post

Nove knjige: Doksat – neimar baroknog Beograda

Za ljubitelje istorije Beograda uskoro stiže prava poslastica – povest jednog od najzanimljivijih, a istovremeno skrajnutih graditelja prestonice, aktera jedne od  najkontroverznijih priča u gradu krcatom uzbudljivim pričama – Nikole Doksata de Moreza. Ko je bio ovaj Švajcarac, inženjer i vojnik u austrijskoj armiji prve polovine 18. veka? Kako je projektovao i najvećim delom realizovao jednu urbanu celinu u duhu baroknog geometrizma, i kako su on i njegovo delo u trenu nestali na ovdašnjoj nepredvidljivoj  vetrometini kojom gospodare interesi velikih sila?

Željko Vuk, rođeni Dorćolac, izuzetan poznavalac i neumorni istraživač jednog nestalog grada, velikim trudom je sakupio i na pitak način ispripovedao životopis graditelja čija je glava pala pred današnjim hotelom “Palas” na Obilićevom vencu.

Naslovna strana knjige Željka Vuka “Doksat – neimar baroknog Beograda” u izdanju “Prosvete”. Reprodukcija@Željko Vuk

Knjiga, obima 160 strana, koju kao izdavač potpisuje beogradska “Prosveta”, po prvi put donosi zanimljive detalje iz Doksatove prepiske s rodbinom i prijateljima, preuzete iz švajcarskih arhiva i prevedene s francuskog jezika. Faksimili ove građe inkorporirani su u knjigu, kao i Doksatov plan baroknog Beograda koji je predat na usvajanje Dvorskom ratnom savetu u Beču. Uporedo sa ovom dragocenom građom, Željko Vuk pripoveda o životu u baroknom Beogradu, zanimljivim ličnostima, modi, običajima, ishrani.

Ukratko, knjiga za čitanje i uživanje!

Thomir Dičić, “Kolažiranje baroknog Beograda” – jedan od radova sa izložba crteža / kolaža / grafika sa imaginarnim motivima inspirisanim baroknim Beogradom prve polovine 18. veka, održane u Muzeju primenjen umetnosti u proleće 2018. Reprodukcija@Tihomir Dičić

Uz najavu ovog dragocenog izdanja, ekskluzivno za Artis magazin, Željko Vuk je ustupio izuzetno pikantan odlomak iz svoje knjige “Doksat – neimar baroknog Beograda”:

“Prema popisu zgrada nemačkog Beograda iz 1728. godine, kompleks komandantovog stana imao je jednu glavnu i više pomoćnih zgrada. U 15 soba i 3 kuhinje, stanovali su grofova posluga i lakej. Jedna zgrada bila je štala za konja grofa Marulija, podignuta na praznom placu 1727. godine, a uz nju stan za generalovog konjušara. Dvor ili štabni kvartir sačinjavale su četiri zgrade sa glavnim i tajnim stepenicama, velikim salonom za primanje i prostranim hodnikom koji vodi u salon – ukupno 20 soba, četiri kuhinje, jedan podrum i dve štale.

Čini se da broj i veličina „nasleđenih” objekata nisu u potpunosti zadovoljavali prohteve novog guvernera, jer u bečkom Кomornom arhivu nailazimo na plan novog objekta iz 1720, kada se princ Aleksandar već uselio u palatu. Na njemu je prikazana osnova nove kuhinje koja se sastojala od jedne velike prostorije sa tri ložišta i dve manje sa po jednom pekarskom peći u svakoj.

