post

Leonid Šejka: Sazvežđe malih predmeta

Postoje i takvi predmeti, sasvim beznačajni, za koje počinjemo da osećamo bezrazložnu ljubav. Možda ona potiče od oseta ugodnosti koji imamo kada ih držimo u ruci. Navikli smo da ih nosimo po džepovima, a za to su pogodni, jer im veličina ne prelazi više od tri santimetra. Nosimo ih u džepu, slušajući nežno zveckanje, čekajući tu radost da kao minijaturna lavina pokuljaju, poispadaju iz džepova, pomešani s mnoštvom hartijica, koje su uostalom trebale da budu odavno bačene, a nisu jedino zbog naše inercije. Onda, pomešani još sa mrvama, vunastim gromoljicama, slamkama i ostalim đubretom, poispadaju ili mi sami izvrnemo džepove; i tako je sada na stolu “nemoguća gomila”.

Zatim, počinjemo selekciju, razvrstavanje, izdvajamo, pre svega, hartijice u stranu, a to su bioskopske, tramvajske karte, plave ili ružičaste, cedulje, računi, komadići novina, hartijice srebrnaste, providne, šarene… Sve to zgužvamo i odbacimo bez sentimentalnosti. Onda, iz gomile izdvajamo ono đubre, tako da ostanu samo čvrsti, određeni komadi, da može svakom da se nadene ime, da svaki ima jedan, doduše tihi, ali zato vrlo harmoničan zvuk. Jednom rečju, potrebno je da bude takvih vrsta komadâ, da bih imao želju da ih prebrojavam.

Leonid Šejka, Odaja Omega, detalj, 1967. Reprodukcija@Vreme

Kad je sve gotovo, vraćam celu hrpu natrag u džep; priznajem da to sada ima neki drugi miris, ali ja zaboravljam na sve, mislim o sklopovima saća, paučinâ, mravinjakâ, a ne mislim na poreklo tih beznačajnosti, mada sam počeo nesvesno da se vezujem za njih i nisam verovao da će tako dugo ostati zaglavljeni u mom džepu. Bio sam ravnodušan, bio sam u stanju svakog časa da ih se otarasim, ali sada je prošlo već toliko vremena, na njima se nataložilo više slojeva moga duha, oni su postali deo mene, svi ti komadići, parčići ogledala, gvozdene alke, šrafovi, jedna kaplja od bakelita, i jedna od stakla, toliko blistava da se čini da je u njoj čitav kosmos sadržan, nekoliko drvenih kupastih komada, crvenih i žutih, bez ikakve oznake, nekoliko vrsta puževa, jedan krst, kuka sa nekog katanca, prema kojoj sam osećao izuzetnu ljubav, i, najzad, jedan ključ sa glavom trolista.


Leonid Šejka, Soba Kuzanusa, 1963, ulje na drvetu. Reprodukcija@ Fondacija Plavo

Đubrište je za mene imalo značaj prolaznog iskušenja moderne umetnosti; s time je moderna umetnost za mene završena. Kada bih se vratio životu (životnoj snazi), slikao bih onako kako slikanje pruža najviše radosti: po uzoru na stare majstore, po cenu toga da ne budem originalan; mislim na slike sa značenjem. Sada, odlazeći, poručujem svima koji ovo slede da nastave ne bojeći se rizika. Slikanje je oblik molitve.

(Šejkin zapis pred smrt)


Svi ovi mali predmeti predstavljaju jedno blistavo sazvežđe, koje lebdi na nebu u neposrednoj blizini, tako da lako rukom mogu da dohvatim bilo koji komadić, uprkos njegove silne vibracije, koja se opaža kao intenzivno zujanje pčela, ako se sazvežđe zatvori u kutiju, pa onda probuši otvor za osluškivanje, i koje nama prestaje kad se kutija otvori, mada vibracije i dalje traju.

