post

Seminar: Muzej i komunikacija 29-30. novembar u Kruševcu

Artis centar i Narodni muzej Kruševac u periodu 29-30. novembar 2019. organizuju seminar “Muzej i komunikacija: Kulturno nasleđe i grad” u Narodnom muzeju Kruševac (Trg despota Stefana 15, Kruševac). Intenzivni, sertifikovani seminar namenjen je grupi od  30 polaznika, a u cilju sticanja znanja i praktičnih veština kada je reč o muzejskom i PR-u kulturnog nasleđa.

Ovogodišnji, treći po redu, seminar “Muzej i komunikacija” zasnovan je na dobrom iskustvu i velikom interesovanju polaznika prethodna dva seminara održana u saradnji sa Galerijom Matice srpske i Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog u Novom Sadu 2015. godine, kao i prošlogodišnjem seminaru, koji smo realizovali u partnerstvu sa Istorijskim muzejom Srbije. U oba slučaja seminar je dobio podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Nacionalnog komiteta ICOM Srbija. Radujemo se činjenici da je to slučaj i ove godine, kada ćemo u fokusu imati naročito delikatan odnos muzeja i grada, kulturnog nasleđa i lokalne samouprave.

I ove godine na seminaru “Muzej i komunikacija-Kulturno nasleđe i grad” zanimljiv sastav predavača.

Imamo posebno zadovoljstvo da najavimo i saradnju sa Francuskim institutom u Srbiji, ogranak u Nišu, odnosno gostovanje gospođe Marion Vio, šefa ovog ogranka, koja će polaznicima seminara predstaviti naročitu ulogu digitalizacije u procesu prezentacije i zaštite kulturnog nasleđa u okviru izložbe France Emotion, koja gostuje u Narodnom muzeju Kruševac.

I ove godine, pored izuzetno zanimljivih predavanja i radionica seminar ima okrugli sto u okviru kojeg će muzealci razgovarati sa predstavnicima lokalne samouprave na temu “Muzej i lokalna samouprava-Sagovornici ili suparnici?”, a na kojem će učešće uzeti: dr Nikola Кrstović (Filozofski fakultet u Beogradu) Goran Vasić (Narodni muzej Кruševac), Jasmina Palurović (gradonačelnica Кruševca), Suzana Milosavljević (direktor Turističke organizacije Кruševca), prof. dr Vladimir Кrivošejev (Visoka škola za komunikaciju, Beograd) i Bora Dimitrijević (dugogodišnji direktor Narodnog muzeja Zaječar). I ovaj okrugli sto, kao i onaj prošle godine ćemo prenositi uživo preko interneta.

Lazarev grad i Narodni muzej Kruševac – riznica koja čuva sećanje na pozni srednji vek i majstore Moravske umetničke škole. Foto@Artis Center

Ukoliko ste zainteresovani za učešće na seminaru neophodno je da imate u vidu sledeće:

1) Seminar je primarno namenjen muzejskim profesionalcima koji su zaduženi za komunikaciju, rad sa medijima i publikom, ali i svim onim licima koja u ovoj oblasti rade u kulturi;

2) Seminar ne podrazumeva kotizaciju, a za učesnike izvan Kruševca je obezbeđeno noćenje u dvokrevetnim sobama sa doručkom – oni koji žele smeštaj u jednokrevetnim sobama vrše doplatu razlike iz sopstvenog budžeta;

3) Svi učesnici seminara koji dolaze izvan Kruševca snose trošak sopstvenog prevoza na relaciji mesto boravka-Kruševac-mesto boravka;

4) Organizatori obezbeđuju sredstva i uslove za rad, ručak (ketering) tokom trajanja seminara, kafu i kolače;

5) Prijave će se prihvatati po redosledu prijavljivanja, a rok za prijave je do popune naznačenog broja mesta – savetujemo da ne oklevate, jer iz prakse znamo da se kvota brzo popuni;

Opširnije o projektu Muzej i komunikacija možete pročitati OVDE Kompletan program seminara možete preuzeti OVDE . Formular za prijavljivanje možete preuzeti OVDE.

