post

Visoke strasti visoke mode: Devica Marija kao modna ikona

Početkom decenije, tačnije 2011. godine, Muzej tekstilnih umetnosti i tkanina u Lionu organizovao je izložbu intrigantnog naziva, Devica Marija: Modna ikona. Izložba je predstavila kostime nastale od 12. pa do 19. veka za statue Bogorodice i novorođenog Hrista. Kostime su neretko naručivali imućni katolici kao vid obožavanja Device, često donirajući sopstvenu skupocenu odeću, a naročito venčanice, krojačima i krojačicama koji su potom krojili odeću za Bogorodicu. Tako su se vernici,  oblačeći Bogorodicu u sopstevnu odeću, približavali božanskom, skidajući taštinu ukrašavanja sa sebe i darujući je Devici. Direktor Muzeja, Maksimilijan Duran, obraćajući posebnu pažnju na perike, šminku pa čak i pravu kosu kojom su se statue Device Marije ukrašavale akcentuje da su vernice Mariju upravo doživljavale kao modnu ikonu, odnosno kao nedostižni ideal psihofizičke lepote.

Vizual izložbe Devica Marija: Modna  ikona, Muzej tekstilnih umetnosti i tkanina Lion, 2011.

Tri boje koje dominiraju modnom paletom Bogorodice su uglavnom bela, plava i crvena, iako su vremenom, prevashodno u Španiji i Latinskoj Americi, u ukrašavanje statua ušle i crna, zlatna, zelena i ljubičasta, a potom i različiti predmeti, poput školjki i cveća.

Žan Pol Gotje, detalj oreola sa školjkama i koralima, kolekcija Device, 2007, Vog

Bela boja simbolizuje nevinost, čistotu, svetost; plava Božju milost i nadu, a crvena, boja krvi, moć, pokajanje, poniznost, i samog Svetog Duha pa su tako odora, ogrtač i veo Bogorodice često u ove tri ili dve boje, obično u kombinaciji plave i bele ili plave i crvene, što se vidi i iz načina na koju su Bogorodicu predstavljali Dolće i Gabana u svom dizajnu.

Dolće i Gabana, Haljina sa printom Device Marije, kolekcija proleće leto 2016, Moda Operandi

U tom smislu, odeća koja je krasila Bogorodicu često je i sama postajala predmet obožavanja, jer ona više nije krasila ljudsko. Ukrašavanje ljudskog po Svetom pismu smatralo se taštinom, čak i đavoljom rabotom. Ta odeća je sada krasila božansko, naglašavajući njegove potencijale i lepotu. Dajući sopstvenu odeću pa čak i kosu kao deo sopstvenog tela Bogorodici, Hristovoj roditeljki, vernici su se prepuštali milosti i spasenju. Uzimajući u obzir važnost Device Marije, naročito za katoličanstvo, ne iznenađuje činjenica da su mnogi dizajneri pretežno iz zemalja sa dominantnom katoličkom veroispovesti aproprirali figuru Bogorodice u svom modnom dizajnu.

Žan Pol Gotje, detalj kreacije inspirisane vitražom, kolekcija Device, 2007, Vog

Proslavljajući desetogišnjicu svoje karijere 1984. godine, Tjeri Mugler je svoju reviju zatvorio Bogorodicom koja se spušta sa neba. U prozirno beloj lepršavoj haljini optočenoj plavim cirkonima koju je Mugler nazvao Madona, manekenka Pat Klivlend se, predstavljajući bezgrešno začeće, spustila sa neba i prošetala modnom pistom. Ista haljina je kasnije stavljena na arkadu lučnog ulaza u prostor izložbe Nebeska tela Instituta za kostim Met muzeja u Njujorku 2018. godine.