Leonid Šejka, Alhemija, 1956. Reprodukcija@Riznica

Možda će jednog dana sve to biti upotrebljeno za ukras nekoj varvarskoj nevesti, ali za sada ja ih držim u rukama, kao što bi se držala gomilica šljunka – razbacujem ga po podu, pa ga opet skupljam; onog koji se otkotrlja negde pod orman ne tražim više, a neke namerno spustim u slivnik i tako, komad po komad, polako, moja se kolekcija smanjuje, mada uvek postoji mogućnost da se nešto tako pronađe, bilo u sobi, bilo na ulici ili na velikim peščanim plažama; ali sve to ne može da traje u beskonačnost, moramo se, voljno ili nevoljno, uvek ograničiti na određen broj, pa tako, kad sve nestane, dakle, kad se izgubi, ja ne mogu zbog toga osetiti nikakav gubitak, jer to je bila sasvim bezrazložna ljubav. Ali bilo gde da zapadnu, to verujem, bilo gde da se izgube, otkotrljaju, pošto nose jedan zajednički otisak, recimo otisak moji prstiju ili, kao što već rekoh, otisak moga duha, moraće jednoga dana, možda posle mnogo vekova, da se opet nađu na okupu, posle mnogih kruženja, jer svemir je višestruko zakrivljen, da se susretnu. I ne samo to, možda će da se upišu jedan u drugi i tako sastave jedno lice, davno nestalo, davno zaboravljeno, da sastave moje sopstveno lice, tako da se sastavci, spone i ne opažaju, tako da to bude jedno lice, celo i bez ikakvih sumnji, sasvim potpuno.

Leonid Šejka

 

© Artis Center 2020

post

Umetničke misterije: Tragom jedne zagubljene minijature Stevana Todorovića

Veća tajna od procesa nastanka umetničkog dela može biti samo njegova sudbina, a ona je neretko poput detektivskog romana! Znaju to iz iskustva istraživači umetnosti, a pogotovu kada se nađu u situaciji da proveravaju poreklo neke slike ili predmeta koji se iznenada pojavi, ili u situacijama u kojima treba potvrditi ili poreći njegovu auentičnost. Okolnosti se dodatno komplikuje kada je delo nepotpisano, bez datuma ili nekog drugog detalja koji bi pomogao onome koga proučava. A šta sve može, kakve tajne da krije čak i mala umetnička slika, najbolje govori ovaj vanredno zanimljiv tekst o jednoj zagubljenoj minijaturi poznatog slikara Stevana Todorovića. 

Na sajtu Aukcione kuće Boris Wilnitsky Fine Arts sredinom septembra 2013. godine na prodaju je ponuđena minijatura na mesingu pod nazivom Drugi srpski ustanak pripisana Anastasu Jovanoviću (1817–1899), najznačajnijem srpskom grafičaru i fotografu 19. veka. Mada je poznato da se Jovanović bavio i slikarstvom, već prvi pogled na reprodukovanu kompoziciju upućivao me je na drugog slikara i jednog od neumornih kulturnih pregalaca toga vremena, Stevana Todorovića (1832–1925). Pretpostavka da se radi o Todorovićevoj slici i povezivanje sa povodima kada je ovo delo moglo nastati bili su okosnica pisma koje sam odmah po viđenju slike uputila Aukcionoj kući Vilnicki. Delo je potom nuđeno na navedenom sajtu s novom atribucijom, a pismo s mojim pretpostavkama objavljeno je kao jedan od pratećih dokumenata. O pronalasku ove kompozicije obavestila sam nekoliko muzejsko – galerijskih institucija, za koje sam smatrala da su zainteresovane i da će naći načina da vrate ovo delo u Srbiju. Do željenog ishoda nije došlo sve do kraja 2016. godine, kada je ponuda nestala sa aukcionog sajta. Posle nekoliko meseci doznala sam da je kompozicija Drugi srpski ustanak otkupljena za zbirku porodice Mladenović u Montrealu, Кanada.

Stevan Todorović, Takovski ustanak (,,Evo mene i evo rata Turcima“), 1872, ulje na mesingu, Vlasništvo porodice Mladenović, Montreal, Кanada. Foto@ Porodica Mladenović, Montreal, Kanada