Prijave treba slati na adresu office@artiscenter.com

Kontakt osoba: Tamara Ognjević

Telefon: +381 065 864 38 00

tamara.ognjevic@artiscenter.com

© Artis Center 2019

post

Tragom “Blaga Srbije”: Ljubostinja, Kalenić, Lazarev grad-Kruševac

POPUNJENO!!!

Subota, 6. april ~ jednodnevni izlet, stručno vođenje, degustacija

Kraljevo – Ljubostinja – Kalenić – Kruševac 

Muzej slatka-Kuća Cvetića, Narodni muzej Kruševac, Kuća Simića

Prijave do popunjenja mesta!

Ovog proleća ponovo otvaramo čuvenu knjigu istoričarke umetnosti Tamare Ognjević “Blago Srbije: Kulturno-istorijska baština” koja nas, u prvoj aprilskoj suboti uoči Blagoveštenja, vodi u pozni srednji vek, tragom Moravske škole, poslednjeg velikog stila srpske srednjovekovne umetnosti, u posetu manstirima Ljubostinja i Kalenić, kao i crkvi Lazarici sred prestonice Kneza Lazara Hrebeljanovića u Kruševcu.

Neodoljivi Kalenić, zadužbina protovestijara Bogdana, uglednog vlastelina iz epohe despota Stefana Lazarevića, s početka 15. veka, jedna je od najlepših crkava u Srbiji. Foto@Artis Center

Biće to prilika da pogledamo nedavno otvorenu stalnu postavku Narodnog muzeja Kruševac u čijem fokusu je epoha Hrebeljanovića i Lazarevića, ali i da zavirimo u dve čarobne istorijske kuće – Kuću Cvetića u Kraljevu iz 1908. u kojoj se danas nalazi Muzej slatka, i Kuću Simića u Kruševcu s početka 19. veka u kojoj se čuva sećanje na svakodnevicu grada iz epohe oslobađanja i evropeizacije Srbije.

Lazarev grad i Narodni muzej Kruševac – riznica koja čuva sećanje na pozni srednji vek i majstore Moravske umetničke škole. Foto@Artis Center

I ovog puta u našem fokusu su zanimljive istorijske ličnosti, a pre svega dve izuzetne žene – kneginja Milica, ktitorka Ljubostinje, supruga kneza Lazara i mati pet vanredno interesantnih kćeri, i njena bliska prijateljica, potonja ćesarica, vezilja i pesnikinja, monahinja Jefimija. Prateći istorijski, ali i metafizički put ove dve izvanredne plemkinje u kontekstu vremena u kome su živele, nastojaćemo da ispričamo daleko sveobuhvatniju priču o ženama Srbije poznog srednjeg veka, njihovom načinu života, razmišljanja, kreativnim impulsima, stvaralaštvu.

Zadužbina kneginje Milice u Ljubostinji s kraja 14. veka – mesto koje svedoči istoriju dve podjednako fascinantne žene srpskog srednjovekovovlja – same kneginje i njene bliske prijateljice monahinje Jefimije. Foto@Artis Center

Na početku ovog zanimljivog kretanja kroz prostor i vreme nas očekuje degustacija prolećne kolekcije slatka u Muzeju slatka-Kuća Cvetića u Kraljevu kao dela Artisovog senzorijuma koji za cilj ima da ovo putovanje dobije i specifičan ukus na temelju istraživanja u oblasti nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Degustacija u Muzeju slatka – Kuća Cvetića u Kraljevu kao deo Artisovog senzorijuma, odnosno naš načina da vam predstavimo nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Foto@Artis Center

Cena programa: 2. 400, 00 RSD

Cena programa obuhvata: prevoz na relaciji Beograd-Kraljevo-Ljubostinja-Kruševac-Beograd, ulaznice za sve muzeje i lokalitete prema programu, degustaciju u Muzeju slatka-Kuća Cvetića u Kraljevu, stručno vođenje celog programa od strane MA istoričara umetnosti i licenciranog vodiča, stručna tumačenja muzejskih postavki od strane kustosa zaposlenih u ovim ustanovama, organizaciju programa.