Tjeri Mugler, Pat Klivlend kao Bogorodica u Madona haljini, 1984, Pinterest

Naročito kontraverzna je bila revija čuvenog poljskog modnog dizajnera Arkadiusa  Veremčuka sa Londonske nedelje mode 2002. godine naslovljena Devica Marija u pantalonama. Celokupan mizanscen bio je ukrašen printom sa novorođenim bebama u stilu kultnog omota Nirvaninog albuma, kako bi se naglasilo ono devičansko, nevino i čisto u svakom ljudskom biću, koje, po rečima samog dizajnera, religija potom preoblikuje i “iskvari”. Dok je londonska publika bila oduševljena, konzervativno katoličanstvo Varšave osudilo je reviju i tužilo umetnika, nazivajući ga teroristom. Ipak, dizajner se odbranio nazivajući svoja “vulgarna” ostvarenja metafizički lepim, a modnu reviju je zatvorio lično, noseći krunu od trnja i simbole različitih svetskih religija, kako se revija održala u jeku terorističkih napada u Njujorku i Londonu. Devica Marija je tako Arkadiusu poslužila kao simbol pomirenja među nacijama i religijama, a na reviji se pojavila kao ikona. Tačnije, gornji deo kreacije koju je manekenka nosila bio je deokrativni panel sa ikona Bogorodice kroz koji je manekenka mogla da proturi ruke i lice, dok se donji deo kreacije sastojao od pantalona, čime se Poljak poigrao i sa religijski uslovljenim rodnim strukturama.

Arkadius, Devica Marija u Pantalonama, Londonska nedelja mode 2002, Arkadius

Pored Arkadiusa, možemo reći da je kolekcija Les Vierges odnosno Device iz 2007. godine Francuza Žan Pol Gotjea do sada možda najuspelija aproprijacija Device Marije u visokoj modi, pa čak i jedan od najlepših umetničkih omaža ovoj religijskoj figuri.

Žan Pol Gotje, kolekcija Device, 2007, Vog

Uplakane Device sa suzama od cirkona, oreoli ukrašeni cvećem, perjem, zvezdama, koralima, i probodena sveta srca jedrili su modnom pistom na manekenkama u grandioznim a opet jednostavnim kreacijama i suptilnom ali efektnom šminkom, evocirajući bogatu tradiciju predstave Bogorodice u katoličkoj imaginaciji. Posebnu pažnju izazvalo je pojavljivanje burleskne umetnice Dite von Tiz kao Device Marije, a Gotje je, u svom stilu, u potonjem foto editorijalu u Madonu pretvorio “australijsku Afroditu” Kajli Minog, afirmativno pokazujući da svaka žena može da bude ne samo odraz božanskog, već boginja lično. A da Bogorodica ne mora nužno da bude i bela, pokazala nam je niko drugi nego Bijonse, pozirajući kao crna Madona sa novorođenim blizancima fotografu Mejsonu Pulu 2017. godine.

Žan Pol Gotje, Dita von Tiz kao Devica Marija, kolekcija Device, 2007, Vog

Mejson Pul, Bijonse, 2017, Instagram

 

Stefan Žarić,

istoričar umetnosti i mode

Artis Center

© Artis Center 2020

 

post

Tribina: Da li je hrana kultura?

Svetski dan hrane – Sreda, 16. oktobar u 19 časova, Beogradski Market (Žorža Klemansoa 19)

U okviru međunarodnog projekta Food is Culture i izložbe Ono što niste znali da postoji. Ugrožena hrana iz celog sveta, Nova Iskra vas poziva na zanimljivu panel diskusiju!

Sa našim gošćama – Tamarom Ognjević, direktorkom Artis centra i istraživačem pri Evropskom institutu za gastronomiju, i Milicom Mrvić, umetnicom, razgovaraćemo o tome kako hrana može postati kulturno nasleđe i obeležje zajednice iz koje dolazi, koje institucije baštine hranu, kao i da li hrana može biti umetnička inspiracija.

Tamara Ognjević, jedan od učesnika tribine “Da li je hrana kultura?”

Cilj tribine je da saznamo šta svako od nas može da uradi kako bismo očuvali stare, tradicionalne recepte i načine pripremanja namirnica, čime štitimo ovo kulturno nasleđe, kao i da ukažemo na drugačiji pristup razumevanju hrane koju konzumiramo, kako bismo je učinili održivom.

Posetioci tribine će imati priliku da isprobaju hranu koja će biti spremljena korišćenjem tradicionalnih namirnica i recepata od strane kuvara Beogradskog marketa.

“Prijateljice” je samo jedna u nizu fotografija iz ciklusa “Kulinarske mrvice” inspirisanih hranom i kulturom obedovanja čiji je autor umetnica Milica Mrvić, učesnica tribine “Da li je hrana kultura?”

