Tamara OGNJEVIĆ,
istoričar umetnosti
tamara.ognjevic@artiscenter.com
KAD AKTOVI OŽIVE
(Muzej savremene umetnosti-Njujork)
Nema sumnje da nago ljudsko telo predstavlja najveću okupaciju likovnih umetnosti od pamtiveka. Konačno, muzeji ispunjeni slikama, skulpturama i crtežima nagih muškaraca i žena to nedvosmisleno dokazuju. Međutim, ti aktovi se ne kreću i ne dišu, kao što će to činiti 37 nagih plesača u okviru performansa Marine Abramović u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Pripreme za ovaj jedinstveni spektakl su uveliko počele na nivou bezbednosnih mera, jer i umetnica i uprava muzeja očekuju proteste i incidente najrazličitije vrste. Goli performans Marine Abramović, koji počinje 14. marta i traje sve do kraja maja 2010. godine, svojevrsni je izlagački i umetnički presedan. Naime, prvi put u istoriji muzeja jedna institucija ovog tipa „izlaže“ nago ljudsko telo kao umetnički objekt dajući stvaraocu mogućnost da kreira svoje delo tu, na licu mesta. Abramovićeva, koja je u svojoj 64-toj godini života doajen performansa i jedan od najvećih revolucionara u umetnosti 20. veka ne predstavlja nasumični izbor za program koji će dobro protresti i najliberalniju publiku. Konačno, svaki posetliac njenih performansa u Muzeju moderne umetnosti moraće na ulasku da prođe kroz „kapiju“ koju čine dvoje obnaženih ljudi. To je njen način da interaktivno komunicira sa publikom, kojoj ne dozvoljava da bude izolovani posmatrač performansa.
„Marta Grejem je imala običaj da kaže da je sveto tle tamo gde igrač pleše. Ja kažem da je to sveto tle tamo gde stoji publika. Zato želim da moja publika bude „dodirnuta“ na najdublji mogući način“, kaže Marina Abramović, koja će u istoriju umetnosti ući i kao prvi stvaralac koji je „izložio“ performans u nekoj muzejskoj instituciji.
BIN LADEN ZA SAVREMENU UMETNOST
(Bijenale-Venecija)
Italijanska umetnička javnost šokirana je izborom Vitoria Zgarbija za komesara Italijanskog paviljona na Bijenalu 2011. i glavnog akvizitera za rimski MaXXi muzej 21. veka. Iako bi mnogi pomislil da je ključna „mana“ ovog vrsnog istoričara umetnosti i likovnog kritičara činjenica da je bio ministar kulture 2001-2002 godine u vladi Silvija Berluskonija, razlozi su zapravo umetničke prirode. Vitorio Zgarbi, naime, jednostavnu najveći deo onoga što predstavlja modernu umetničku produkciju smatra – ružnim. Njegov otpor ide toliko daleko da je 2004. godine osnovao „Stranku lepote“ čiji je osnovni cilj bio sprečiti realizaciju savemeno projektovanih građevina u Italiji.
I dok se italijanski stvaraoci tresu od same pomisli šta će novi komesar uvrstiti u program nacionalnog paviljona, ministar kulture Sandro Bondi sasvim jednostavno objašnjava zašto je Zgarbi postavljen na ovu značajnu funkciju. Venecijanski bijenale 2011. je od izuzetnog značaja za Italiju budući da se poklapa sa proslavom 150. godišnjice od ujedinjenja ove evropske zemlje. Želja državnog vrha je da ta proslava i u postavci Italijanskog paviljona na Bijenalu bude „na liniji“ ovog značajnog jubileja.
Šta će izabrati predsednik „Stranke lepote“ ostaje da vidimo.Njegov kolega Frančesko Bonami, komesar ovogodišnjeg Vitni Bijenala, po tom pitanju nije u dilemi: „Za Zgarbija je savremena umetnost ono što je Amerika za Bin Laden. I ja lično smatram da je njegovo naimenovanje samoubustveno po dostojanstvo Italije.“
VRHUNSKA PROMOCIJA NASLEĐA
(Zagreb-London)
Predstavljena kao prva naučna studija na engleskom jeziku koja tretira izuzetno umetničko nasleđe jedne male i često neshvaćene zemlje, luksuzna monografija Croatia: Aspects of Art, Architecture and Cultural Heritage (Hrvatska: Aspekti Umetnosti, arhitekture i kulturnog nasleđa) zavređuje punu pažnju i stručnjaka, ali i svih onih kojima je zadatak promocija kulturne baštine i gradnja takozvanog kulturnog identiteta zemalja Balkanskog regiona.
U 12 tekstova, pisanih na popularan način, tim hrvatskih i britanskih stručnjaka (Stjepan Ćosić, Branko Kirigin, Džon Vilks, Šejla Meknil, Kristofer de Hamel, Donal Kuper, David Ekserdjian, Timoti Kliford, Markus Bini, Brajan Sevel i Joško Belamarić) predstavlja istoriju, umetnost i kulturu hrvatskog prostora od drevnih civilizacije koje su naseljavale ovo tle, pa do umetnosti prve polovine 20. veka. Predgovor hrvatsko-britanskom izdanju napisao je ugledni britanski istoričar, putopisac i televizijska zvezda, Džon Džulijus Norvič. Ova reprezentativna monografija, opremljena prvoklasnim fotografijama, nastala je na inicijativu Jadranke Beresford-Pirs, osnivača i poverenice Međunarodnog Fonda hrvatskih spomenika. Divan primer kako se može predstaviti jedna mala zemlja sa izuzetnom umetničkom riznicom.