Mapa baroknog Beograda prema Nikoli Doksatu de Morezu. Reprodukcija@Željko Vuk

Pomenuti kujne velikog hedoniste princa Aleksandra, a ne zaviriti u njih, bilo bi pravo svetogrđe, pogotovo ako već postoje podaci o namirnicama koje su dostavljane njegovim kuvarima. Na njih su se trošile ogromne sume novca, što ne treba da iznenađuje, jer je veliki deo toga dopreman iz dalekih egzotičnih zemalja. Troškovi su brižljivo beleženi, pa tako saznajemo da su jedne godine iznosili 2.436 forinti. U mesečnoj nabavci prinčevih kuvara tako nailazimo na: limunov sok, maslinovo ulje, ječam poreklom iz Ulma, pirinač, običan šećer, kanarski šećer, lorberov list, ruzmarin, orahe, cimet, biber, parmezan, suvo grožđe, grožđe iz Damaska, sardele, bademe, haringe, pomorandže, limun, slačicu i papir za pečenje. U tarifnoj listi carinske službe Кraljevstva Srbije nailazimo i na druge, ništa manje zanimljive namirnice. Da li su se i one nalazile na trpezama imućnih ili su samo prolazile kroz Srbiju na putu ka monarhiji ne znamo, ali je teško poverovati da se visoko plemstvo moglo odreći ovakvih specijaliteta koji su im bili nadohvat ruke. Izdvojićemo samo neke: crnomorske ostrige, usoljene i marinirane ribe iz Mletačke republike, alva, masline, urme i šafran iz osmanskih zemalja, švajcarski, holandski i limburški sir, kakao, vanila, cimet iz dalekih kolonija, itd.

Antonio Kalca, Princ Eugen Savosjki osvaja Beograd, 1717-1725

Ni bogatstvo kuhinje i onoga što se u njoj pripremalo nije mnogo odudaralo od navika drugih velikodostojnika tadašnjeg Beograda. Razlika je bila jedina u tome što se u rezidenciji mitropolita nije jelo meso, niti su se jela pripremala na svinjskoj masti, osim u slučajevima kada su na dvoru gostovala kakva visoka gospoda. Pored jesetre, kečige i morune, kojih je tada u našim vodama bilo u izobilju, jele su se i ostale rečne ribe, rakovi i kavijar, ali i hobotnice i sve vrste morskih riba koje su donosili grčki trgovci, a koje su u mitropolitovoj rezidenciji, pored srpskog, pripremali i jedan nemački i jedan ugarski kuvar, čak bolje plaćeni i od dvorskih „oficijanata”. Jela su bila obilna i skupocena, a mitropolitov kuvar (mundkoh) posebno je spremao hranu za mitropolita, pridvorno sveštenstvo i dvorsko činovništvo. Na meniju su uvek bila najmanje tri jela, a obavezno se služilo i vino, najčešće iz Topčijskog sela, Duzluka, Grocke, Smedereva, Iriga, Grgetega i Кarlovaca. „Mitropolit je najradije pio belo karlovačko. Nalazilo se i nešto šerbeta, ’racenštorfa’ i priličan broj malih i dugačkih ’butela’ tokajskog vina. Pored vina, piva, rakije i bermeta, u Mitropoliji su se služili kafa i čaj, a vremenom je ušao u modu i ’čukolad’.”

Željko Vuk, “Doksat-neimar baroknog Beograda”, Prosveta, 2019.

Cena knjige u pretplati je 700 dinara, a imena pretplatnika će biti objavljena u knjizi.

Ukoliko ste zaintersovani za ovo jedinstveno izdanje uplatu treba izvršiti na račun autora:

Željko Vuk,

Cara Dušana 8, Beograd

Svrha uplate:  Za knjigu

Računa: 160-5100101920448-09 Banca Intesa AD

Čitko upišite Vaše ime i prezime kako ne bi došlo do greške u štampi, a po knjigu dolazite na promociji 15 će vam biti uručene 15. aprila u Кlubu “Prozor” (Takovska 48).

©Artis Center 2019

post

Izložbe: Basarina simfonija drveta i gvožđa u Galeriji SANU

U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (Knez Mihailova 35) u petak 15. marta u 19 časova biće otvorena izložba skulptura Svetomira Arsića Basare. Povodom 90. rođendana ovog uglednog vajara, a u selekciji istoričara umetnosti Nikole Kusovca, publika će imati priliku da vidi Basarina dela nastala u periodu 1998-2018. To je praktično i poslednji ciklus ovog izuzetno plodnog stvaraoca koji u nepredvidljivim, brzim i nedokučivim preokretima kreativnih mejinstrimova, traje skoro sedam decenija. Iako je odavno sebi obezbedio mesto u domaćoj istoriji umetnosti, Svetomir Arsić Basara, poznat po vanrednom spoju gvožđa i drveta kao svojim primarnim umetničkim medijima, neumorno stvara.