Cena programa ne obuhvata: Individualne troškove putnika i druge aktivnosti koje nisu opisane u programu.

Kuća Simića s početka 19. veka čuva sećanje na jednu epohu u kojoj se Srbija uporedo oslobađala viševekovnog ropstva i evropeizovala, spajajući na najzanimljivij način Zapad i Orijent. Foto@ Artsi Center

Ukoliko ste zainteresovani za ovaj program neophodno je da se prijavite telefonom – 065 864 38 00, ili mejlom – office@artiscenter.com kako biste napravili rezervaciju. Nakon toga, a da biste i definitivno potvrdili svoje mesto, treba uplatiti kotizaciju od 2. 400,00 RSD na naš račun 160-329500-06 kod Banke Intese AD.

U rubrici Primalac pišete: Artis, Braće Jerkovića 145, Beograd; U rubrici Svrha uplate: Studijski program

Okupljanje grupe u 7 časova kod Crkve Svetog Marka na Tašmajdanu (autobuski terminal Air Serbia). Povratak najkasnije do 23 časa istog dana.

©Artis Center 2019

post

Duh malih stvari: Umetnička radionica za kraj izložbe

Izložba cteža Jelisavete Karađorđević “Duh malih stvari”, nastala u saradnji Narodnog muzeja Kruševca i Artis centra, okončana je 30. juna nesvakidašnjom umetničkom radionicom u Kući Simića u Kruševcu u kojoj je učešće uzelo petnaest žena različitih godina, porekla i estetskog shvatanja. Radionica je bila i poslednji korak Artisovog senzorijuma, inspirisanog projektom muzeja Tejt Britanija u Londonu, koji je 2015. godine pokušao da publici putem podražaj svih čula primakne neka od najčuvenijih dela iz svojih kolekcija. Praktično, posle Londona, Kruševljani su prvi okušali draži senzorijuma, kao jedinstvenog postupka u novoj muzeologiji, koji pored čula vida, odnosno neposredne percepcije izložbene postavke, uključuje i čulo sluha, ukusa, mirisa i dodira, a sve utemeljeno na sadržajima koji direkto korespondiraju sa narativom izložbe.

Umetničkom radionicom u Kući Simića (Narodni muzej Kruševac) završena izložba “Duh malih stvari” Jelisavete Karađorđević 30. juna. Kneginja Jelisaveta je lično vodila radionicu i uživala u saradnji sa Kruševljankama. Foto: Tamara Ognjević, Zorana Drašković

Zahvaljujući izuzetnom razumevanju kruševačkih kolega, predvođenih direktorom ovog velikog muzeja, istoričarom Goranom Vasićem, te kustosima Kuće Simića, koja radi u sklopu Narodnog muzeja Kruševac, uspeli smo da realizujemo kompletan senzorijum i ispratimo doživljaj publike, koja je sve vreme aktivno učestvovala u ovom procesu.

Kenginja Jelisaveta i Goran Vasić, direktor NM Kruševac sa učesnicima radionice. Izuzetno uspešna izložba i prateći programi su bili mogući zahvaljujući odličnoj organizaciji Narodnog muzeja Kruševac. Foto: Tamara Ognjević

Pored video zapisa i stručnih tumačenja postavke, koji angažuju vid i sluh, kreiran je u saradnji sa Draganom Vasić kolač “Jelisaveta” (ukus), a publika je bila u prilici da pomiriše parfeme “Jelisaveta” i “E”, koje je kneginja lično dizajnirala. Kao finale ovog procesa, u subotu 30. juna je organizovana umetnička radionica na kojoj su učesnici imali zadatak da neposredno, a prema svojim estetskim shvatanjima, raspoloženju i asocijasijama, intervenišu umetničkim sredstvima na fotografijama koje je kneginja Jelisaveta snimila tokom svojih putovanja. Ova faza senzorijuma je donela čulnu senzaciju neposrednog kontakta sa delima, jer su izabrani predlošci izloženi u okviru stalne postavke. Njen svojevrsni produžetak je kreativna interakcija sa autorom, odnosno samom Jelisavetom Karađorđević koja je ovaj program lično vodila. 

