post

Tragom “Blaga Srbije”: Ljubostinja, Kalenić, Lazarev grad-Kruševac

POPUNJENO!!!

Subota, 6. april ~ jednodnevni izlet, stručno vođenje, degustacija

Kraljevo – Ljubostinja – Kalenić – Kruševac 

Muzej slatka-Kuća Cvetića, Narodni muzej Kruševac, Kuća Simića

Prijave do popunjenja mesta!

Ovog proleća ponovo otvaramo čuvenu knjigu istoričarke umetnosti Tamare Ognjević “Blago Srbije: Kulturno-istorijska baština” koja nas, u prvoj aprilskoj suboti uoči Blagoveštenja, vodi u pozni srednji vek, tragom Moravske škole, poslednjeg velikog stila srpske srednjovekovne umetnosti, u posetu manstirima Ljubostinja i Kalenić, kao i crkvi Lazarici sred prestonice Kneza Lazara Hrebeljanovića u Kruševcu.

Neodoljivi Kalenić, zadužbina protovestijara Bogdana, uglednog vlastelina iz epohe despota Stefana Lazarevića, s početka 15. veka, jedna je od najlepših crkava u Srbiji. Foto@Artis Center

Biće to prilika da pogledamo nedavno otvorenu stalnu postavku Narodnog muzeja Kruševac u čijem fokusu je epoha Hrebeljanovića i Lazarevića, ali i da zavirimo u dve čarobne istorijske kuće – Kuću Cvetića u Kraljevu iz 1908. u kojoj se danas nalazi Muzej slatka, i Kuću Simića u Kruševcu s početka 19. veka u kojoj se čuva sećanje na svakodnevicu grada iz epohe oslobađanja i evropeizacije Srbije.

Lazarev grad i Narodni muzej Kruševac – riznica koja čuva sećanje na pozni srednji vek i majstore Moravske umetničke škole. Foto@Artis Center

I ovog puta u našem fokusu su zanimljive istorijske ličnosti, a pre svega dve izuzetne žene – kneginja Milica, ktitorka Ljubostinje, supruga kneza Lazara i mati pet vanredno interesantnih kćeri, i njena bliska prijateljica, potonja ćesarica, vezilja i pesnikinja, monahinja Jefimija. Prateći istorijski, ali i metafizički put ove dve izvanredne plemkinje u kontekstu vremena u kome su živele, nastojaćemo da ispričamo daleko sveobuhvatniju priču o ženama Srbije poznog srednjeg veka, njihovom načinu života, razmišljanja, kreativnim impulsima, stvaralaštvu.

Zadužbina kneginje Milice u Ljubostinji s kraja 14. veka – mesto koje svedoči istoriju dve podjednako fascinantne žene srpskog srednjovekovovlja – same kneginje i njene bliske prijateljice monahinje Jefimije. Foto@Artis Center

Na početku ovog zanimljivog kretanja kroz prostor i vreme nas očekuje degustacija prolećne kolekcije slatka u Muzeju slatka-Kuća Cvetića u Kraljevu kao dela Artisovog senzorijuma koji za cilj ima da ovo putovanje dobije i specifičan ukus na temelju istraživanja u oblasti nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Degustacija u Muzeju slatka – Kuća Cvetića u Kraljevu kao deo Artisovog senzorijuma, odnosno naš načina da vam predstavimo nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Foto@Artis Center

Cena programa: 2. 400, 00 RSD

Cena programa obuhvata: prevoz na relaciji Beograd-Kraljevo-Ljubostinja-Kruševac-Beograd, ulaznice za sve muzeje i lokalitete prema programu, degustaciju u Muzeju slatka-Kuća Cvetića u Kraljevu, stručno vođenje celog programa od strane MA istoričara umetnosti i licenciranog vodiča, stručna tumačenja muzejskih postavki od strane kustosa zaposlenih u ovim ustanovama, organizaciju programa.

Cena programa ne obuhvata: Individualne troškove putnika i druge aktivnosti koje nisu opisane u programu.

Kuća Simića s početka 19. veka čuva sećanje na jednu epohu u kojoj se Srbija uporedo oslobađala viševekovnog ropstva i evropeizovala, spajajući na najzanimljivij način Zapad i Orijent. Foto@ Artsi Center

Ukoliko ste zainteresovani za ovaj program neophodno je da se prijavite telefonom – 065 864 38 00, ili mejlom – office@artiscenter.com kako biste napravili rezervaciju. Nakon toga, a da biste i definitivno potvrdili svoje mesto, treba uplatiti kotizaciju od 2. 400,00 RSD na naš račun 160-329500-06 kod Banke Intese AD.