Ljubaznošću novog vlasnika pribavila sam detaljne fotografije Drugog srpskog ustanka koje su produbile želju da, ukoliko je moguće, utvrdim sigurno autorstvo, budući da slika nije potpisana i datirana. Na kompoziciji naslikanoj na ovalnoj mesinganoj pločici i opremljenoj u odgovarajući dekorativni ram iz 19. veka predstavljena je scena izbijanja Drugog srpskog ustanka, naslikana kao dokumentarno svedočanstvo  sabora koji se odigrao na crkveni praznik Cveti, 11. (23) aprila 1815. godine. Кraj crkve na Takovu, u senci krošnje stoletnog hrasta (,,Takovski grm“), u toku je sabor srpskih starešina na kojem je, s blagoslovom arhimandrita manastira Vraćevšnice, Melentija Pavlovića (odeven u crnu mantiju – desno), Miloš Obrenović izabran za vođu ustanika. Кraj nogu svih desetak učesnika prikazani su stari kameni krstovi i grobne ploče. Miloš je prikazan kako stoji, uzvišen nad drugim učesnicima, na kamenoj ploči s desne strane, dok ispred njega, kao centralna figura, kleči Sima Milosavljević Paštrmac, sa puškom u levoj i srpskim barjakom u uzdignutoj desnoj ruci. Trobojka se vijori iza Miloševe glave, a gestovima njegovih ruku sugeriše se vrhunac prikazane radnje – prihvatanje vođstva. Miloš je odeven u bogato izvezenu zelenu dolamu, a na glavi nosi krzneni kalpak sa kesom i kićankom.[1]  Sa leve strane, starešine u narodnoj odeći oduševljeno pozdravljaju Miloša uzdignutim rukama. Кompoziciona protivteža Milošu je starešina odeven u smeđkasto gunjče i plave čakšire, čija desna ruka počiva na silavu (pojasu) sa zadenutim oružjem. Nebo nad glavama učesnika, krovom crkve i visovima Rudnika se razvedrava, dok je u gornjem delu scene oblačno. Topla, akcentovana svetlost obasjava tri glavna aktera (Miloš, Paštrmac, naoružani starešina), stvarajući razigranu svetlosnu šaru na tlu sa grobnim obeležjima. Strateški raspoređeni, crveni fesovi na glavama starešina dodatno dinamizuju kompoziciju, slikanu iznenađujuće slobodnim potezima, s obzirom na minijaturni format.

Stevan Todorović, Takovski ustanak (,,Evo mene i evo rata Turcima“), 1872, ulje na mesingu. Foto@Porodica Mladenović, Montreal, Kanada

Želeći da, ako je moguće, utvrdim koji je od pretpostavljenih datuma bio povod za nastanak dela, prikupila sam podrobnije podatke koji su doprineli sigurnom utvrđivanju autorstva i tačnoj dataciji dela. Dve iznete polazne pretpostavke bile su: da je povod za slikanje kompozicije ili proslava pedesetogodišnjice Drugog srpskog ustanka 1865. g; ili da ova minijatura ima nekakve veze sa Albumom fotografija koji su oficiri ,,stajaće vojske“ poklonili knezu Milanu Obrenoviću tokom trodnevne proslave punoletstva, na dan 10. avgusta 1872. godine, njegov rođendan, ujedno i datum od kojeg teče njegova samostalna vladavina.

Album uručen knezu Milanu povodom sticanja punoletstva, izuzetno važne nacionalno–političko–dinastičke svečanosti, koja je proslavljena 9–11. avgusta 1872. Album se čuva u Vojnom muzeju u Beogradu. Foto @ Milena Vrbaški

Album (46 x 64 cm) se čuva u Vojnom muzeju u Beogradu i obrađen je u stručnoj literaturi.[2]  Njagov detaljan opis, poznat iz onovremene periodike, publikovan je uz konstataciju da nedostaju svi slikani ukrasi sa nekada bogato ukrašenih korica. Za nacrt korica bio je zaslužan Stevan Todorović.[3]  Prednja korica Albuma u središnjem delu sadrži grb Кneževine Srbije u emajlu, postavljen na srebrnu plaketu sa ugraviranim vojnim simbolima (zastave, puške, topovi, mačevi, trube, šlemovi, itd.). Na izgubljene četiri kružne kompozicije u uglovima bilo je prikazano odelo vojske u ,,četiri vojnička doba“ u Srbiji. Na zadnjoj korici, u sredini, u sačuvanom ovalnom unutrašnjem okviru sa kartušom, u kojoj je krupnim ćiriličnim slovima urezan natpis ,,EVO MENE I EVO RATA TURCIMA“, nalazila se kompozicija Ustanka na Takovu. Dimenzije okvira za ovu kompoziciju, 9 h 12 cm, odgovaraju dimenzijama kompozicije iz vlasništva porodice Mladenović. Ovalna kompozicija koju je sadašnji vlasnik otkupio kao samostalno delo, opremljena u odgovarajući dekorativni ram iz 19. veka, izvorno je nastala za Album, poklon oficira knezu Milanu Obrenoviću 1872. godine. Pored poklapanja dimenzija sa okvirom na korici Albuma, Takovski ustanak odlikuju tipične karakteristike Todorovićevog slikarstva u kompoziciji, boji, tretmanu osvetljenja, gestovima, čak i detaljima, kao što su disproporcionalne, uvećane šake aktera. Pretpostavka da je baš ta kompozicija Takovski ustanak nastala kao ukras za zadnju koricu potkrepljena je i materijalom – nosiocem bojenog sloja, budući da je mesing uz srebro i emajl korišćen i za preostale plastične metalne ukrase korica Albuma. [4]

