post

Artisova razglednica: Umetnički putni album

Sredinom marta tekuće godine Svetska zdravstvena organizacija je proglasila pandemiju. Korona virus je doslovno zaustavio planetu i u trenutku korenito počeo da menja naš život na svim planovima. Avioni su sleteli na duže vreme, muzeji, arheološki parkovi, pozorišta, opere, crkve, restorani i druge ustanove, koje podrazumevaju okupljanja većeg broja ljudi, su zatvorene. Mi smo zatvoreni u izolaciju s kakvom se planeta nikada ranije nije srela. Doživeli smo gotovo fantastičan preokret preko noći.

Naša civilizacija, navikla da putuje, odlazi na izložbe, koncerte, predavanja, odjednom se našla zatočena u svojim domovima, sa samo jednim prozorom u svet – internetom! I upravo ta činjenica, taj važan instrument komunikacije, pokrenuo je bezbroj inicijativa u kojima su prednjačili muzeji i srodne ustanove, a publika širom sveta pokazala koliko je maštovita i duhovita.

Inscenacije poznatih umetničkih dela, predavanja online, koncerti na kojima čitavi orkestri sinhronizovano sviraju svako iz svog stana, baletski performansi – opet iz sopstvenog doma, razni podkasti, pa čak i kustoska vođenja kroz svet umetnosti iz sopstvene dnevne sobe.

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Zorana Drašković, Pariz

Na talasu različitih inicijativa i Artis centar se priključio jednom broju njih, poput inscenacija umetničkih dela, ali i pokrenuo jedan autentičan, u sopstvenoj režiji – Artisovu razglednicu.

Imajući u vidu da još dugo nećemo moći da putujemo i obilazimo muzeje, istorijske gradove i druge znamenitosti, a kulturni i studijski turizam je jedna od naših glavnih aktivnosti, sredinom aprila uputili smo poziv publici, koja nas prati na našem Facebook profilu,  da nam se pridruži u kreiranju zajedničkog umetničkog putnog albuma, tako što će nam slati razglednice sa svojih putovanja.

 


Kriterijum je vrlo jednostavan.

Jedan grad ili zemlja – jedna razglednica. Minimun 3 fotografije u kolažu, od kojih je poželjno, ali ne i obavezno, da na jednoj bude kreator razglednice – sam/a, sa porodicom ili prijateljima.

Obavezno se na toj razglednici mora pojaviti muzej ili zanimljivo umetničko delo, materijalno ili nematerijalno kulturno nasleđe.

Možete poslati do pet razglednica!

Dozvoljena su odstupanja samo utoliko ukoliko je ideja-način interpretacije originalan, povezan i pregledan. Mi smo uvek za devizu Koko Šanel – manje je više, ali publici je dozvoljeno da bude svoja, a na nama je da tu autentičnost prepoznamo i prihvatimo.


Tako smo pozvali na zajedničko, virtuelno putuvanje kroz sećanja dok planeta stoji.

Stiglo je tako puno razglednica da smo odlučili da napravimo umetnički putni album, ali i virtuelni izložbu, koja će biti postavljena online 18. maja, kada se tradicionalno obeležava Međunarodni dan muzeja širom sveta. Kako je Međunarodni savet muzeja – ICOM odlučio da ove godine Dan muzeja proslavi u digitalnoj formi, link za našu izložbu naćiće se na ICOM-ovoj platformi.


U našem albumu trenutno ima preko 100 razglednica, ali mi vas pozivamo, ako želite da priložite svoju da nam je pošaljete najkasnije do 12. maja ove godine na adresu office@artiscenter.com sa kratkim opisom gde je snimljena, šta se na razglednici nalazi i Vašim imenom. Učestvujte u kreiranju jednog nesvakidašnjeg umetničkog putnog albuma!


Ostale razglednice možete pogledati na Artisovoj FB stranici UMETNIČKI PUTNI ALBUM!
Događaj možete pronaći na ICOM-ovoj mapi povodom Međunarodnog dana muzeja 2020 OVDE!

Među razglednicama koje su nam pristigle u međuvremenu, izdvajamo nekoliko:

Artisova razglednica: Umetnički putni album, Aleksandar Sacha, Venecija

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Gordana Jovanović, Rim

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Irena Klemenc, Beč

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Lana Vučković, Njujork

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Stefan Žarić, Mineapolis

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Jana Raković, Meksiko

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Tomislav Ivanović, Peking

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Zuzana Zux, Buhara, Uzbekistan

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Rade Spasić, Krf

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Pavle Tišma, Meteori

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Božena Jurčić, Mediteranski mozaici

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Jovana Nikolić, Dubrovačka rivijera

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Ivana Ivković, Berlin

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Danica Popović, Drezden

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Suzana Spasić, Krakov

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Biljana Djordjevic, Helsinki i Mustion Lina