Izložba Ono što niste znali da postoji. Ugrožena hrana iz celog sveta je otvorena u Beogradskom marketu do 25. oktobra. Izložba ima za cilj da naglasi važnost gastronomskog nasleđa i raznolikosti i da skrene pažnju na rizik od nestanka pojedinih biljnih i životinjskih vrsta kao sastavnih segmenata ishrane. Svaki posetilac izložbe će moći da odštampa posebno kreirane recepte nastalih na bazi nekih od sastojaka zapisanih u Ark of Taste biblioteci. Izložba Ono što niste znali da postoji. Ugrožena hrana iz celog sveta je deo međunarodnog projekta Food is Culture i dizajnirana od strane Slow Food organizacije u saradnji s dizajnerkom i kustoskinjom Žozefin Vargo. Izložba će biti održana i u Briselu (proleće 2020.) i Polencu (leto 2020.), uz mogućnost dodatnih izlaganja u onim institucijama koje pokažu interesovanje.

Milica Mrvić, Doboš torta, ciklus “Kulinarske mrvice”

Food is Culture je projekat finansiran od strane evropskog programa Kreativna Evropa, uz doprinos Fondazione CRC di Cuneo, predvođen od strane organizacije Slow Food sa svojim partnerima Kinookus, Europa Nostra, Nova Iskra Creative Hub, Transpond AB. Izložbu u Beogradu je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ulaz je slobodan!

@Artis Center 2019

post

Prateći programi izložbe “Kneginja Jelisaveta-Dugo putovanje kući” u oktobru

U oktobru u okviru izložbe Kneginja Jelisaveta Karadjordjević – Dugo putovanje kući zanimljiva predavanja, video projekcije i razgovori!

O Demidovima kao kolekcionarima predavanje će održati Aleksandar Tiso Demidov

SUBOTA, 5. OKTOBAR, 11 ČASOVA: ALEKSANDAR TISO DEMIDOV, POSLEDNJA VELIKA AUKCIJA KOLEKCIJE DEMIDOV – PREDAVANJE NA ENGLESKOM JEZIKU UZ KONSEKUTIVNI PREVOD NA SRPSKI

Ugledan bankar, istraživač i filantrop, Aleksandar Tiso Demidov, već decenijama istražuje kolekcionarske aktivnosti svojih predaka, jedne od najbogatijih porodica imperijalne Rusije, nosilaca italijanske titule prinčeva od San Donata – Demidovih. Nekada druga porodica po bogatstvu u carskoj Rusiji, Demidovi su bili izuzetni poznavaoci umetnosti i strasni kolekcionari. Ovu strast nasledio je i sin Aurore Pavlovne Demidove, knez Pavle Karađorđević, osnivač prve Galerije moderne umetnosti na Balkanu i Muzeja kneza Pavla. Njegovi preci – pradeda Anatol Nikolajevič Demidov i deda Pavle Pavlovič Demidov, raspolagali su izuzetnim kolekcijama slika Rembranta, Ticijana, Van Stina, Van Dajka, Delakroa i drugih čuvenih majstora evropskog slikarstva, koje su ovi plemići izlagali u svojim palatama u firentinskom San Donatu i Pratolinu nadomak Firence.

  • * * * * * * * * 

O skupocenoj kolekciji nakita velike vojvotkinje Marije Pavlovne od Rusije, prabake kneginje Jelisavete, i peterburškim zlatarima govoriće msr Tamara Ognjević

SUBOTA, 12. OKTOBAR, 13 ČASOVA: MSR TAMARA OGNJEVIĆ, DRAGULJI VELIKE VOJVOTKINJE MARIJE PAVLOVNE OD RUSIJE I CARSKI ZLATARI PETERSBURGA, PREDAVANJE

Velika vojvotkinja Marija Pavlovna od Rusije, supruga carevog brata velikog vojvode Vladimira, i prababa kneginje Jelisavete, jedna je od najzanimljivijih ličnosti evropske istorije poznog 19. veka. Istovremeno ona je i vlasnica najveće kolekcije nakita u domu Romanovih, kompetitivna, ambiciozna plemkinja rafiniranog ukusa. Za nju rade čuveni zlatari poput Faberžea, Bolina, Bušerona, Kartijea … priča o njenoj kolekciji dragulja, baš kao i sudbine te kolekcije, pruža jedinstven uvid u estetiku jedne epohe i majstore koji su je oblikovali. Istovremeno ona je i metafora uspona i pada monarhija, refleks podjednako i političke i umetničke klime u stoleću velikih promena.