U rubrici Primalac pišete: Artis, Braće Jerkovića 145, Beograd; U rubrici Svrha uplate: Studijski program

Okupljanje grupe u 7 časova kod Crkve Svetog Marka na Tašmajdanu (autobuski terminal Air Serbia). Povratak najkasnije do 23 časa istog dana.

©Artis Center 2019

post

Artisova Poslastičarnica: Slatko-gorki ukus cveća

POPUNJENO!

Nedelja, 10. mart, 11 časova, Hotel Savoy, Cetinjska 3, Beograd

Prijavljivanje obavezno – broj mesta ograničen!

Specijalni gost – Muzej slatka Kuća Cvetića!

O hedonizmu je napisano na hiljade stranica. O cveću, posebno onom krhkom, egzotičnom, još više. O ženama – čitav jedan univerzum reči. Uzajamno prepleteno čini najfinije tkanje od oblika, boje, ukus i zvuka. Tajnovito, a neodoljivo. Privlačno, a opet zagonetno, mistično. Ovo je priča o tome. Najdelikatniji recept Artisove “Poslastičarnice” – povest o simbolizmu cveća u umetnosti i njegovoj jestivoj, magičnoj dimenziji. Vodi nas od skupocene moringe kraljice od Sabe i Semelinih bulki boje mediteranskog sutona do ratova ruža na nepcu haremskih odaliski. Od provansalskih ušećerenih ljubičica do Lisbetinog bosiljka zalivenog suzama. Od opojno-otrovnog valerijana iz firentinske, manastirske apoteke Santa Marija Novele do bužura i dalija iz buketa obnažene, prkosne Maneove “Olimpije”. Između Alma Tademine Heliogabulusove smrtonosne kiše latica do Radonićeve “Devojke s kanarincem” čije uvojke tako nežno krasi venac najlepših pupoljaka. Otkrićemo čitav jedan kosmos pojava, značenja i ukusa s posebnim osvrtom na kulturnu istoriju, književnost, umetnost i gastronomiju, ali i aktuelnu svakodnevicu – razmatrajući zašto je nova vojvotkinja od Saseksa, svetu poznatija kao Megan Markl, odlučila da svoju svadbenu tortu prožme aromom zove, i šta je odgovorila na upit Tamare Ognjević na ovu temu.

Ser Lorens Alma-Tadema, Heliogabulusove ruže, 1888, Kolekcija Huana Antonija Pereza Simona, Španija

Kao i sva predavanja Tamare Ognjević iz Artisovog projekta “Poslastičarnica” i ovo će pratiti poslastica – ovog puta iz najslađeg i najcvetnijeg muzeja u zemlji – kraljevačkog Muzeja slatka Kuće Cvetića.

Cena ulaznice: 800 RSD (obuhvata predavanje, jedno piće po izboru – kafa, čaj, sok i posluženje slatkim iz Muzeja slatka Kuća Cvetić)

Prolećni ukusi iz Muzeja slatka -Kuće Cvetića

Rezervacija mesta obavezna (imamo svega 30 mesta na raspolaganju) na mejl office@artiscenter.com ili telefon 065/864 38 00 Radnim danom od 9-17 časova.

©Artis Center 2019

post

Izložbe: Dve decenije finog tkanja kolonije “Boško Petrović”

U kulturnoj stanici “Svilara” u Novom Sadu 24. januara je otvorena Izložba povodom 20 godina kolonije tapiserista “Boško Petrović”. Na ovaj način publika je dobila priliku da se upozna sa izuzetnim kulturnim nasleđem u oblasti primenjene umetnosti o kojem se stara Ustanova za izradu tapiserija “Atelje 61” – jedinstvena institucija u Srbiji. 

Detalj postavke izložbe tapiserija Ateljea 61 u kulturnoj stanici “Svilara” u Novom Sadu. Foto: NS Uživo

Izložbu, kako izveštava “NS Uživo”, organizuje “Atelje 61” u okviru projekta “Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021”, sa partnerima iz Fondacije “NS EPK 2021”, jer je Kolonija tapiserista najveći rezidencijalni program za umetnike, koji ta ustanova kulture kontinuirano realizuje dve decenije, uz podršku Grada i Uprave za kulturu.