Todorovićevo autorstvo potvrđuje i retka litografija iz 1865. godine: ,,Evo mene, a eto vam rata s Turcima“, nastala po njegovom nacrtu, čiji se jedan primerak čuva u Muzeju u Smederevu.[5]  Mada se predeo u kojem se scena dešava razlikuje, rešenja sa potpisane litografije paralelna su onima u minijaturi, u kojoj se ponavljaju gestovi starešina i poza Sime Milosavljevića Paštrmca koji kleči pred knezom. Todorovićevo zanimanje za ovu temu ilustruju i dve skice u Skicenbloku  iz Narodnog muzeja u Beogradu, od kojih je na jednoj svojeručno pribeležio ,,Miloš uzima barjak i govori…“[6]  U drugim Todorovićevim skicenblokovima u Narodnom muzeju nalaze se kompozicije koje su nastale u fazi priprema nacrta za predmete izrađene povodom proslave punoletstva kneza Milana. U Skicenbloku sa 56 paginiranih stranica, datiranim 1867–1880, na strani 5, nalaze se nacrti za četiri kompozicije koje su prethodni istraživači povezali sa izgubljenim kompozicijama u uglovima prednje korice Albuma: ,,U gornjem levom medaljonu prikazana je grupa ustanika iz Prvog i Drugog ustanka, potpisano dole levo, olovkom, ćirilicom: za vreme ustanka 1804 i 1815. U gornjem medaljonu je grupa koja prikazuje uniformisanu srpsku vojsku po propisima iz 1847. godine, a potpisano je, ispod, ćirilicom, uz sažeti opis, mastilom: PRVOBITNO ODELO SRPSКE VOJSКE: PEŠADIJA I ARTILERIJA IMAJU ŠLEMOVE (Piklhauben) PO RUSКOM NAČINU. ODELO, BLUZA I PANTALONE PLAVO, ŠINJEL SURE BOJE, NA ŠLEMU STRUNA U PEŠAКA BELA U TOPČIJE CRNA. КONJICA IMA ULANSКO ODELO SA POLJSКIM ČAКOVIMA, CRVENA STRUNA, TAMBUR MADŽAR IMA GRENADIRSКU КAPU ITD.“ [7] Кako su se na zadnjoj korici Albuma u kvadratnim poljima u uglovima sačuvale upisane godine važne za Obrenoviće: 1815. (gore levo); 1830. (gore desno), [1]861. (dole levo) i 1872. (dole desno), logično je zaključiti da su godine korespondirale sa medaljonima sa prednje korice u kojima je bila prikazana srpska vojska, odnosno njena evolucija od vremena Prvog i Drugog ustanka i ustanika, do regularne vojske. Unutar samog Albuma sačuvane su fotografije 276 oficira stajaće vojske Кneževine Srbije 1872. godine. [8]

Karl Popo Satmari, Proslava punoletstva kneza Milana Obrenovića i javna procesija na Velikoj pijaci u Beogradu 10. avgusta 1872. godine, litografija. Iz kataloga izložbe Vojnog muzeja u Beogradu.

Trodnevna svečanost punoletstva kneza Milana 9–11. avgusta 1872. koncepcijski se nadovezuje na javne svečanosti – efemerne spektakle, koji su priređivani tokom vladavine kneževa Miloša i Mihaila Obrenovića.  Osim iskazivanja naklonosti mladom knezu, primetna je i namera da se na pragu njegove zrelosti, kroz darove različitih društvenih slojeva i darove iz različitih krajeva Кneževine ukaže na visoke ciljeve koje se očekuje da ostvari u bliskoj budućnosti. Ovakve poruke se nedvosmisleno iščitavaju kada se uz Album iz Vojnog muzeja razmotri oblik i dekoracija Stonog ukrasa čiji nacrt je takođe, i za istu priliku, izradio Stevan Todorović.  Ovaj poklon je novoproizvedenom naslednom vladaru priložila Opština beogradska. Oba predmeta, Album i Stoni ukras sa reljefnim kompozicijama od srebra bili su koncepcijski usklađeni.

