bliži njegovim herojskim tipovima ratnika, koristeći savršeno ravne linije koje su iscrtavane od donjeg desnog ugla ka gornjem levom. Na ovom crtežu vidimo Leonardovo brzo skiciranje i kreiranje dinamičnog kontrasta pažljivo iscrtanoj kosi i koži.

Studija glave Bogorodice (1510-1515)

Leonardo da Vinči, Studija glave Bogorodice, 1510-15, Metropoliten muzej, Njujork

Leonardo je kreirao ovu izuzetno detaljnu studiju u pripremi za sliku Bogorodica i Dete sa Svetom Anom i jagnjetom u pejzažu, koju je doradjivao do kraja svog života, a koja se danas nalazi u Luvru. Crtež u Metropolitenovoj kolekciji, slikan crvenom i crnom kredom, odličan je primer umetnikove čuvene sfumato tehnike. Na ovom crtežu vidimo naročit postupak kombinovanja dve krede tehnikom trljanja kako bi bio kreiran neprimetan prelaz tonova od tamnih senki do intenzivnih svetlina. Tako naslikan lik emituje snažnu skulpturalnost koje se zasniva na naučnim istraživanjima odnosa svetlosti i senke kao posebnog fenomena. Istraživanja ovog crteža su otkrila umetnikovu tehniku paralelnih linija crtanih levom rukom, koje su ublažene u zoni samog lica kako bi se liku dala izvesna eteričnost.

Gušter kao alegorija vernosti (1496)

Leonardo da Vinči, Gušter kao alegorija vernosti, 1496, Metropoliten muzej, Njujork

Na ovom crtežu vidimo neobičan motiv guštera koji spasava zaspalog čoveka od ujeda zmije. Inspirisana dugom tradicijom srednjovekovnih bestijara (knjiga o neobičnim životinjama i mitskim bićima) u kojima se životinje predstavljaju kao simbolima ljudskih mana i vrlina, Leonardo slika predstavu koja simbolizuje vernost.

Kao dvorski slikar milanskog vojvode Ludovika Sforce, na čijem dvoru je boravio dugih 17 godina, Leonardo je često kreirao scenografije i kostime za pozorište, kao i kratkotrajne dekoracije za različite javne priredbe. Znamo da je ovaj mali crtež skica za medalju ili broš, ukras za pozorišni kostim, jer na poledjini papira su nacrti i zabeleske za predstavu – jednu vrstu mjuzikla – La Comedia di Danae, Baldasara Takonea.

Skica za oltar sa Poklonjenjem Bogorode malom Hristu (1482-85)

Leonardo da Vinči, Skica za oltar sa Poklonjenjem Bogorodice malom Hristu, 1482-85, Metropoliten muzej, Njujork

Leonardo je na ovom blistavom crtežu istraživao nekoliko ideja za kompoziciju oltarske slike na kojoj su prikazani Bogorodica, Hrist i Sveti Jovan Кrstitelj kao sasvim mala deca. Na skici vidimo pet crteža koje je majstor odvojio okvirima. Raspored na onom centralnom najbliži je slici poznatoj pod imenom Bogorodica među stenama, koja je naslikana u dve verzije od kojih se jedna čuva u Luvru, a druga u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Izuzetno je zanimljiva razrada poza novorodjenčadi na ovim skicama. Leonardo koristi srebrnu olovku koja daje svelte, sivkaste efekte, ali i klasičnu olovku i smeđi tuš koji omogućavaju efekte kjaroskuro, što stvara utisak dramatičnosti i živog pokreta. Način na koji je izradio ove skice evociraju Leonardove sopstvene beleške iz 1490-92, u okviru kojih savetuje umetnicima da “kompoziciju skiciraju brzo, ne završavajući udove previše.”

dr Gorica Lalić Hadžić,

profesor francuske književnosti na Univerzitetu Montkler, Nju Džersi, SAD

©Artis Center 2019

 

 

 

post

Izložbe: Basarina simfonija drveta i gvožđa u Galeriji SANU

U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (Knez Mihailova 35) u petak 15. marta u 19 časova biće otvorena izložba skulptura Svetomira Arsića Basare. Povodom 90. rođendana ovog uglednog vajara, a u selekciji istoričara umetnosti Nikole Kusovca, publika će imati priliku da vidi Basarina dela nastala u periodu 1998-2018. To je praktično i poslednji ciklus ovog izuzetno plodnog stvaraoca koji u nepredvidljivim, brzim i nedokučivim preokretima kreativnih mejinstrimova, traje skoro sedam decenija. Iako je odavno sebi obezbedio mesto u domaćoj istoriji umetnosti, Svetomir Arsić Basara, poznat po vanrednom spoju gvožđa i drveta kao svojim primarnim umetničkim medijima, neumorno stvara.

Umesto klasičnog, introspektivnog i retrospektivnog teksta, odlučili smo da ovu virtuelnu pozivnicu za izložbu koju nesumnjivo treba videti, uputimo kroz niz iskaza o Basarinom stvaralaštvu, koje su u poslednjih nekoliko decenija izrekli ugledni likovni kritičari i umetnici – prijatelji, savremenici, kolege.

