post

Artisova Poslastičarnica: Slatko-gorki ukus cveća

POPUNJENO!

Nedelja, 10. mart, 11 časova, Hotel Savoy, Cetinjska 3, Beograd

Prijavljivanje obavezno – broj mesta ograničen!

Specijalni gost – Muzej slatka Kuća Cvetića!

O hedonizmu je napisano na hiljade stranica. O cveću, posebno onom krhkom, egzotičnom, još više. O ženama – čitav jedan univerzum reči. Uzajamno prepleteno čini najfinije tkanje od oblika, boje, ukus i zvuka. Tajnovito, a neodoljivo. Privlačno, a opet zagonetno, mistično. Ovo je priča o tome. Najdelikatniji recept Artisove “Poslastičarnice” – povest o simbolizmu cveća u umetnosti i njegovoj jestivoj, magičnoj dimenziji. Vodi nas od skupocene moringe kraljice od Sabe i Semelinih bulki boje mediteranskog sutona do ratova ruža na nepcu haremskih odaliski. Od provansalskih ušećerenih ljubičica do Lisbetinog bosiljka zalivenog suzama. Od opojno-otrovnog valerijana iz firentinske, manastirske apoteke Santa Marija Novele do bužura i dalija iz buketa obnažene, prkosne Maneove “Olimpije”. Između Alma Tademine Heliogabulusove smrtonosne kiše latica do Radonićeve “Devojke s kanarincem” čije uvojke tako nežno krasi venac najlepših pupoljaka. Otkrićemo čitav jedan kosmos pojava, značenja i ukusa s posebnim osvrtom na kulturnu istoriju, književnost, umetnost i gastronomiju, ali i aktuelnu svakodnevicu – razmatrajući zašto je nova vojvotkinja od Saseksa, svetu poznatija kao Megan Markl, odlučila da svoju svadbenu tortu prožme aromom zove, i šta je odgovorila na upit Tamare Ognjević na ovu temu.

Ser Lorens Alma-Tadema, Heliogabulusove ruže, 1888, Kolekcija Huana Antonija Pereza Simona, Španija

Kao i sva predavanja Tamare Ognjević iz Artisovog projekta “Poslastičarnica” i ovo će pratiti poslastica – ovog puta iz najslađeg i najcvetnijeg muzeja u zemlji – kraljevačkog Muzeja slatka Kuće Cvetića.

Cena ulaznice: 800 RSD (obuhvata predavanje, jedno piće po izboru – kafa, čaj, sok i posluženje slatkim iz Muzeja slatka Kuća Cvetić)

Prolećni ukusi iz Muzeja slatka -Kuće Cvetića

Rezervacija mesta obavezna (imamo svega 30 mesta na raspolaganju) na mejl office@artiscenter.com ili telefon 065/864 38 00 Radnim danom od 9-17 časova.

©Artis Center 2019

post

Poslastičarnica: Slatko-gorki ukus cveća

Leto na Trgu galerija  

Galerija Matice srpske | Spomen-zbirka Pavla Beljanskog | Galerija Rajka Mamuzića

5. juli 2018 | 21 čas

Ser Lorens Alma-Tadema, Heliogabulusove ruže, 1888, Kolekcija Huana Antonija Pereza Simona, Španija

Msr Tamara Ognjević

istoričarka umetnosti, književnica i gastroheritolog

Poslastičarnica | Slatko-gorki ukus cveća

O hedonizmu je napisano na hiljade stranica. O cveću, posebno onom krhkom, egzotičnom, još više. O ženama – čitav jedan univerzum reči. Uzajamno prepleteno čini najfinije tkanje od oblika, boje, ukus i zvuka. Tajnovito, a neodoljivo. Privlačno, a opet zagonetno, mistično. Ovo je priča o tome. Najdelikatniji recept Artisove “Poslastičarnice” – povest o simbolizmu cveća u umetnosti i njegovoj jestivoj, magičnoj dimenziji. Vodi nas od skupocene moringe kraljice od Sabe i Semelinih bulki boje mediteranskog sutona do ratova ruža na nepcu haremskih odaliski. Od provansalskih ušećerenih ljubičica do Lisbetinog bosiljka zalivenog suzama. Od opojno-otrovnog valerijana iz firentinske, manastirske apoteke Santa Marija Novele do bužura i dalija iz buketa obnažene, prkosne Maneove “Olimpije”. Između Alma Tademine Heliogabulusove smrtonosne kiše latica do Radonićeve “Devojke s kanarincem” čije uvojke tako nežno krasi venac najlepših pupoljaka. Otkrićemo čitav jedan kosmos pojava, značenja i ukusa s posebnim osvrtom na kulturnu istoriju, književnost, umetnost i gastronomiju, ali i aktuelnu svakodnevicu – razmatrajući zašto je nova vojvotkinja od Saseksa, svetu poznatija kao Megan Markl, odlučila da svoju svadbenu tortu prožme aromom zove, istog onog cveća koje se našlo u njenom tananom bidermajeru.

Kao i sva predavanja Tamare Ognjević iz Artisovog projekta “Poslastičarnica” i ovo će pratiti poslastica – iznenađenje u celini usklađena sa temom.