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Marija Janča, Pečuj

Artisova razglednica: Umetnički putni album-Tamara Ognjević, Amboaz

Artisova razglednica: Umetnički putni album – Kneginja Jelisaveta Karadjordjević, Studenica

 

@Artis Center 2020

 

post

Japanski vrt Marijo Jagi – Trijumf duha nad materijom

Početkom septembra 2019. godine bila sam prvi put u Japanu. Veliko Trijenale Međunarodnog saveta muzeja (ICOM) odvelo me je u staru prestonicu Kjoto, među hramove, palate i vrtove, toliko nestvarne kao da stoje između neba i zemlje. I među ljude, toliko drugačije od nas, jer su njihova filozofija i način života u toj meri ukorenjeni u prirodi i povezani s njom da to nadilazi moć reči i zahteva spokojno prepuštanje uma i čula. Japanska ostrva predstavljaju jedno od najsurovijih i najizazovnijih mesta za život. Svega trideset posto tla je pogodno za čovekovo stanište, zemlja stalno podrhtava, vlaga je ogromna, a zemljište takvo da odbacuje brojne biljke. Japanci su u takvom okruženju od malo, koliko im je dato, stvorili mnogo, demonstrirajući na najprofinjeniji način trijumf duha nad materijom. Otuda im nikada ne mogu iskazati dovoljno poštovanja, jer su doslovno u svaki segment života uneli mir i umetnost. Na toj slici je Japanski vrt istovremeno slika kosmosa i slika čoveka kao integralnog dela prirode. Ne gospodara, već sluge, saveznika i čuvara.

Put svetla i senke. Foto@Tamara Ognjević

Priča o japanskom vrtu je kao slikanje ‘vjeruju’ japanskog čoveka biljkama, kamenom, vodom, zvukom i svetlom. Ona na neponovljiv način objedinjava umetnost, filozofiju, poeziju i religiju. Istovremeno govori o kolektivnom ostajući izrazito individualna. Pripoveda o stavu koliko i o raspoloženju. Arhe slika mikro kosmosa unutar šire slike makro kosmosa, koju sam imala priliku da sagledam (ili to bar pokušam) u društvu jedne graditeljke vrtova, umetnice, filozofa i pesnikinje Marjo Jagi.

Marijo Jagi me je sačekala odevena u tradicionalni kimono čija tekstura i boja simbolizuju povezanost vode i neba. Foto@ Tamara Ognjević

Imala sam retku privilegiju da budem uvedena u unutrašnji vrt jedne izuzetne žene kroz njegovu pojavnu formu zahvaljujući drugoj izuzetnoj ženi, mojoj dragoj prijateljici kneginji Jelisaveti, koja druguje s Marijo san nekoliko decenija. Primljena s neizmernim poverenjem i poštovanjem, inicirana sam u jedan svet koji teži potpunoj harmoniji, kako bih ponela poruku japanskog vrta kao jedno od najlepših znamenja mog prvog boravka u Japanu.

Vrt je sagrađen ili tačnije oblikovan 2003. u srcu starog Kjota, nadimak živopisne četvrti Šindjo. Tada je dobar deo starih kuća srušen, a Marijo je uz dozvolu gradonačelnika reciklirala ostatke starih građevina i drveće koje bi zauvek bilo uklonjeno, sa namerom da moderni grad podseti na njegovu prošlost. Foto@Tamara Ognjević

Ja sam ti i ti si ja, preplićemo se unutar kosmičke spirale kao sve ono što je bilo i ono što će tek biti, poručuje zvuk vode dok se izliva iz minijaturnih drvenih posuda u skriveni kontejner prekriven šljunkom u središtu vrta. Oslanjanjem dugog, šupljeg bambusa na uho s jedne strane, odnosno na mali otvor kontejnera s druge, dok se lagano u njega sliva voda, osluškujem kristalnu muziku koju proizvode kapi, šljunak i tama nevidljivog prostora u srcu vrta. Po meni se razliva ples svetla i senke dok tihujem među drvećem i žbunjem rasporedjenim tako da se ritmično smenjuje u sezoni cvetanja.

Voda saznanja i samospoznaje, jer voda uvek ima čarobnu moć. Foto@Tamara Ognjević

Vrt se na taj način obnavlja neprekidno u procesu rasta i nestajanja, jedinom kosmičkom ciklusu koji je beskonačan. Fino rasporedjeni niski zidovi, koje je Marijo oblikovala svojom rukom od šuta i kamena starih građevina Kjota koje su ustupile mesto novim, povezuju tradiciju i budućnost na eksplicitan način.