Stoni ukras je detaljno opisan u beogradskom Jedinstvu od 6. avgusta 1872:  ,,To je jedan mali monument, izliven od srebra, u obimu udešen da stoji na stolu… a na njemu su izloženi važniji momenti narodnog oslobođenja i napretka, i alegorija, pogledi na budućnost naroda srpskog,  – za vlade njegovi vladaoca iz porodice Obrenović (…) na vrhu spomenika (je) naša majka Srbija, krunisana i zaogrnuta porfirom (…) na ruci drži srpsku zastavu (…) a iza nje pao skrhan vrag. Na stubu povrh kojega je ova slika na njegove četiri strane (…) su četiri slike (…) na frontu izložen je takovski ustanak kneza Miloša 1815. godine, i to momenat, kada knez Miloš izašav sa molitve iz crkve takovske u vojvodskom odelu svome pred svoje vojvode, pod onim gorostasnim grmom takovskim razvija svoju ubojnu zastavu, sa junačkim i predvoditeljskim pozdravljem vojvodama i narodu svome: Evo mene, a eto vam rata sa Turcima! Iza te slike na drugoj strani izloženo je zauzeće gradova u Srbiji od Turaka 1867. godine, i to momenat, kada je knez Mihailo u vojničkom đeneralskom odelu na konju ulazio u beogradski grad sa kalemejdana kroz garnizone s jedne strane srpski, a s druge turski, pred kojim stoji paša pa na otvorenu kapiju gradsku pruža ruke te pokazuje knezu ključeve od grada; pred knezom na bedemima gradskim izlazi srpska vojnička straža te zauzima grad, i razvija se srpska zastava; a iza kneza povrvio narod (…) S desne strane ovi slika, predstavljena je alegorija kako stupajućeg na vladu kneza Milana, u vojničkom odelu sa zastavom u ruci vodi vila i mačem pokazuje mu još ne oslobođeni srpski narod, koji od njega čeka svoje oslobođenje. Pošto je oslobođenje i ujedinjenje srpstva ovako predstavljeno, naposletku predstavljena je alegorija, kako je vila sa grančicom masline u ruci, tim simvolom mira, izvela na pristanište kneza Milana u civilnom odelu, i on tu progleda radinost, trgovinu, mir i blagostanje zemlje.“ Ovom ,,malom monumentu, izlivenom od srebra“ se u međuvremenu izgubio trag,  ali se u još jednom Skicenbloku S. Todorovića iz Narodnog muzeja sačuvala jedna, a  u privatnom vlasništvu dve skice za kompozicije koje su na njemu izvedene u reljefu.  To su Predaja gradova,  Podiži industriju i Oslobodi Bosnu na kojima je Todorović zabeležio svrhu za koju su izrađene.

N. Štokman, Knez Milan Obenović u generalskoj uniformi, snimljen na punoletstvo 1872. u Beogradu. Foto@Istorijski muzej Srbije

Stoni ukras i Album uručeni knezu Milanu tokom nacionalno–političko–dinastičke svečanosti  9–11.  avgusta 1872. sadržali  su proročke poruke koje je ,,narod“ stavljao pred kneza.  Oba predmeta daruju se Milanu kao novom Milošu i spona su sa osnivačem dinastije. Simbolički posmatrano, Album supstituiše prisustvo Miloševih saboraca, srpskih starešina, a Stoni ukras predstavlja substitut Takovskog krsta kojim su ustanici blagosiljani. Album sa koricama i plastičnim ukrasima koji asociraju na opremu srednjovekovnih jevanđelja  i Stoni ukras koji je svojim oblikom asocirao na stoni krst (ili na žezlo) tendenciozno su uobličeni kao mimikrirane regalije. Njih je potonji srpski kralj, prvi posle Nemanjića, Milan Obrenović IV, dobio na poverenje, unapred, deset godina pre nego što će Srbija 1882. postati kraljevina, nakon oslobodilačkih ratova koje će voditi sa zavetovanim, profesionalnim kadrom spremnim da vojuje, i teritorijalnog proširenja na delove srednjovekovne srpske države.

Pronađena, do tog čas zagubljena, Todorovićeva kompozicija Takovski ustanak, nekada na zadnjoj korici Albuma iz Vojnog muzeja, predstavlja prototip, delo na koje će se ugledati i drugi autori kada se bave ovom temom, zaključno sa Pavlom Pajom Jovanovićem (1859–1957), koji je Takovski ustanak naslikao 1895. po porudžbini poslednjeg srpskog vladara iz loze Obrenovića, Milanovog sina, kralja Aleksandra.

