post

Artisova razglednica: Umetnički putni album

Sredinom marta tekuće godine Svetska zdravstvena organizacija je proglasila pandemiju. Korona virus je doslovno zaustavio planetu i u trenutku korenito počeo da menja naš život na svim planovima. Avioni su sleteli na duže vreme, muzeji, arheološki parkovi, pozorišta, opere, crkve, restorani i druge ustanove, koje podrazumevaju okupljanja većeg broja ljudi, su zatvorene. Mi smo zatvoreni u izolaciju s kakvom se planeta nikada ranije nije srela. Doživeli smo gotovo fantastičan preokret preko noći.

Naša civilizacija, navikla da putuje, odlazi na izložbe, koncerte, predavanja, odjednom se našla zatočena u svojim domovima, sa samo jednim prozorom u svet – internetom! I upravo ta činjenica, taj važan instrument komunikacije, pokrenuo je bezbroj inicijativa u kojima su prednjačili muzeji i srodne ustanove, a publika širom sveta pokazala koliko je maštovita i duhovita.

Inscenacije poznatih umetničkih dela, predavanja online, koncerti na kojima čitavi orkestri sinhronizovano sviraju svako iz svog stana, baletski performansi – opet iz sopstvenog doma, razni podkasti, pa čak i kustoska vođenja kroz svet umetnosti iz sopstvene dnevne sobe.

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Zorana Drašković, Pariz

Na talasu različitih inicijativa i Artis centar se priključio jednom broju njih, poput inscenacija umetničkih dela, ali i pokrenuo jedan autentičan, u sopstvenoj režiji – Artisovu razglednicu.

Imajući u vidu da još dugo nećemo moći da putujemo i obilazimo muzeje, istorijske gradove i druge znamenitosti, a kulturni i studijski turizam je jedna od naših glavnih aktivnosti, sredinom aprila uputili smo poziv publici, koja nas prati na našem Facebook profilu,  da nam se pridruži u kreiranju zajedničkog umetničkog putnog albuma, tako što će nam slati razglednice sa svojih putovanja.

 


Kriterijum je vrlo jednostavan.

Jedan grad ili zemlja – jedna razglednica. Minimun 3 fotografije u kolažu, od kojih je poželjno, ali ne i obavezno, da na jednoj bude kreator razglednice – sam/a, sa porodicom ili prijateljima.

Obavezno se na toj razglednici mora pojaviti muzej ili zanimljivo umetničko delo, materijalno ili nematerijalno kulturno nasleđe.

Možete poslati do pet razglednica!

Dozvoljena su odstupanja samo utoliko ukoliko je ideja-način interpretacije originalan, povezan i pregledan. Mi smo uvek za devizu Koko Šanel – manje je više, ali publici je dozvoljeno da bude svoja, a na nama je da tu autentičnost prepoznamo i prihvatimo.


Tako smo pozvali na zajedničko, virtuelno putuvanje kroz sećanja dok planeta stoji.

Stiglo je tako puno razglednica da smo odlučili da napravimo umetnički putni album, ali i virtuelni izložbu, koja će biti postavljena online 18. maja, kada se tradicionalno obeležava Međunarodni dan muzeja širom sveta. Kako je Međunarodni savet muzeja – ICOM odlučio da ove godine Dan muzeja proslavi u digitalnoj formi, link za našu izložbu naćiće se na ICOM-ovoj platformi.


U našem albumu trenutno ima preko 100 razglednica, ali mi vas pozivamo, ako želite da priložite svoju da nam je pošaljete najkasnije do 12. maja ove godine na adresu office@artiscenter.com sa kratkim opisom gde je snimljena, šta se na razglednici nalazi i Vašim imenom. Učestvujte u kreiranju jednog nesvakidašnjeg umetničkog putnog albuma!


Ostale razglednice možete pogledati na Artisovoj FB stranici UMETNIČKI PUTNI ALBUM!
Događaj možete pronaći na ICOM-ovoj mapi povodom Međunarodnog dana muzeja 2020 OVDE!