  • * * * * * * * * 
  • Kneginja Jelisaveta i Mira Adanja-Polak. Iz foto-dokumentacije Mire Adanje-Polak.

  • ČETVRTAK, 17. OKTOBAR, 18 ČASOVA: MIRA ADANJA-POLAK, KNEGINJA JELISAVETA-ONO ŠTO NISTE VIDELI, VIDEO PROJEKCIJA I RAZGOVOR
  • Ugledna novinarka i televizijski autor, Mira Adanja-Polak, i kneginja Jelisaveta se poznaju i sarađuju duže od tri decenije. Ako možemo reći da postoji osoba koja je kamerom i reči zabeležila povratak kući Jelisavete Karađorđević, ali i čitav niz nepoznatih ili manje poznatih detalja iz istorije porodice kneza Pavla Karađorđevića, onda je to nesumnjivo Mira Adanja-Polak. U emisijama „Ekskluzivno“ Mire Adanja-Polak veći deo ovog istorijski kapitalno značajnog materijala publika je imala prilike da vidi. Dokumentarne zapise čije ćete najznačajnije delove videti radjeni su u dužim periodima istraživanja i nose zanimljiva sećanja na ono kako su i kada zabeleženi i zato predstavljaju važna svedočanstva koja dopunjavaju sliku o životnom opusu Jelisavete Karađorđevic tokom poslednje tri decenije.Tim povodom imamo izuzetnu čast da najavimo gostovanje Mire Adanje-Polak u okviru pratećih programa izložbe o zaostavštini kneginje Jelisavete, tokom kojeg ćemo kroz razgovor Mire Adanje-Polak i Jelisavete Karađorđevic, kroz njihova sećanja, biti u prilici da o kneginji saznamo više.
  • * * * * * * * * 
  • O muzeju kneza Pavla će govoriti prof. dr Irina Subotić

SUBOTA , 19. OKTOBAR, 13 ČASOVA: PROF. DR IRINA SUBOTIĆ, MUZEJ I KOLEKCIONARSTVO KNEZA PAVLA, PREDAVANJE

Muzej kneza Pavla osnovan je 1934. godine spajanjem Muzeja savremene umetnosti sa Istorijsko-umetničkim muzejom, kako se tada nazivao Narodni muzej. Odmah je postao institucija od najvećeg značaja ne samo u oblasti kulture već i kao zastupnik evropskih ideja i vrednosti za koje se Jugoslavija zalagala u vreme kada je knez Pavle bio jedan od regenata. Knez Pavle je od svojih ranih godina bio zaljubljenik u umetnost, kasnije ju je izučavao i postao prefinjen kolekcionar i velikodušan darodavac, što je doprinelo da i Muzej njegovog imena dođe do izvanrednih umetničkih dela koja su i danas ponos Narodnog muzeja u Beogradu.

  • * * * * * * * * 
  • O pretkinjama kneza Pavla govoriće dr Dušica Bojić

SREDA, 23. OKTOBAR, 17 ČASOVA: DR DUŠICA BOJIĆ, SRPSKI ŽENSKI RODOSLOV KNEZA PAVLA, PREDAVANJE

U senci dominantnih, politički angažovanih muževa i sinova one su često gotovo nepoznate najširoj kulturnoj javnosti. U svakodnevici, kao stub svakog patrijarhalnog doma, one jesu ona dominantna snaga koja taj dom oblikuje i održava, značajno utičući na vaspitanje i ambicije svog potomstva. Otuda povest o ženama doma Petrovića, Milovanovića, Nenadovića i Karadjordjevića – ženskih pretkinja kneza Pavla, predstavlja neispričanu, a izuzetno značajnu priču iz političke i kulturne istorije jedne dinastije i jednog naroda na razmeđi dva burna veka.

  • * * * * * * * * 

DRUŽENJE SA KNEGINJOM JELISAVETOM SVAKE SREDE OD 17 ČASOVA

STRUČNO TUMAČENJE IZLOŽBE SVAKE NEDELJE OD 12:30 ČASOVA, MSR TAMARA OGNJEVIĆ, AUTOR IZLOŽBE

PRIJAVE OBAVEZNE SAMO ZA GRUPE VEĆE OD 10 OSOBA NA MEJL office@artiscenter.com

Svi programi se odvijaju po ceni redovne muzejske ulaznice od 200 RSD, odnosno 100 RSD za penzionere!

@Artis Center 2019