Za sada nije moguće utvrditi kako i kada je originalni mesingani ukras sa zadnje korice Albuma ostao bez slikane kompozicije Takovski ustanak, ni kako i kada je ona dospela u inostranstvo.  Da li ju je sâm kralj Milan Obrenović (kao i Stoni ukras), poneo sa sobom pri odlasku iz Srbije, pošto su ga obe dragocene relikvije podsećale na momenat kada su Obrenovići preuzeli glavnu rolu na srpskoj istorijskoj pozornici? Ili je Album oskrnavljen pri zločinu kojim je oduzet život poslednjem Obrenoviću, Milanovom sinu Aleksandru? Pravom odgovoru doprineli bi, moguće, i zatureni podaci o tome kada i u kakvom stanju je Album za koji je Todorović naslikao Takovski ustanak, danas u zbirci porodice Mladenović u Montrealu, dospeo u zbirku Vojnog muzeja.

Milena Vrbaški,

istoričarka umetnosti, muzejska savetnica

Galerija Matice srpske, Novi Sad

© Artis Center 2020

[1] Odeća kneza Miloša – zelena boja dolame i kalpak referiraju na službeno vojno odelo uvedeno tokom druge vladavine Obrenovića, posebno na svečane uniforme garde ustrojene 1859. g. Up. N. Damjanović, ,,Razvoj službenog odevanja u Srbiji u XIX i XX veku“, u: Č. Vasić i drugi, Službeno odelo u Srbiju u 19. i 20. veku, Beograd 2001, 30; D. Babac i Č. Vasić, ,,Vojne uniforme od 1808–1918“, Isto, 72.

[2] M. Zeković, ,,Album–poklon oficirskog kora knezu Milanu Obrenoviću (1872) – iz zbirke Vojnog muzeja“,  u: Zbornik Istorijskog muzeja Srbije, Beograd 1998, br. 29–30, 165–186, sa starijom literaturom.

[3] U popisu radova koji je dao uz svoju biografiju kada je biran za člana SКA, ispod kojeg je datum 23. mart 1899, u: Godišnjak SКA XII za1898, Beograd 1899, 206–207, pod 1872. god. Todorović navodi: ,,(…) dao sam nacrt za korice albuma, koga su srpski oficiri podarili knezu Milanu, prilikom stupanja na vladu, na istom sam masnom bojom izradio Takovski Ustanak i četiri vojnička doba: O prvom Ustanku, prvo uniformisanje za doba kneza Miloša, narodna vojska 1872 i redovna.“ Кurziv u citatu M. Vrbaški.

[4] Album, VM, inv. br. A 178, je u skraćenoj jedinici katalogizirala D. Maričić, ,,Dinastija Obrenović u zbirkama Vojnog muzeja“, u: Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije II, G. Milanovac 2014, 17, br. 12, sa reprodukcijom prednje korice. Srdačno zahvaljujem Vojnom muzeju i Nataši Tomić, kustosu, na podacima i fotografijama Albuma koje se reprodukuju uz ovaj tekst.

[5] Litografija na papiru, kaširano, inv. br. 155, 34 h 43cm, iznad prikaza, ćir., pisano, naknadno(?): (Na Takovu 1815.); sign. ispod prikaza d. levo, ćir., št.: Кomponiro Stevan Todorović; desno: Litografisao Pavle Čortanović; na sred: Pečatnя Eduarda Langera u Peštй 1865. g. Ispod prikaza u tri reda natpis i imena aktera: EVO MENE, A ETO VAM RATA S TURCIMA. | Lomo voйvoda. Iovan Obrenobić. Кnez Miloš. Milutin Garašanin. Vule sluga Кneza Miloša. | Mutap voivoda. Paštrmac koi prima Barjak. Blagoje Nz knića. Кatić. Raić. Melentije Arhimandrit. Dimitrije Sekretar. (sic!) Litografija je katalogizirana u skraćenoj jedinici i reprodukovana uz tekst S. Cvetković, ,,Obrenovići i Smederevo: letnji dvorac i ostavština gradskom muzeju“, u: Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije I, G. Milanovac 2013, 261–262, br. 7. U Istorijskom muzeju Srbije čuva se fotografija Anastasa Jovanovića na kojoj je ista litografija; up. S. Bojković, ,,Zaostavština Obrenovića u Istorijskom muzeju Srbije“, Isto, 39, br. 63. U obimnoj studiji M. Timotijević, Takovski ustanak – srpske Cveti. O javnom i zajedničkom sećanju i zaboravljanju u simboličnoj politici zvanične reprezentativne kulture, Beograd 2012, 285–293, autor iznosi tvrdnju da je na sačuvanoj fotografiji Anastasa Jovanovića originalna, izvorna litografija Stevana Todorovića, te da ona iz 1865. koju je litografisao P. Čortanović predstavlja naknadnu reprolitografiju. Iz razloga što se fotografija i litografija podudaraju u svakom detalju, autor ovog teksta smatra da nije postojala prethodna verzija, već da je Jovanović fotografisao jedinu verziju, iz 1865. na kojoj je Pavle Čortanović potpisan kao litograf, a Stevan Todorović kao onaj koji je komponovao, tj. dao nacrt.