Među razglednicama koje su nam pristigle u međuvremenu, izdvajamo nekoliko:

Artisova razglednica: Umetnički putni album, Aleksandar Sacha, Venecija

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Gordana Jovanović, Rim

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Irena Klemenc, Beč

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Lana Vučković, Njujork

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Stefan Žarić, Mineapolis

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Jana Raković, Meksiko

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Tomislav Ivanović, Peking

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Zuzana Zux, Buhara, Uzbekistan

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Rade Spasić, Krf

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Pavle Tišma, Meteori

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Božena Jurčić, Mediteranski mozaici

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Jovana Nikolić, Dubrovačka rivijera

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Ivana Ivković, Berlin

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Danica Popović, Drezden

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Suzana Spasić, Krakov

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Biljana Djordjevic, Helsinki i Mustion Lina

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Marija Janča, Pečuj

Artisova razglednica: Umetnički putni album-Tamara Ognjević, Amboaz

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Kneginja Jelisaveta Karadjordjević, Studenica

 

@Artis Center 2020

 

post

Religija i moda: Idealne (ne)mogućnosti

U Prvoj knjizi Timoteju, Apostol Pavle se obraća Timoteju povodom njegove službe u Efesu, pružajući mu savet da „ništa nismo doneli na ovaj svet, pa ne možemo ništa ni odneti. Zato, kad imamo hranu, odeću, i zaklon, budimo zadovoljni time.“

Sveto pismo obiluje referencama na odeću i odevanje, naročito kada se glagol „obući“ (npr. obući u Hrista) koristi kako bi se ukazalo na priklanjanje odnosno potvrdu božanske ljubavi i hrišćanstva  u čoveku. Takve poruke sugerišu da je upravo ta božanska ljubav jedino pravo „odelo“ kojim čovek može da se „ukrasi“. Ipak, Pavlove reči Timoteju, bazirane na binarnoj opoziciji nago / obučeno, odnosno odsustvo i prisustvo odeće, daju i samoj fizički manifestnoj i materijalno pojavnoj odeći božansku dimenziju, jer je ona upravo dar od Boga na kom bi trebalo da budemo zahvalni. Ovakva Pavlova tvrdnja ne dovodi u pitanje to da smo „zemlja i da ćemo u zemlju otići“ upravo jer smo na svet stupili nagi, ali naglašava potencijal i funkcionalnost odeće kao odraza božanskog, uprkos ustaljenom verovanju da su ukrašavanje putem odeće pa tako i sama moda odraz satanizma i da su tako na izvestan način one „anti-religijske“.

Tokom Londonske nedelje mode 2017. godine, turska modna dizajnerka Dilara Findikoglu održala je reviju svoje kolekcije inspirisane demonologijom, okultnim, pa i Satanom lično u Crkvi Svetog Andreja u Holbornu, nakon čega je crkva momentalno uputila javno izvinjenje vernicima. Ipak, infernalni mizanscen postavljen u Božjoj kući (od strane jedne Muslimanke) se može tumačiti i drugačije. Hrišćanstvo svakako opravdava ideje i raja i pakla, a „prisustvo“ Lucifera u prostoru namenjenom Bogu može se tumačiti kao odraz pokajanja ili potpunog klanjanja Bogu koji u svoju „kuću“ prihvata sva Božja stvorenja, pa čak i ona pala. Ipak, moda je još jednom osuđena kao satanistička, uprkos činjenici da su mnogi modni kreatori (primera radi Dolće i Gabana i Žan Pol Gotje) crpeli inspiraciju iz hrišćanstva i predstavljali ga u svom sjaju.