Umesto klasičnog, introspektivnog i retrospektivnog teksta, odlučili smo da ovu virtuelnu pozivnicu za izložbu koju nesumnjivo treba videti, uputimo kroz niz iskaza o Basarinom stvaralaštvu, koje su u poslednjih nekoliko decenija izrekli ugledni likovni kritičari i umetnici – prijatelji, savremenici, kolege.

Svetomir Arsić Basara, Mač u Hristovoj ruci, 2001. Foto@Galerija SANU

“Koristeći drvo i gvožđe kao najčešći materijal za realizaciju svojih skulptura, delo Svetomira Arsića Basare je duboko ukorenjeno u vlastito tle, u Kosovo i Metohiju i njihovu istoriju. Izborom tema, oslanjajući se na stare zanate za obradu drveta i gvožđa, a pri tome ne zapostavljajući dostignuća moderne umetnosti, delo Svetomira Arsića Basare zauzima izuzetno mesto u istoriji savremene srpske skulpture.”

Dušan OTAŠEVIĆ

Svetomir Arsić Basara, Putir Vrnjačke Banje, 2001-2003. Foto@galerija SANU

“Obiman i značajan vajarski opus stoji iza stvaralačke biografije Svetomira Arsića Basare: on je ne samo jedan od najplodnijih već i jedan od najznačajnijih srpskih vajara. Taj je opus započet početkom šeste decenije (20. veka) u kreativnom sudaru njegovog umetničkog bića sa stvarnošću života i stvarnošću umetnosti. Inspiriše se najpre neposrednom okolinom , ljudima, predelima i običajima, nacionalnim nasleđem i istorijom, da bi veoma brzo (i za svoje godine veoma rano) osetio potrebu za veoma istinskom sintezom ličnog iskustva i univerzalnih tema sveta u duhu aktuelnih umetničkih ideja. Otvorena i u osnovi poetska ličnost, Basara se sa nezadrživom žudnjom okrenuo svojim unutrašnjim prostorima koji su sve češće podrhtavali pred slutnjama velikih događaja koji su se u njemu uobličavali u dramatične oblike skulptura.”

Sreto BOŠNJAK

Svetomir Arsić Basara, Simfonija I, 2017. Foto@Galerija SANU

“Ovaj novi ciklus radova Svetomira Arsića Basare nastao je i usled njegove jasne predstave o mestu skulpture u ovom podneblju, u tradiciji koja dopire sve do ortodoksne ikoničnosti. Vizantijske likovne predstave kreću se u reakcijama uništavanja i obožavanja idola i kipova,njihovog prihvatanja i slavljenja kao otelotvorene teozofije , i njihovog rušenja kao jeretičkih ostataka paganskih kultova. U ovim ikoničkim i značajnim dihotomijama kreće se recentna Basarina skulptura.”

Jovan DESPOTOVIĆ

Svetomir Arsić Basara, Simfonija II, 2017. Foto@galerija SANU

“U vrlo retkim slučajevima i kod vrlo retkih i, ne treba izbegavati krupne reči, genijalnih umetnika, ovakve dileme se ne postavljaju: umetničko delo se hrani nacionalnim osećanjem, jača u njegovoj blagodatnoj neiscrpljenosti. Ovde smo u prisustvu jednog takvog umetnika i jednog takvog dela.”

Mića POPOVIĆ

“Stvaralaštvo Svetomira Arsić Basare proticalo je u kulturnoj izolovanosti i ljudskoj osami. Znamo ga sa revijalnih izložbi savremene jugoslovenske umetnosti, a trebalo je da bude zadovoljan sa dve-tri reči koje smo mu usput posvećivali. U večitoj trci sa svetom, opterećeni praroditeljskom inferiornošću, zamerili smo metropolama što nas dobro ne vide, ali smo umeli biti ne manje gluvi i slepi prema vrednostima izvan svojih fizičkih domašaja.”