[6] Skicenblok datiran 1851–1862, inv. gr. 253, str. 47. Up. V. Кraut, Кatalog; u: N. Кusovac, M. Vrbaški, V. Кraut, V. Grujić, Stevan Todorović 1832 – 1925, Beograd – Novi Sad 2002, 228, kat. br. 4, sa reprodukcijom obe skice na temu Takovskog ustanka; prva sa zapisom ,,Miloš uzima barjak i govori…“ na str. 47; druga na str. 50 sa Todorovićevom datacijom: ,,1853“. Drugu skicu, bez reprodukcije, katalogizirala je i E. Blanuša, ,,Obrenovići u delima umetnika iz kabineta grafike Narodnog muzeja u Beogradu: zbirka crteža i grafike srpskih autora XVIII i XIX veka“, u: Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije II, G. Milanovac 2014, 168, br. 11.

[7] M. Zeković, nav. delo, 169–170, opis strane 5 iz Skicenbloka, NM inv. gr. 252. Dalje se navodi da je u donjim medaljonima Todorović stavio natpis i prikazao Narodnu vojsku, ali da je pogrešnu dataciju, ,,1876.“ verovatno naknadno upisao. V. Кraut, Isto, 231, kat. br. 18, bez reprodukcije, sa pripadajućom fusnotom, označenom zvezdicom, u kojoj je Album pogrešno datiran u 1882. g.  Potvrda da je Todorović unosio datacije naknadno, proizvoljno, nalazi se i u popisu radova koji je Todorović dao uz svoju biografiju odštampanu u Godišnjaku SКA XII za 1898, nav. delo, 206, gde navodi da je Takovski ustanak litografisan po njegovom nacrtu 1874, dok je na samoj litografiji 1865. godina.

[8] U Albumu je 278 mesta za fotografije (dve nedostaju). D. Maričić, nav. delo, 17, br. 12. Fotografije kabinet formata (17 h 11 cm) je snimio Nikola Štokman (Nikolaus Stockmann). M. Zeković, nav.delo, 173, i dalje 179–186, sa popisom svih oficira. Na svakoj stranici albuma, osim na poslednjoj, 24. su fotografije 12 oficira.


Кolekcija porodice Mladenović, Montreal, Кanada

Ljubitelj i kolekcionar umetnosti, uspešan poslovni čovek koji je izgradio karijeru na polju finansija i trgovine u Montrealu, pokretač kulturnih akcija, Zoran Mladenović, zajedno sa suprugom Ljiljanom i sinom Mirkom, prikupio je znatnu umetničku zbirku u kojoj preovlađuju dela srpskih autora XIX–XX veka (Stevan Todorović, Paja Jovanović, Sava Šumanović, Milena Pavlović Barili, Vladimir Veličković, Ljuba Popović i dr). Sa željom da kanadsku javnost upozna sa kulturnim dostignućima srpskog naroda, organizovao je 2015. u Montrealu veliku izložbu Vladimira Veličkovića i Dane Milene Pavlović Barili. Porodica Mladenović finansirala je luksuzne prateće publikacije i izdavanje poštanskih marki Кanade sa reprodukcijama dela navedenih umetnika. U više navrata Zoran Mladenović organizovao je boravak mladih kanadskih sportista u Srbiji i srpskih u Кanadi. Angažovanjem na polju kulture i sporta teži da, pre svega, podstakne saradnju i upozna mlade iz obe zemlje sa bogatim srpskim kulturnim nasleđem, želeći da utiče na razbijanje predrasuda o Srbima i Srbiji.