Dilara Findikoglu, kolekcija proleće leto 2018, Londonska nedelja mode, 2017.Foto@DEUX magazine

Svaka religija (a ne samo hrišćanstvo) oduvek je, kao vid društvenog ustrojstva, direktno i indirektno uticala kako na odevne prakse tako i na modne trendove. Sakralni tekstil u različitim oblicima (naročito u odevanju klera) ključan je za praktikovanje religije. Jedno od najveličanstvenijih ostvarenja nacionalne sakralne umetnosti upravo je vez monahinje Jefimije po ćivotu u vidu Pohvale Knezu Lazaru – dakle, umetničko telo tekstilne provenijencije, izrađeno od materijala kojim bi se izradio i odevni predmet. I same religijske prakse neretko imaju struktuirane norme koje se odnose na odevanje – bilo da je reč o sveštenstvu, vernicima  ili narodu koji ulazi u prostore božanskog. U Sjedinjenim Američkim Državama ustaljena je tradicija specijalnog oblačenja odnosno „modiranja“ za posetu crkvi nedeljom, naročito tokom Uskršnje nedelje kada su popularni uskršnji cvetni šeširi.

Dizajn šešira za Uskrs sa cvetnim detaljima, 1912. Foto@Pinterest

Različite vrste islamskih velova integralne su za društveni habitus muslimanki, čime su mnogi luksuzni brendovi visoke mode usmerili svoju proizvodnju upravo za njihove potrebe. Na primeru burki i hidžaba prekrivenih Luj Viton logom možemo postaviti pitanje, s obzirom na to da se radi o modnom predmetu de fakto uslovljenom religijom, da li se radi o inkluziji ili marektingu zarad profita, i da li je čin modnog stvaranja (i estetskog i komercijalnog) uslovljen religijom moguć ukoliko poštuje norme određene religije, ili je on bez obzira na to „satanistički“ i anti-religijski?

Žena u Luj Viton Burki. Foto@Pinterest

Na takva pitanja pokušale su da odgovore dve recentne modne izložbe, Savremena muslimanska moda održana u De Jang muzeju u San Francisku krajem 2018. godine, i tradicionalna godišnja modna gala izložba Instituta za kostim Metropoliten muzeja u Njujorku, Nebeska tela: Moda i katolička imaginacija, održana takođe tokom 2018. godine. Prva izložba upustila se u istraživanje načina na koje savremena modna industrija rezonuje sa Islamom i muslimanskim potrošačima, dok je druga kroz poređenje i suprotstavljanje modnog dizajna i srednjevekovne sakralne umetnosti pokušala da osvetli povezanost mode sa verskim praksama Katolicizma. Izložba Nebeska tela postala je tako najposećenija izložba Met muzeja, te najposećenija izložba na svetu za 2018. godinu, izazivajući mnogo manje kontraverzi nego jedna od njenih prethodnica, Kina: Iza ogledala, usled koje je muzej optužen za kulturnu aproprijaciju.

Sa izložbe “Nebeska tela: Moda i katolička imaginacija”, Metropoliten muzej, Njujork, 2018. Foto@ Document Journal

Tako su se moda i religija pokazale kao muzeološki dobitna kombinacija, jer su možda ipak obe prakse kao vid ljudskog delovanja sa željom dostizanja ideala sličnije nego što se to isprva čini.

Stefan Žarić,

istoričar umetnosti i mode

Artis Center

© Artis Center 2020

 

 

post

Tragom “Blaga Srbije”: Ljubostinja, Kalenić, Lazarev grad-Kruševac

POPUNJENO!!!

Subota, 6. april ~ jednodnevni izlet, stručno vođenje, degustacija

Kraljevo – Ljubostinja – Kalenić – Kruševac 

Muzej slatka-Kuća Cvetića, Narodni muzej Kruševac, Kuća Simića

Prijave do popunjenja mesta!

Ovog proleća ponovo otvaramo čuvenu knjigu istoričarke umetnosti Tamare Ognjević “Blago Srbije: Kulturno-istorijska baština” koja nas, u prvoj aprilskoj suboti uoči Blagoveštenja, vodi u pozni srednji vek, tragom Moravske škole, poslednjeg velikog stila srpske srednjovekovne umetnosti, u posetu manstirima Ljubostinja i Kalenić, kao i crkvi Lazarici sred prestonice Kneza Lazara Hrebeljanovića u Kruševcu.