Kneginja Jelisaveta. ovog puta kao umetnica, vodila je radionicu na kojoj su učesnice imale zadatak da različtim medijima, prema svom izboru, intervenišu na njenim fotografijama. Foto: Tamara Ognjević

Posebnu zanimljivost radionice predstavlja činjenica da se na njoj okupilo 15 žena različitog uzrasta, porekla i obrazovanja, a da se na konkurs za radionicu nije prijavio nijedan muškarac! Već neko vreme zapažamo dominaciju ženske publike u svim vidovima kulturnih sadržaja, ali i kulturnom i kreativnom turizmu u okviru programa koje Artis centar organizuje, što je saznanje po sebi vredno ozbiljnijeg istraživanja. Da li su žene zaista više zainteresovane za ovu vrstu programa ili nas prati sticaj okolnosti kakvo je recimo Svetsko prvenstvo u fubalu, koje se odvijalo u vreme trajanja izložbe, elementi su koji zavređuju analizu svih nas koji se bavimo muzeologijom, kulturom u najširem smislu te reči, i razvojem publike.

Učesnice radionice sa svojim radovima. Sleva na desno (donji red): Radmila Radovanović, Nevena Đaković, Ljiljana Radovanović Buka; (gornji red): Snežana Ćosović Milovanović, Olivera Dunjić, Ana Jovanović. Foto: Tamara Ognjević

U radionici u Kući Simića su učestvovale: Radmila Radovanović, Nevena Đaković, Ljiljana Radovanović Buka, Snežana Ćosović Milovanović, Olivera Dunjić, Ana Jovanović, Gordana Pešić, Nataša Aleksić, Snežana Stefanović Milanović, Katarina Kanić, Snežana Stajković, Jasmina Bucek, Dragana Vasić i kustosi Kuće Simića – Zorana Drašković i Vesna Bogdanović. Među učesnicama je bilo ekonomista, stomatologa, turističkih radnika, profesora, studenata, poreskih inspektora, stručnjaka za IT, nastavnika, istoričara umetnosti, pedagoga … jednom rečju, najrazličitijih zanimanja, a kako smo u spontanom dijalogu shvatili i interesovanja.

Učesnice sa svojim radovima. Sleva na desno (donji red): Gordana Pešić, Nataša Aleksić, Snežana Stefanović Milanović (gornji red): Katarina Kanić, Snežana Stajković, Jasmina Bucek. Foto: Tamara Ognjević

Naoko jednostavan zadatak da se umetničkim medijima, prema sopstvenom izboru, interveniše na temelju ličnih asocijacija, raspoloženja i ukusa, samo je u prvom trenutku delovao pomalo zastrašujuće. Strah je bio dodatno uvećan činjenicom da nisu mogle da odaberu predloške prema sopstvenom ukusu, već su ih nasumično izvlačile iz hrpe printova okrenutih licem prema stolu. Na taj način je simuliran faktor slučaja, koji u pravilu koincidira sa spontanim reakcijama na neočekivane sadržaje. Kneginja je odmah pritekla u pomoć zanimljivom pričom gde je i šta snimila, te zašto su baš ti detalji privukli njenu pažnju.

Vesna Bogdanović, Zorana Drašković i Dragana Vasić su sve vreme aktivno učestvovale u kreiranju i realizaciji ideja Artisovog senzorijuma, pa je njihovo učešće na radionici svojevrsno zaokruženje ovog zanimljivog procesa. Foto: Tamara Ognjević

Učesnicima radionice je posebno naglašeno da se od njih ne očekuju nikakva remek dela, već da intervenišu shodno svom ukusu, utiscima, onome što ih zanima, što vole. Objašnjeno im je da radionica predstavlja deo Artisovog senzorijuma vezanog za čulo dodira, a u ovom konkretnom slučaju utemeljenom na ideji isceljujuće moći umetnosti, njenog holističkog kvaliteta koji ne podrazumeva nužno i znatnu zanatsku veštinu. Onog trenutka kad je rad započeo svi su polagano počeli da se opuštaju. Uz sok i kolač “Jelisaveta”, koji je pripremila Dragana Vasić, te ćaskanje i prijatnu muziku, radionica je tekla besprekorno, a Kuća Simića postajala jedan od onih muzeja iz kojeg se izlazi sa neponovljivim doživljajem.

