post

Odora kneza Lazara

Iako nemamo mnogo sačuvanih predmeta koji se pouzdano mogu dovesti u vezu sa Kosovskom bitkom 1389, postoji jedan vanredno zanimljiv!

Odežda kneza Lazara Hrebeljanovića, kasni 14. vek, Muzej Srpske pravoslavne crkve

Muzej srpske pravoslavne crkve u Beogradu čuva originalnu odoru kneza Lazara Hrebeljanovića, a Narodni muzje Kruševac vernu kopiju ovog dragocenog odevnog predmeta iz srednjeg veka.  Reč je o izuzetnom komadu raskošne srednjovekovne odeće za koji se romantično veruje da ga je knez nosio u Kosovskom boju. Međutim, ovako skupocen odevni predmet, jedna vrsta gornje haljine sa rukavima, je oprava u kojoj je knez pošao u susret Tvorcu, odnosno ono naročito vredno ruho u kome se sahranjuje pokojnik visokog roda.

Pouzdano se zna da su kneževi zemni ostaci odeveni u ovu skupocenu odoru nakon prenosa njegovog tela u manastir Ravanicu, Lazarevu grobnu crkvu, krajem 14. veka. Kada 1690. godine dođe do Velike seobe Srba u ondašnju Austriju i Ugarsku, zbeg sa sobom nosi i kneževe mošti sve do Sent Andreje, a potom u Malu Ravanicu, odnosno manastir Vrdnik na Fruškoj Gori. Tokom Drugog svetskog rata, kneževe mošti su prenesene u Sabornu crkvu u Beogradu, a nakon rata je oštećena odora zamenjena novom. U međuvremenu je ovaj dragoceni odevni predmet restauriran i konzerviran.

Rekonstrukcija odežde kneza Lazara Hrebeljanovića, 20. vek, Narodni muzej Kruševac

Napravljena od ručno tkane, skupocene svile u boji starog zlata odežda je protkana motivom afrontiranih lavova. Na dugmadi, načinjenoj od finog prepleta, nalazi se šlem-čelenka sa volvskim rogovima – grb Lazara Hrebeljnovića. Ovaj dragoceni odevni predmet izrađen je u 14. veku u Italijanskom gradu Luka, nema sumnje po narudžbini samog kneza. Odora je u stalnoj postavci oba muzeja. U Muzeju srpske pravoslavne crkve je izložen u vitirini pored Jefimijine „Pohvale knezu Lazaru“ – jedinstvenog pokrova za kneževu glavu na kome je monahinja Jefimija izvezla svoje čuvene stihove pozlaćenom srebrnom žicom na crvenoj svili. U narodnom muzeju Kruševac čini centralni deo stalne postavke srednjovekovnih predmeta.

Pored ove dve dragocenosti, Muzej SPC baštini i metalni pečat kneza Lazara na kome je predstavljen dvoglavi orao sa raširenim krilima. U visini orlovih glava ukršteni su žezlo i mač, a iznad je carska kruna. U desnoj orlovoj kandži je skiptar, a u levoj dve grančice. Na sredini pečata ugravirano je srce i vladarska kruna sa krstom. U donjem delu ukršteni su mač i grančica, u gornjem, s leve strane polumesec sa zvezdom, a sa desne dve zvezde. Okolo je urezan tekst koji preveden sa staroslovenskog glasi: ”Božji, materin, blagoverni, knez Lazar, srpski”.

Video zapis o odeždi kneza Lazara možete pogledati na YouTube kanalu Radio televizije Srbije.

Tamara Ognjević,

istoričarka umetnosti i pisac

© Artis Center 2020

post

Poklon: Katalog Artisove izložbe “Gozba”

Poželeli smo da našim vernim pratiocima, koje od milja zovemo Artisovci, napravimo mali poklon ovog nesvakidašnjeg Uskrsa, koji zbog pandemije slavimo u izolaciji. I odluka je pala na katalog izložbe “Gozba”, održane premijerno u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu, oktobra 2014. godine, a potom početkom 2016. godine u Kulturnom centru Srbije u Parizu.

Carska gozba, Manastir Manasija, početak 15. veka

“Gozba” je kruna višegodišnjih, multidisciplinarnih istraživanja gastronomskog nasleđa Srbije u okviru projekta “Živeti prošlost”, koji je Nacionalni komitet Međunarodnog saveta muzeja – NK ICOM Srbija, nagradio 2017. kao projekat godine.