Neodoljivi Kalenić, zadužbina protovestijara Bogdana, uglednog vlastelina iz epohe despota Stefana Lazarevića, s početka 15. veka, jedna je od najlepših crkava u Srbiji. Foto@Artis Center

Biće to prilika da pogledamo nedavno otvorenu stalnu postavku Narodnog muzeja Kruševac u čijem fokusu je epoha Hrebeljanovića i Lazarevića, ali i da zavirimo u dve čarobne istorijske kuće – Kuću Cvetića u Kraljevu iz 1908. u kojoj se danas nalazi Muzej slatka, i Kuću Simića u Kruševcu s početka 19. veka u kojoj se čuva sećanje na svakodnevicu grada iz epohe oslobađanja i evropeizacije Srbije.

Lazarev grad i Narodni muzej Kruševac – riznica koja čuva sećanje na pozni srednji vek i majstore Moravske umetničke škole. Foto@Artis Center

I ovog puta u našem fokusu su zanimljive istorijske ličnosti, a pre svega dve izuzetne žene – kneginja Milica, ktitorka Ljubostinje, supruga kneza Lazara i mati pet vanredno interesantnih kćeri, i njena bliska prijateljica, potonja ćesarica, vezilja i pesnikinja, monahinja Jefimija. Prateći istorijski, ali i metafizički put ove dve izvanredne plemkinje u kontekstu vremena u kome su živele, nastojaćemo da ispričamo daleko sveobuhvatniju priču o ženama Srbije poznog srednjeg veka, njihovom načinu života, razmišljanja, kreativnim impulsima, stvaralaštvu.

Zadužbina kneginje Milice u Ljubostinji s kraja 14. veka – mesto koje svedoči istoriju dve podjednako fascinantne žene srpskog srednjovekovovlja – same kneginje i njene bliske prijateljice monahinje Jefimije. Foto@Artis Center

Na početku ovog zanimljivog kretanja kroz prostor i vreme nas očekuje degustacija prolećne kolekcije slatka u Muzeju slatka-Kuća Cvetića u Kraljevu kao dela Artisovog senzorijuma koji za cilj ima da ovo putovanje dobije i specifičan ukus na temelju istraživanja u oblasti nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Degustacija u Muzeju slatka – Kuća Cvetića u Kraljevu kao deo Artisovog senzorijuma, odnosno naš načina da vam predstavimo nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Foto@Artis Center

Cena programa: 2. 400, 00 RSD

Cena programa obuhvata: prevoz na relaciji Beograd-Kraljevo-Ljubostinja-Kruševac-Beograd, ulaznice za sve muzeje i lokalitete prema programu, degustaciju u Muzeju slatka-Kuća Cvetića u Kraljevu, stručno vođenje celog programa od strane MA istoričara umetnosti i licenciranog vodiča, stručna tumačenja muzejskih postavki od strane kustosa zaposlenih u ovim ustanovama, organizaciju programa.

Cena programa ne obuhvata: Individualne troškove putnika i druge aktivnosti koje nisu opisane u programu.

Kuća Simića s početka 19. veka čuva sećanje na jednu epohu u kojoj se Srbija uporedo oslobađala viševekovnog ropstva i evropeizovala, spajajući na najzanimljivij način Zapad i Orijent. Foto@ Artsi Center

Ukoliko ste zainteresovani za ovaj program neophodno je da se prijavite telefonom – 065 864 38 00, ili mejlom – office@artiscenter.com kako biste napravili rezervaciju. Nakon toga, a da biste i definitivno potvrdili svoje mesto, treba uplatiti kotizaciju od 2. 400,00 RSD na naš račun 160-329500-06 kod Banke Intese AD.

U rubrici Primalac pišete: Artis, Braće Jerkovića 145, Beograd; U rubrici Svrha uplate: Studijski program

Okupljanje grupe u 7 časova kod Crkve Svetog Marka na Tašmajdanu (autobuski terminal Air Serbia). Povratak najkasnije do 23 časa istog dana.

©Artis Center 2019