Kneginja Jelisaveta, učesnice radionice i kustosi na zajedničkoj fotografiji sa radovima – Kuća Simića kao mesto ženske kreativne energije. Foto: Živojin Manojlović

Nekih sat vremena kasnije, u trenutku dok smo učesnice radionice slikali s njihovim radovima, shvatili smo da pred nama pored izuzetne galerije psiholoških profila, stoji neverovatna slika – svaki rad pojedinačno se u estetskom, kolorističkom i stilskom smislu besprekorno uklapa u lični stil i odevnu kombinaciju svoje autorke!!!  Povrh svega, umetnost i rad u grupi su dali onaj fini efekat art terapije – od prvobitne nesigurnosti, straha i male nelagode u prisustvu javne ličnosti znatnog pedigrea, nije ostalo ni traga. Svi su bili nasmejani, vidno zadovoljni, zaintersovani da svoje misli i utiske podele sa drugima. Radionica je u punom smislu te reči – zasvetlela! Za sve nas jedinstveno, dragoceno i vrlo verovatno neponovljivo iskustvo.

Poslednjeg dana izložbe je bilo vrlo živo u Kući Simića – od razgovora sa medijima, preko degustacije kolača, postavljanja izložbe u izložbi nakon umetničke radionice, pa do kneginje Jelisavete u ulozi kustosa. Foto: Tamara Ognjević

Nakon radionice je usledilo poslednje stručno tumačenje izložbe koju je činilo 29 originalnih kneginjinih crteža i 37 predmeta iz njenog legata, a Kruševljani, okupljeni u impresivnom broju, su dobili jedinstvenu mogućnost da ih kneginja vodi kroz svoj izložbeni buduar. Tako su iz prve ruke mogli da saznanaju zanimljive detalje o njenim precima, odnosno ko su ljudi sa fotografija u buduaru, kako je nabavila veliki ćilim sa grbom Kraljevine SHS, zašto je kreirala parfeme, odakle dolazi njen servis za čaj, kako je pisala knjige za decu.

Demontiranje izložbe u veseloj atmosferi – Tamara Ognjević, autor koncepta, i Zorana Drašković, kustos Kuće Simića. Foto: Ivan Popović

Činjenica da smo izložbu završili postavkom radova učesnica izložbe, odnosno stvaranjem izložbe u izložbi, na simboličan, ali i egzaktan način pokazuje da je kraj zapravo samo prostor za neki novi početak. Iako je izložba “Duh malih stvari” kreirana ekskluzivno za Kruševac, a u saradnji sa Narodnim muzejom Kruševac, te neće biti na ovakav način ponovljena ni u jednom drugom gradu u zemlji i inostranstvu, svima nam je jasno da je stvorena plodna platforma za neke nove projekte. Ono što je bio svojevrsni muzeološki test sa ciljem decentralizacije kulturnih sadržaja, otkrivanjem novih prostora, postavljanjem jednog narativa u okviru muzejskog objekta koji s tim narativom korespondira, obogatilo je naša iskustva, proširilo vidike i donelo nove ideje.

Zahvaljujemo se kolegama iz Narodnog muzeja Kruševac, koji su prepoznali i partnerski podržali jednu kompleksnu ideju na tragu nove muzeologije, pokazujući na taj način da polje eksperimenta i ispitivanja nove uloge redefinisanog muzeja nije rezervisano samo za muzejske ustanove u prestonici. 

Tamara Ognjević,

istoričarka umetnosti i književnica,

autor koncepta izložbe “Duh malih stvari”

© Artis Center 2018