Svetomir Arsić Basara, Mač u Hristovoj ruci, 2001. Foto@Galerija SANU

“Koristeći drvo i gvožđe kao najčešći materijal za realizaciju svojih skulptura, delo Svetomira Arsića Basare je duboko ukorenjeno u vlastito tle, u Kosovo i Metohiju i njihovu istoriju. Izborom tema, oslanjajući se na stare zanate za obradu drveta i gvožđa, a pri tome ne zapostavljajući dostignuća moderne umetnosti, delo Svetomira Arsića Basare zauzima izuzetno mesto u istoriji savremene srpske skulpture.”

Dušan OTAŠEVIĆ

Svetomir Arsić Basara, Putir Vrnjačke Banje, 2001-2003. Foto@galerija SANU

“Obiman i značajan vajarski opus stoji iza stvaralačke biografije Svetomira Arsića Basare: on je ne samo jedan od najplodnijih već i jedan od najznačajnijih srpskih vajara. Taj je opus započet početkom šeste decenije (20. veka) u kreativnom sudaru njegovog umetničkog bića sa stvarnošću života i stvarnošću umetnosti. Inspiriše se najpre neposrednom okolinom , ljudima, predelima i običajima, nacionalnim nasleđem i istorijom, da bi veoma brzo (i za svoje godine veoma rano) osetio potrebu za veoma istinskom sintezom ličnog iskustva i univerzalnih tema sveta u duhu aktuelnih umetničkih ideja. Otvorena i u osnovi poetska ličnost, Basara se sa nezadrživom žudnjom okrenuo svojim unutrašnjim prostorima koji su sve češće podrhtavali pred slutnjama velikih događaja koji su se u njemu uobličavali u dramatične oblike skulptura.”

Sreto BOŠNJAK

Svetomir Arsić Basara, Simfonija I, 2017. Foto@Galerija SANU

“Ovaj novi ciklus radova Svetomira Arsića Basare nastao je i usled njegove jasne predstave o mestu skulpture u ovom podneblju, u tradiciji koja dopire sve do ortodoksne ikoničnosti. Vizantijske likovne predstave kreću se u reakcijama uništavanja i obožavanja idola i kipova,njihovog prihvatanja i slavljenja kao otelotvorene teozofije , i njihovog rušenja kao jeretičkih ostataka paganskih kultova. U ovim ikoničkim i značajnim dihotomijama kreće se recentna Basarina skulptura.”

Jovan DESPOTOVIĆ

Svetomir Arsić Basara, Simfonija II, 2017. Foto@galerija SANU

“U vrlo retkim slučajevima i kod vrlo retkih i, ne treba izbegavati krupne reči, genijalnih umetnika, ovakve dileme se ne postavljaju: umetničko delo se hrani nacionalnim osećanjem, jača u njegovoj blagodatnoj neiscrpljenosti. Ovde smo u prisustvu jednog takvog umetnika i jednog takvog dela.”

Mića POPOVIĆ

“Stvaralaštvo Svetomira Arsić Basare proticalo je u kulturnoj izolovanosti i ljudskoj osami. Znamo ga sa revijalnih izložbi savremene jugoslovenske umetnosti, a trebalo je da bude zadovoljan sa dve-tri reči koje smo mu usput posvećivali. U večitoj trci sa svetom, opterećeni praroditeljskom inferiornošću, zamerili smo metropolama što nas dobro ne vide, ali smo umeli biti ne manje gluvi i slepi prema vrednostima izvan svojih fizičkih domašaja.”

Zoran MARKUŠ

Svetomir Arsić Basara, Egzodus ruralni, 2017. Foto@galerija SANU

“Metal grli drvo, prodire u njega – savez živog bića i oklopa izvire iz doživljaj umetnika u kome se prepliće osećaj savremenog trenutka i onog iz davne prošlosti na kojoj taj savremeni trenutak počiva. Prošlost isplivava na površinu u sadašnjosti – kao neka potvrda – prava.”

Olga JEVRIĆ

Fotografije: Uglješa Dapčević, Ivana Tomanović i Stanko Kostić za Galeriju SANU

© Artis Center 2019

 

post

Verujem, dakle jesam: Beograd i Sveta Petka

Beogradjani pred Kapelom Svete Petke u subotu 27. oktobra 2018. Foto@Željko Sinobad

U petak 9. novembra u 18 časova Pokrajinski muzej Maribora, koordinator evropskog projekta “Verujem, dakle jesam” otvoriće onlajn postavku Artisove izložbe “Prepodobna Mati Petko, moli Boga za nas” u čijem fokusu su Beograd i Sveta Petka. Na taj način Artis centar se pridružuje međunarodnom timu stručnjaka na izuzetno zanimljivu temu o svetiteljima zaštitnicima evropskih gradova i velikim kultovima u urbanim sredinama.