“Novi Sad ima brojne specifičnosti kada je reč o kulturi, a jedna od njih je i pažnje vredan rad ”Ateljea 61” koji se izdvaja u pogledu medija u kojem se iskazuje – tapiserije, ali i kao jedina ustanova na prostoru Zapadnog Balkana koja objedinjuje izlagačku, produkcionu, izdavačku i muzeološku delatnost. Zato je posebno zadovoljstvo svedočiti izložbi povodom jubileja kolonije u kojoj je učestvovalo preko 80 umetnika iz celog sveta, a čija dela čine Zbirku tapiserija Ateljea, odnosno kulturnu baštinu Novog Sada. Takođe, veoma me raduje što je izložba deo ponude kulturne stanice ”Svilara”, novog prostora za kulturne i kreativne sadržaje ali i druge društvene aktivnosti. Novi Sad delima potvrđuje zasluženu titulu Evropske prestonice kulture, a 2021. godinu dočekaćemo na najbolji mogući način”, istakao je član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić otvarajući izložbu.

Namera organizatora je da postavkom “20 godina Kolonije Boška Petrovića” prikaže razvoj, održivost, akademizam i internacionalizam tradicionalnog programa “Ateljea 61” i popularizuje autonomni likovni medij tapiseriju.

Uoči otvaranja izložbe tapiserija “Ateljea 61” u kulturnoj stanici “Svilara” u Novom Sadu. Foto: Vladimir Zubac

Posetioci će, među ostalim, moći da vide dela Ande Klančič, Nives Pavlović Vuković, Nade Poznanović Adžić, Biljane Roman, Marije Vajde, Lileje Kvasnicje Ambicke, Zlatka Cvetkovića, Nune Saveri, Ulrike Mokdad i drugih umetnika, i to do 12. februara.

Naslovna strana kataloga izložbe. Reprodukcija: “Atelje 61”

Iz kataloga izložbe izdvajamo tekst dr Mirjane Teofanović:

Odluka o osnivanju prve Kolonije tapiserista “Boško Petrović”, doneta je u “Ateljeu 61” u vremenu  kada je naša zemlja  prolazila kroz težak period ekonomskih i kulturnih sankcija i  ratnih godina u regionu. Ta  značajna ideja o pokretanju jedne  institucije sa namerom da se podstakne  stvaralaštvo umetnosti tapiserije,  uprkos svemu, iznenadila je  mnoge  ali ne i one  koji su u tome prepoznali plod onog inicijalnog kreativnog duha osnivača “Ateljea 61”.

Ideju o osnivanju  prve Kolonije  tapiserista “Boško Petrović” 1998. godine, potrebno je sagledati,  prvenstveno u kontinuitetu, kao jednu od aktivnosti na promociji  tapiserije, na čemu su od prvih početaka delovali  osnivači “Ateljea 61”. Slikar Boško Petrović i tkač i tapiserista Etelka Tobolka, od prvih dana rada imali su na umu, osim profesionalne  realizacije tapiserije, istovremeno i njenu promociju.  Kada su u februaru 1961. godine ovi entuzijasti osnovali  “Atelje 61”,   kao jedinstvenu radionicu za izradu tapiserije na teritoriji Jugoslavije, odmah su se latili i aktivnosti na njenoj popularizaciji. Pozivali su umetnike na saradnju diljem zemlje i već sledeće godine organizovali  izložbe tapiserije u Beogradu, Ljubljani i Zagrebu, kasnije i u inostranstvu.

Od kraja  osamdesetih godina prošlog veka dolazi do  primetnije obnove  delatnosti ove specifične ustanove, umnogome zahvaljujući harizmi i upornosti  novog direktora, tapiseriste  Nade Poznanović Adžić.  Jedan u nizu poduhvata, u nastojanju na  intenziviranju saradnju sa tapiseristima predstavlja i osnivanje  prve Kolonije tapiserista  „Boško Petrović.“

U prvoj Koloniji tapiserista “Boško Petrović” odigravao se   susret dve generacije,  slikara i tapiserista, profesora i njihovih bivših postdiplomaca.  S jedne strane, tu su se našli  pioniri  tapiserije u Srbiji,  a sa druge, njihove mlađe kolege mada već uveliko afirmisani tapiseristi.

Iz današnje vremenske perspektive možemo sa sigurnošću zaključiti da je najveći  dobitnik osnivanja Kolonije tapiserista “Boško Petrović” bila  upravo umetnost tapiserije u Srbiji.  O tome svedoči podatak da je  tokom proteklog vremena   u periodu  od 1998. do 2018. godine Savet “Ateljea 61” pozvao na učešće u Koloniji preko osamdeset umetnika koji su imali priliku da  dožive to posebno profesionalno iskustvo.  Time je Kolonija tapiserista “Boško Petrović” postala  jedna od značajnih tradicija delatnosti “Ateljea 61” koja se nametnula i kao bitan činilac u razvoju umetnosti tapiserije u Srbiji.

© Artis Center 2019