Zoran MARKUŠ

Svetomir Arsić Basara, Egzodus ruralni, 2017. Foto@galerija SANU

“Metal grli drvo, prodire u njega – savez živog bića i oklopa izvire iz doživljaj umetnika u kome se prepliće osećaj savremenog trenutka i onog iz davne prošlosti na kojoj taj savremeni trenutak počiva. Prošlost isplivava na površinu u sadašnjosti – kao neka potvrda – prava.”

Olga JEVRIĆ

Fotografije: Uglješa Dapčević, Ivana Tomanović i Stanko Kostić za Galeriju SANU

© Artis Center 2019

 

post

Artisove Svetosavske priče: Putovanja i putnici u srednjem veku

POPUNJENO!!!

Nedelja, 27. januar, 11 časova, Hotel Savoy, Cetinjska 3, Beograd

Prijavljivanje obavezno – broj mesta ograničen!

Artisove tradicionalne Svetosavske priče ovog puta se bave putovanjima Svetog Save, ali i širom temom putovanja i putnika u srednjem veku. Sava Nemanjić spada u red neumornih putnika. Prokrstario je veći deo ondašnjih vizantijskih, bugarskih i mediteranskih zemalja, stigao do Palestina i Jerusalima. Njegova putovanja su u prvom redu bila diplomatska i hodočasnička, puna najrazličitijih izazova. Istovremeno, izvori nas obaveštavaju da putovanja u srednjem veku nisu tako retka pojava, iako srednjovekovni čovek, za razliku od modernog, ne putuje iz ličnog zadovoljstva, u cilju odmora i zabave. Jedno im je ipak zajedničko – i Sveti Sava i njegovi savremenici, baš kao i mi danas, putuju sa određenim ciljem – da nekoga ili nešto vide, da se lično uvere u sadržaje određenih destinacija, da udovolje nekoj svojoj obavazi ili želji. Srednjovekovni putnici, baš kao i savremeni, imaju potrebu za dobrim i bezbednim smeštajem, što udobnijim prevozom, kvalitetnom hranom. I oni žude za doživljajem, razmišljaju o odgovarajućoj putnoj obući i odeći, nadaju se zanimljivim saputnicima i sabesednicima. Mnogo više nego mi danas strepe od razbojnika, a još više od morskih nemani i neobičnih stvorenja kojima obiluju srednjovekovne putopisne hronike.

Istoričarka umetnosti i pisac, Tamara Ognjević, vas vodi na jedno neobično putovanje kroz vreme, stazama Save Nemanjića, ali i brojnih diplomata, hodočasnika, pojedinih smelih dama i avantursita. U srednjovekovne “hotele” i “restorane”, na krstarenje ondašnjim Mediteranom, pod zidine Barija i Jerusalima, na dokove i trgova Carigrada. Omogućiće vam da zavirite u prtljag i tanjir srednjovekovnih globtrotera, da pogledate kako su izgledale dobre cipele za hodanje, sigurne kese za novac i mnogobrojne amajlije koje su imala zadatak da putnika zaštite od sila telesnih i bestelesnih.

Svetosavska razglednica – Razmišljali smo da je kojim slučajem srednji vek znao za razglednice, te da je postojala mogućnost da se iste pošalju iz Carigrada ili Jerusalima, a možda i sa nekog egzotičnijeg mesta, da li bi možda ovako izgledale?

U nedelju 27. januara, na dan kada pravoslavci proslavljaju Svetog Savu, pozivamo vas na kafu, čaj i kolače, i jednu neobičnu, a istinitu priču o putnicima i putovanjima pre nekoliko stotina godina.

Cena ulaznice: 800 RSD (obuhvata predavanje, jedno piće po izboru – kafa, čaj, sok i kolač)

Rezervacija mesta obavezna (imamo svega 30 mesta na raspolaganju) na mejl office@artiscenter.com ili telefon 065/864 38 00 Radnim danom od 9-17 časova.

© Artis Center 2019