©Artis Center 2018

post

Poslastičarnica: Kineski car i topla čokolada

Razmišljate o toploj čokoladi? Ima smisla uz sneg koji veje od sinoć. A, uz sneg i čokoladu nekako uvek spontano ide spoj umetnosti i mašte, koji ima taj kvalitet da običan februarski dan pretvori u scenografiju za mini bajku. Makar na trenutak.

Da je pasija prema toploj čokoladi, koja zajedno sa čajem i kafom, stiže u Evropu tokom 16. i 17. veka, znala da potakne maštu, jasno je iz same spoznaje da je reč o luksuznoj robi koja u ono doba ima zanimljiv status svojevrsnog leka i terapeutskog sredstva, pa je neretko u odgovarajućim dozama prepisuju lekari. Naime, barokna Evropa smatra da bi prekomerena konzumacija čokolade mogla da ime nus efekte (plašene su fine dame, osobito one u blagoslovenom stanju, da bi mogle roditi decu tamne puti ako preteruju s napitkom na kojem su nedeljama mogle da marširaju Montezumnine trupe u Novom Svetu), stoga je sve u vezi s ovim napitkom bilo izazovno, egzotično, a povremeno regulisano i crkvenim zabranama.

Gij-Luj Vernansal sa saradnicima, “Doručak”, tapiserija od vune i svile iz ciklusa “Priča o kineskom imperatoru”, izrađeno u Manufakturi Bove (Francuska), 1697–1705. Geti Muzej, Los Anđeles, SAD.

Blagosloveno nepoznavanje običaja delekog, egzotičnog sveta u epohi velikih geografskih otkrića, ali i skupocena roba koja je iz njega stizala, a posebno priče nadahnutih putnika, poticali su maštu bogatih konzumenata tople čokolade, koji su naročito u Francuskoj, Austriji i Nemačkoj u tili čas znali da spoje zamamni napitak južne Amerike sa prozračnim, skupocenim kineskim porcelanom. I šta je prirodnije dok srkućete slatko, tamno zlato iz tananih šoljica sa rascvetalim jasminima i malim pagodama, sedeći u nekom dvorcu na Loari u 18. veku, nego da zamišljate kako sličan prizor izgleda u zagonetnoj Kini, toj fascinaciji čoveka rokokoa, dok sličnu operaciju, ali na mnogo glamurozniji način, obavlja kineski imperator lično.

Tako nastaje i ova raskošna tapiserija od vune i svile iz našeg posta, koju prema nacrtima Gija-Luja Vernansela i njegovih saradnika, krajem 17. veka tkaju majstori manufakture iz Bovea (Francuska). Nazvana jednostavno Doručak, deo je veće kolekcije tapiserije zajedničkog naziva Priča o kineskom imperatoru, koju su pasionirano naručivali plemići ondašnje Evrope kao skupocenu dekoraciju enterijera svojih dvoraca i letnjikovaca. Kineski car nije u stvarnosti pio čokoladu, niti jeo egzotično voće za doručak u drušvu lepote carice obučene po evropskim maštarijama, ali ko mari uz toplu čokoladu iz finog porcelana. Naravno kineskog!

Šarl-Etjen Leguaj, Dizajn porcelanskog bokala za pripremu čokolade, Sevr, 1762.

Neće mnogo biti potrebno, a da evropski keramičari iz Sevra i Majsena krenu u veliku avanturu kreiranja sopstvenih servisa za luksuzne napitke iz belog sveta. I dok se kafa uglavnom konzumirala u tzv. kućama kafe u koje su u početku pristup imali samo muškarci, topla čokolada i čaj su servirani u salonima i budoarima, pa su dame mogle da se priključe zajedničkom užitku, kojem je posebnu dimenziju daavalo uverenje da je čokolada moćan afrodizijak.

Iako na našim zidovima danas nema tapiserija iz Bovea (bio bi to jako skup sport!), a tek poneko ima dragoceni blue china porcelan, ne znači da ne možemo, uz pomoć mašte, umetnosti i tople čokolade, uživati u slikama jednog sveta koji je možda malo znao o prehrambenim navikama kineskog cara, ali je odlično razumeo šta je lepo.

Photo @ I Knead to Eat / Via ikneadtoeat.com

Da bi ugođaj bio kompletan evo i recepta za toplu čokoladu iz čuvene pariske poslastičarnice “Angelina” – Pomešajte šolju i po mleka sa pola šolje slatke pavlake, dve kašičice šećera, nekoliko kapi ekstrakta vanile. Zagrejte mešavinu da prostruji (nemojte kuvati!), pa dodajte 100 grama crne čokolade izlomljene na kockice (nećete pogrešiti ako dodate i koju kockicu više, s čokoladom se prosto ne može preterati). Vratite na tihu vatru i mešajte da se čokolada rastopi. Vrelo sipati u porcelansku šolju. Ukrasiti šlagom i prstohvatom cimeta. Odlično se slaže sa snegom koji veje, dobrom knjigom (preporučujemo “Kao voda za čokoladu” Laure Eskvil) ili filmom – teško da bi se na lepši način mogla gldeati “Čokolada” Lase Halstroma iz 2000, sa sjajnim Džonijem Depom i Žilijet Binoš!

Uživajte!

Tamara Ognjević,

istoričarka umetnosti i gastroheritolog 

© Artis Center 2018