Na poziv Pokrajinskog muzeja Maribor u jesen prošle godine predložili smo da u našoj virtuelnoj, onlajn niši, jer je reč o projektu koji je u svojoj prvoj fazi zamišljen kao kompleksna izložba postavljena na odgovarajućoj onlajn platformi, predstavimo dugu i zanimljivu povest o jednoj od najcenjenijih svetiteljki hrišćanskog sveta – Svetoj Petki, i Beogradu. Naš predlog je prihvaćen s radošću, jer je u pitanju živ, aktivan kult koji svoje poklonike ima već nekoliko stotina godina, ali i zanimljiva istorijska i umetnička priča.

Beskonačni redovi strpljivih poklonika na Beogradskoj tvđavi u rano jutro 27. oktobra 2018. Foto@Željko Sinobad

Razmišljajući kako da predstavimo jedan važan deo kulturnog identiteta grada u okviru projekta koji je, pre svega, zamišljen kao interkulturni dijalog, odlučili smo da napravimo seriju fotografija 27. oktobra kada pravoslavni Srbi, ali i drugi poštovaoci ove svetiteljke, proslavljaju Svetu Petku, i to na Beogradskoj tvrđavi, odnosno u Crkvi Ružici i Kapeli Svete Petke, kao jedinstvenom sakralnom prostoru u kome se tog dana okuplja na hiljade poštovalaca ove čudotvorke čiji kult ne bledi vekovima.

Našem pozivu da uzmu učešće u realizaciji projekta kome smo dali ime “Prepodobna Mati Petko, moli Boga za nas” prema stihovima pesme Vladike Nikolaja Velimirovića “Gospod čisto srce želi”, odazvali su se majstor novinske i umetničke fotografije Željko Sinobad i profesionalci iz VR Photo Tima – Vuk Nenezić i Slobodan Polić, zahvaljujući kojima smo dobili seriju izvanrednih fotografija i dokumentarni video zapis. Kolega, istoričar umetnosti Stefan Žarić preveo je prateće tekstove Tamare Ognjević, autorke projekta, na engleski jezik, a kneginja Jelisaveta Karadjordjević i dr Biljana Djordjević su uradile korekture engleskog i srpskog teksta na čemu smo im izuzetno zahvalni. Posebno se zahvaljujemo Ivanu Milinkoviću, vokalnom solisti grupe “Legende”, koji je bez dvoumljenja, prepoznajući cilj ovog projekta, ustupio pravo za korišćenje pesme “Gospod čisto srce želi”, koju izvanredno interpretira na albumu “Reka pravoslavlja” iz 2003. Bez naše Andrijane Peković bilo bi nemoguće na pravi način ispuniti složene zahteve onlajn prezentacije, a pogotovu onaj njen logistički deo koji podrazumeva korišćenje IT alata.

Celivanje ikone na slavu Svete Petke 27. oktobra 2018. Foto@Željko Sinobad

Velika zahvalnost, naravno, ide našim kolegama iz Pokrajinskog muzeja Maribora. Pre svega dr Mirjani Koren, direktorki ove izuzetne ustanove koja okuplja jedan od najboljih muzejskih timova u regionu, a posebno koleginici Nives Cvikl koja je s puno strpljenja i uz neprestanu podršku vodila ovu saradnju i mudro, sa puno smisla i razumevanja, uticala na finalni izgled postavke, koja će najširoj publici biti dostupna od 9. novembra.

Pokrajinski muzej Maribora je u ovom procesu napravio još jedan korak, pa će u Mariboru u petak, dan koji pravoslavci smatraju tradicionalno danom Svete Petke, pored onog virtuelnog – onlajn otvaranja, biti upriličen i poseban program u saradnji sa srpskom zajednicom ovog drugog po veličini grada u Sloveniji. U programu će učestvovati Srpski kulturni krug iz Maribora, a posetioci će između ostalog biti u prilici da čuju odlomke iz romana “Petkana” Ljiljane Habjanović Djurović, koji je posvećen ovoj omiljenoj svetiteljki.

Pred Kapelom Svete Petke na Beogradskoj tvrđavi 27. oktobra 2018. Foto@Željko Sinobad

Malo je reći da smo srećni! Bilo je ovo jedno uzbudljivo putovanje koje je, pre svega, omogućila Sveta Petka, otvarajući nam i fizička i metafizička vrata, vodeći nas svojom sigurnom rukom kroz povest o veri i iskušenjima, građevinama i umetničkim delima, vremenu i ljudima. I ova izložba jeste jedinstveno uzdarije Njoj – Velikoj zaštitnici Beograda i Beograđana, ali i svih onih ljudi i gradova kroz koje je na svom neobičnom putu prošla, kao i svih onih koji, bez obzira na veru, naciju i pol, veruju u ovu neumornu pomoćnicu i utešiteljku.

Velika zaštitnica žena, dece i siromašnih – prostor za paljenje Sveća pri Kapeli Svete Petke u Beogradu 27. oktobra 2018. Foto@Željko Sinobad

Na našem sajtu, ali i društvenim mrežama na kojima imamo svoj profil, uskoro će se pojaviti link na kome ćete moći da pogledate izložbu. U međuvremenu toplo preporučujemo prvu postavku o Svetom Jovanu Krstitelju, zaštitniku grada Maribora, koju su napravile kolege iz Pokrajinskog muzeja Maribora.

I Believe. Therefore I am.

© Artis Center 2018