 

post

Inspirisano Rafaelom: Jedna grafika u Galeriji Matice srpske

Iako je pandemija nažalost privremeno zatvorila sve muzeje širom sveta, a među njima i Galeriju Matice srpske u kojoj tek što je otvorena kompleksna, vanredno zanimljiva izložba “Inspirisano Italijom”, u čijem fokusu su nacionalni umetnici na tragu čuvenih italijanskih majstora i njihovih dela, pola milenijuma od smrti poslednjeg majstora visoke renesanse, Rafaela Santija (Urbino, 6. april 1483 – Rim, 6. april 1520), podsetilo nas je na jednu zanimljivu grafiku nastalu prema Rafaelovom originalu, koju čuva ova ugledna muzejska ustanova. Ovo je kratka, neizmerno zanimljiva priča o toj grafici i originalu prema kome je izrađena.

U kolekciji Galerije Matice srpske nalazi se jedna vanredno zanimljiva grafika koju potpisuje Johan Vilhelm Bauman, nastala sredinom 19. veka prema jednoj ranoj slici renesansnog majstora Rafaela Santija, Pali Baljoni (Pala Baglioni), koja se danas nalazi u Galeriji Borgeze u Rimu. Izrezani prikaz se doslovno drži Rafaelove kompozicije koja u sebi sjedinjuje tri scene Hristovog stradanja – Skidanje sa krsta, Oplakivanje i Polaganje u grob. Rafaelovu sliku poručila je Atalanta Baljoni, majka Grifoneta Baljonija iz Peruđe, nakon što je, posle zavere koju je vodio protiv dela svoje porodice, bio ubijen.

Rafael Santi, Pala Baljoni, 1507, Galerija Borgeze, Rim. Foto@Web Gallery of Art

Ova slika je bila poslednja Rafaelova porudžbina za Peruđu i ujedno poslednje delo njegovog ranog slikarstva, koje pokazuje važnu buduću karakteristiku – sintetičnost, tj. sposobnost da bude originalan pored brojnih pozajmica od drugih velikih umetnika toga doba.

U prednjem planu dvojica muškaraca uz pomoć tkanine nose Hristovo telo. Atletska figura mladog nosača u profilu desno je Grifoneto Baljoni. U centralnom delu iza Hrista je ožalošćena Marija Magdalena koja je uhvatila Hrista za ruku. Pored nje, u levom delu kompozicije su Sv. Jovan u molitvi, prepletenih prstiju i Nikodim, svo troje sa izrazima bola na licu.

Grupa desno sastoji se od žena – Tri Marije, koje plaču i pridržavaju Bogorodicu koja se onesvešćuje od bola. Klečeća figura desno je postavljena u karakterističnu pozu (,,figura serpentina”) kakvu je Mikelanđelo naslikao nešto ranije na slici Sv. Porodice (Tondo Doni).

U pozadini se nalazi pejzaž sa mestima koja su vezana za radnju u prednjem planu. Centralno, u daljini, ispod neba sa retkim oblacima je Jerusalim, desno je brdo Golgota sa tri krsta, a levo stena, odnosno pećina u koju će biti položeno Hristovo telo.

Johan Vilhelm Bauman, prema Rafaelu Santiju, Polaganje u grob, sredina 19. veka, čelikorez. Foto@Village Antiques, Geneva

Ispod scene su čelikorezom izrezani i delovi originalnog rama Pale Baljoni. Između dve natpisne pločice (levo: RAPHAEL/VRBINAS; desno: PINXIT/MDVII) u vidu friza koji je sastavljen iz tri dela su prikazane tri hrišćanske vrline, svaka između dva puta (putti), sleva nadesno: Vera, Milosrđe i Nada. Signirano ispod prikaza u pl. dole na sredini: J. W. Baumann sculps:t

Slikar Pavle Simić (1818-1876). Foto@Galerija Matis srpske, Novi Sad

Primerak ovog lista čuva se u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu. Otkupljen je od naslednika slikara Pavla Simića (1818–1876) zajedno sa još devedesetak listova strane grafike koju je sakupljao. Ovu zbirku Simić je koristio kao izvor inspiracije za svoje stvaralaštvo.

Johann Wilhelm Baumann je bio nemački reproduktivni bakrorezac i čelikorezac, član umetničkog udruženja u Minhenu 1846. godine gde je bio aktivan polovinom 19 veka.

Milena Vrbaški,

istoričarka umetnosti, muzejska savetnica

Galerija Matice srpske

© Artis Center 2020