Uz divne uspomene koje prate ovaj projekat, koji je okupio stručnjake najrazličitijih profila, umetnike i kulinare, i najlepše čestitke za ovaj neobični Uskrs 2020, uz želju da se pandemija što pre okonča, a mi mnogo mudriji vratimo normalnom životu, ceneći sve one stvari koje ga čine zaista lepim mnogo više nego ranije.

Katalog čiji su autori msr Tamara Ognjević i dr Biljana Đorđević, možete preuzeti OVDE

Hristos Vaskrse!

 

© Artis Center 2020

 

post

Ikonografski ogledi: Kako je srce postalo simbol ljubavi

Kako je srce postalo simbol ljubavi?

Zanimljivo pitanje, a pogotovu kada se ima u vidu koliko često stisnemo emotikon u obliku srca da bi smo sredstvima moderne komunikacije iskazali da nam se nešto ili neko dopada mnogo više od običnog sviđanja. Da ne podsećamo na epohu pre interneta i pametnih telefona, na sva ona srca urezivana u drveće ili na klupe, te ona oslikavana po zidovima, tarabama i na drugim površinama svim raspoloživim sredstvima uz odgovarajuće intervencije kao što su inicijali ili strelice.

Zaista, otkud nam srce kao vizuelna “skraćenica” za ljubav – simbol koji razumeju svi narodi sveta?

Mnogo je “kopalja” slomljeno među stručnjacima, a posebno među istoričarima umetnosti na temu ko je prvi, kojim povodom i kada naslikao srce u ljubavnom kontekstu?

Majstor od Barija, Alegorija slatkog pogleda predaje srce zaljubljenog mladića kao simbol romantične ljubavi dami koja je predmet te ljubavi, iluminirani inicijal, Minijatura sa folija 41, Tibo “Roman o kruški”, manuskript 2186, oko 1250, Nacionalna biblioteka Francuske, Pariz

Odgovor je ponudila jedna lepa rukopisana knjiga iz sredine 13. veka – Tiboov Roman o kruški. Inspirisan čuvenim Romanom o ruži, tim bestselerom srednjeg veka, francuski pesnik Tibo je u akrostihu ispisao svoju romansu posvećenu izvesnoj Anjes (Agnese). Na 83 strane sa pozlaćenim inicijalima iz kojih se čita ime pesnika, njegove drage i pojam ljubav – AMORS, te stanja, raspoloženja, osećanja u skladu s tako silnom emocijom.

Ovaj Tiboov slatki zanos u stihovima ukrasio je iluminator poznat kao Majstor od Barija, geografska odrednica koja pokazuje da je ovaj cenjeni minijator u Pariz, gde je Tibo pisao i uzdisao, stigao sa južne obale Jadrana, iz Barija u Apuliji.

Pored brojnih predstava čuvenih ljubavnika (Piram i Tizba, Paris i Helena, Tristan i Izolda…) Majstor od Barija je u ovom manuskriptu koji se čuva u Nacionalnoj biblioteci Francuske u Parizu, naslikao i niz alegorija, među kojima je svakako najzanimljivija ova sa naše slike – u velikom inicijalu S vidimo mladića koji na kolenima nudi srce otmenoj dami. I dok ona uzmahuje rukom kao da se sprema da to srce primi u sopstvena nedra mi nemamo dilemu o čemu je reč. Ipak, za srednjovekovnog čitaoca ovo je bila ogromna novina. Naime, mladić nije stvarna ličnost već alegorija takozvanog Doux Regard, odnosno slatkog, zaljubljenog pogleda. Onog pogleda kojim čovek zanesen ljubavlju posmatra voljenu osobu. Srce koje je pružio dami nije njegovo već zaljubljenog mladića koga na slici nema! Dakle, srednjovekovni majstor je pokušao da naslika najsloženiju ljudsku emociju – ljubav!

I možda bi sve stalo u dva reda da ovo nije za sada najstarija poznata predstava ljudskog srca pruženog u znak ljubavi u istoriji umetnosti.

Tako su dva umetnika sa geografskih prostora koje tradicionalno “bije” glas velikih ljubavnika utelovila simbol koji će ih daleko nadživeti. Ljubavnije biti ne može ?

Tamara Ognjević,

istoričarka umetnosti i pisac

© Artis Center 2019