Svako drvo, baš kao i svaki čovek ima identitet. Foto@Tamara Ognjević

Kao što drvo ne može da raste bez korena i čovek ne postoji bez prošlosti. Novo je uspešno samo ako je utemeljeno u starom, jer staro znači prepoznavanje i povezivanje. To je univezalni princip rasta. Sve ostalo, budući neuskladjeno sa prirodom kao slikom kosmosa, nestaje.

Jedan od najvećih nauka koji sam dobila u životu iskazan umetničkim sredstvima!

Pustiti vodu u tanani, nevidljivi kontejner skriven ispod šljunka unutar prostora obeleženog krugom kao univerzalnim simbolom kosmosa, znači zapravo pročistiti i pomalo zaliti sebe. Foto@Tamara Ognjević

Japanski vrt je i učitelj i lekar. Terapija lepotom i mudrošću koja ne bi bila tako moćna da onaj nevidljivi kontejner koji emituje muziku vode, nije zapravo naše sopstveno biće koje traži odgovarajući zvuk kako bismo uhvatili ritam kosmičke spirale.

Mesto za haiku poeziju, jer misao ponekad traži da bude urezana u kamenu. Foto@Tamara Ognjević

Zvuči komplikovano? Nije. Dovoljno je opustiti se i upijati svetlo, miris, zvuk… Sreći i ravnoteži u nama je potrebno samo malo tišine. One u kojoj um ćuti.

Iza velikih spoznaja obično stoje jednostavni postupci. Foto@Mario Jagi

Tamara Ognjević,

istoričarka umetnosti i pisac

© Artis Center 2020

post

Artisove Svetosavske priče: Putovanja i putnici u srednjem veku

POPUNJENO!!!

Nedelja, 27. januar, 11 časova, Hotel Savoy, Cetinjska 3, Beograd

Prijavljivanje obavezno – broj mesta ograničen!

Artisove tradicionalne Svetosavske priče ovog puta se bave putovanjima Svetog Save, ali i širom temom putovanja i putnika u srednjem veku. Sava Nemanjić spada u red neumornih putnika. Prokrstario je veći deo ondašnjih vizantijskih, bugarskih i mediteranskih zemalja, stigao do Palestina i Jerusalima. Njegova putovanja su u prvom redu bila diplomatska i hodočasnička, puna najrazličitijih izazova. Istovremeno, izvori nas obaveštavaju da putovanja u srednjem veku nisu tako retka pojava, iako srednjovekovni čovek, za razliku od modernog, ne putuje iz ličnog zadovoljstva, u cilju odmora i zabave. Jedno im je ipak zajedničko – i Sveti Sava i njegovi savremenici, baš kao i mi danas, putuju sa određenim ciljem – da nekoga ili nešto vide, da se lično uvere u sadržaje određenih destinacija, da udovolje nekoj svojoj obavazi ili želji. Srednjovekovni putnici, baš kao i savremeni, imaju potrebu za dobrim i bezbednim smeštajem, što udobnijim prevozom, kvalitetnom hranom. I oni žude za doživljajem, razmišljaju o odgovarajućoj putnoj obući i odeći, nadaju se zanimljivim saputnicima i sabesednicima. Mnogo više nego mi danas strepe od razbojnika, a još više od morskih nemani i neobičnih stvorenja kojima obiluju srednjovekovne putopisne hronike.

Istoričarka umetnosti i pisac, Tamara Ognjević, vas vodi na jedno neobično putovanje kroz vreme, stazama Save Nemanjića, ali i brojnih diplomata, hodočasnika, pojedinih smelih dama i avantursita. U srednjovekovne “hotele” i “restorane”, na krstarenje ondašnjim Mediteranom, pod zidine Barija i Jerusalima, na dokove i trgova Carigrada. Omogućiće vam da zavirite u prtljag i tanjir srednjovekovnih globtrotera, da pogledate kako su izgledale dobre cipele za hodanje, sigurne kese za novac i mnogobrojne amajlije koje su imala zadatak da putnika zaštite od sila telesnih i bestelesnih.

Svetosavska razglednica – Razmišljali smo da je kojim slučajem srednji vek znao za razglednice, te da je postojala mogućnost da se iste pošalju iz Carigrada ili Jerusalima, a možda i sa nekog egzotičnijeg mesta, da li bi možda ovako izgledale?

U nedelju 27. januara, na dan kada pravoslavci proslavljaju Svetog Savu, pozivamo vas na kafu, čaj i kolače, i jednu neobičnu, a istinitu priču o putnicima i putovanjima pre nekoliko stotina godina.

Cena ulaznice: 800 RSD (obuhvata predavanje, jedno piće po izboru – kafa, čaj, sok i kolač)

Rezervacija mesta obavezna (imamo svega 30 mesta na raspolaganju) na mejl office@artiscenter.com ili telefon 065/864 38 00 Radnim danom od 9-17 časova.

© Artis Center 2019