“CABINET DE CURIOSITÉS DE GEORGES DE SCUDÉRY ET DE DUC DE SAINT-SIMON / KABINET KURIOZITETA ŽORŽA OD SKIDERIJA I VOJVODE OD SEN SIMONA”
U Francuskoj sedamnaestog veka, postojala je velika strast za prikupljanjem raznih dragocenosti. To se odnosilo na vredne predmete i umetnička dela: slike, nameštaj, retke knjige, skulpture, nakit, crteži, vredni ukrasni predmeti i sl. Ova pasija je, razume se, bila privilegija za pripadnike visoke aristokratije. Tako su bile čuvene kolekcije aristokrata, prezentovane u njihovim jednako raskošnim palatama. Smatralo se čašću i vrlo otmenim gestom ukoliko bi neko dobio poziv da sofisticirano uživa u takvom prizoru.
Madame de Scudéry nam daje opis jednog takvog prostora. Reč je o detaljnom prikazu jednog od najbogatijih kabineta tog vremena. Bio je to kabinet vojvotkinje de Chaulnes u njenoj palati na trgu Royal:
“Outre que toutes les salles et toutes les chambres étoient meublées très magnifiquement, il y avoit encore une galérie et trois cabinets, tous pleins de choses rares, riches et précieuses. Ce n’étoit toutefois pas seulement des statues ou des tableaux que l’on y voyoit; mais c’étoit une abondance prodigieuse de tables, de cabinets, et de vases d’or et d’argent garnis de pierreries d’un prix inestimable. Il y avoit aussi de grandes figures d’or, des vases d’agate et d’albâtre oriental enrichis de diamands, etc.” (1)
Vrlo je poznat i kabinet kurioziteta grofa de Bethune, koji je prikupio mnogobrojne, vrlo važne spise o francuskoj istoriji, ali njegova je zbirka obilovala i raznim drugim dragocenostima. Ova kolekcija zavela je i samu Kristinu od Švedske, najstrastvenijeg ondašnjeg kolekcionara kurioziteta. Ponosan na svoju vanrednu kolekciju, grof de Bethune odbio je kraljičin predlog da, za izuzetno veliku svotu novca, otkupi deo kolekcije. To nam svedoči Loret u Muses historiques, 10. marta 1652. godine:
“L’illustre reine de Suède
Qui, comme chacun sait, possède
Un esprit haut et généreux,
Des belles-lettres amoureux,
Ayant appris des fois plus d’une
Que le sieur comte de Bethune,
Dans son cabinet de Paris,
Avoit d’excellents manuscripts,
Comme aussi plusieurs antiquailles,
Savoir: quantité de médailles,
Reliefs, portraits, crayons, tableaux
Des plus rares et des plus beaux;
A fait proposer audit comte
Une somme juste qui se monte,
Tant en justes q’en quarts d’écus
Justement à cent mille écus,
S’il vouloit vendre sa boutique
A cette reine magnifique,
Ou pour parler plus net
Les pièces de son cabinet.
La proposition est forte,
Et pourtant l’histoire rapporte
Que ledit comte a refusé
Ce grand prix d’argent proposé;
Aimant mieux ses portraits et livres
Que d’avoir trois cent mille livres.“ (2)
Kabinet kurioziteta Žorža od Skiderija takođe je bio jedan od najeklatantnijih primera ove vrste. Za žaljenje je što nije sačuvan detaljan opis ovog kabineta i što Žorž od Skiderija nije išao stopama svoje sestre Madame de Scudéry, kada je reč opisivanje tadašnjih navika i načina života, budući da bismo tako imali verodostojan opis i tačan sadržaj njegove kolekcije. Ovo je naročito važno ukoliko se uzme u obzir činjenica da je njegova dragocena kolekcija danas izgubljena. Znamo da je po smrti ovog časnog aristokrate, prema zaveštanju, kolekcija prešla u posed njegovog intimusa, vojvode od Sen Simona (Duc de Saint-Simon). Potom, ionako krhkog zdravlja, vojvoda od Sen Simona, umire za godinu dana (1693. godine) i ova čudesna zbirka ostaje u posedu porodice San Simon. Od tada se kolekciji, na bizaran način, gubi trag. Budući da je priča o kolekciji Žorža od Skiderija bila toliko prepričavana, budila je veliku radoznalost, a sredinom osamnaestog veka vladala je prava pomama za njom. Traganja za njom su, u jednom trenutku naročito, bila toliko intenzivna, da se činilo da je reč o pravoj potrazi za kakvim skrivenim blagom kakvog moćnog egipatskog faraona ili, pak, o potrazi za nekakvim nestalim gradom. Ispredane su razne priče o sudbini ove misteriozno nestale kolekcije. Pričalo se tako da je jedan deo zbirke, vojvoda od Sen Simona poneo sa sobom na svoje poslednje putovanje pred smrt, u Jerusalim, i da ga je ostavio u nekom koptskom manastiru za koji se vezuju hrišćanska čuda. Po toj priči, drugi deo zbirke, Vojvoda je predao Eugenu Savojskom (Francois-Eugène, comte de Savoy-Carignan, za koga se pričalo da je nepriznati sin Luja XIV) prijatelju iz mladosti Žorža od Skiderija. Razočaran spletkama, Eugen Savojski, kao što je poznato, odlazi u Austrijsku carevinu, i po toj verziji, kolekcija dospeva u njegovu novu palatu Belvedere. Druga priča pak nam prenosi tvrdnje Abrahama di Pradela (pravo ime Nikola od Blenjija) da je 1697. godine prepoznao zbirku u zamku Bretonvillier kod Remsa, dok je bio gost na jednoj raskošnoj i otmenoj zabavi. Događaj je upriličio misteriozni gospodin, koji inače nikada ne prisustvuje na svojim zabavama, kasnije tek od svog nastojnika saznaje koliko je ljudi bilo, kao i to da li su se prijatno proveli. Po svedočenju Abrahama di Pradela, lutajući hodnicima, zbirku je video tek nakratako, kada je nastojnik zamka, otvorivši vrata, ulazio u jednu zabačenu odaju u desnom krilu palate.
Ono što je sigurno, jeste to da je kolekcija poslednji put viđena 1693. godine.
Dimitrije TADIĆ
- “Osim što su sve sale i sve odaje bile opremljene divnim nameštajem, postojala je još jedna galerija i tri kabineta, u potpunosti ispunjeni retkim, skupim i dragocenim stvarima. Nije tu bilo tek statua ili slika koje su se mogle videti, već se tu nalazilo čudesno izobilje stolova, kabineta, zlatnih i srebrnih vaza ukrašenim dragim kamenjem neprocenjive vrednosti. Bilo je tu takođe velikih zlatnih figura, vaza od agata i orijentalnog alabastera, ukrašenog dijamantima, itd.”
- Slavna kraljica Švedske; Kao što svako zna, beše; Uzvišena i darežljiva duha; U književnost zaljubljena; Iz više usta beše čula da grof de Bethune; U svom pariskom kabinetu; Ima vanredne manuskripte; Kao i razne antikvitete; Znajte: obilje medalja; Reljefa, portreta, crteža, slika; Najređih i najlepših; Predložila je grofu čije ime pomenusmo; Sumu koja dostiže ni manje ni više; Nego sto hiljada ekija; Proda li svoje dragocenosti; Ovoj veličanstvenoj kraljici; Odnosno, preciznosti radi; Delove svog kabineta; A ovoj ponudi teško je odoleti; Ipak, istorija kaže da je narečeni grof odbio; Ovu ogromnu sumu novca; Voleći više svoje portrete i knjige; Nego sto hiljada livra.