post

Kneginja Jelisaveta – Dugo putovanje kući

Izložba Kneginja Jelisaveta – Dugo putovanje kući svojevrsni je omaž kneginji Jelisaveti Karađorđević, kćeri kneza Pavla i kneginje Olge, jedinoj devojčici i poslednjem članu vladarskog doma Karađorđevića rođenom u Kraljevini Jugoslaviji 1936, nekoliko godina uoči progona dinastije iz zemlje. Realizuje se u saradnji Istorijskog muzeja Srbije i Artis centra u sklopu projekta Genaologije starih srpskih porodica čiji je autor dr Dušica Bojić. Izložba pripoveda o životu i radu kneginje Jelisavete, ali i ukazuje na poreklo ove ugledne pripadnice kraljevske porodice, humaniste, filantropa i prve ličnosti iz porodice Karađorđević koja se vratila na tlo bivše Jugoslavije 1987. godine, posle višedecenijskog progona.

P.N.Ovčinikov, Ikona kneza Pavla, Petersburg 1893. Zaostavština kneginje Jelisavete Karadjordjević. Foto @Artis Center

Cilj izložbe je da osvetli jednu istorijsku ličnost, rođenu u kraljevskom domu, koju su nepredvidivi sticaj društveno-političkih okolnosti i lične osobine naveli da pređe put od kneginje do građanke, od aristokratkinje povlašćene rođenjem, do savremene žene koja oblikuje svoj novi status i angažovanje. Utemeljena, s jedne strane, na istraživanjima kneginjine lične zaostavštine (slike, fotografije, prepiska, knjige, arhivska građa, predmeti likovne i primenjene umetnosti, kao i umetničkih zanata) i na sveobuhvatnom uvidu u istorijsku i umetničku građu vezanu za kneginju Jelisavetu i njenu porodicu, a sa druge na kreativnom potencijalu kako same kneginje koja godinama unazad piše, slika i fotografiše, tako i na delima savremenih dizajnera, inspirisanih kneginjom Jelisavetom, izložba predstavlja jedinstvenu sintezu dokumetanrnog i kreativnog, istorijskog i savremenog.

Skicen blokovi princa Nikole od Grčke i Danske, rani 20. vek. Zaostavština kneginje Jelisavete Karadjordjević. Foto@ Artis Center

Postavka izložbe, čiji je autor Tamara Ognjević, obuhvata dve celine uporedo predstavljene unutar jedinstvenog prostora galerije Istorijskog muzeja Srbije. Zamišljena kao simulakrum koji sugeriše prostor kneginjinog stana u Beogradu, postavka sublimira javni i privatni aspekt života Jelisavete Karađorđević, prikazujući kako njenu biografiju u hronološkom nizu, tako i priču o njenom poreklu i precima kontekstualizovane u odgovarajućim mikro-celinama. Tako će publika biti u prilici da istovremeno vidi ekskluzivne predmete i dokumente kakvi su recimo dnevnici kneginje Olge Karađorđević, lepeza velike kneginje Elene Vladimirovne Romanove, kneginjine bake po majci, „Tomas Gud“ porcelanski servis Marije Pavlovne Demidove, tetke kneza Pavla, pismo koje je čuveni francuski slikar Ežen Delakroa uputio princezinom pradedi Anatolu Demidovu, princu od San Donata, Faberžeovu malu svesku sa nacrtima nakita kneginjine prababe Marije Pavlovne Vladimirovne od Rusije, pisma kneginjice Kleopatre Karađorđević, Jelisavetine bake, upućena njenim roditeljima knezu Aleksandru i kneginji Persidi, zastavu kneza Pavla, koja se nalazila u kapeli Svetog Đorđa u Oksfordu u kome je studirao, ali i ličnu garderobu i aksesoar kneginje Jelisavete, njene originalne crteže i knjige za decu, fotografije čuvenih svetskih modnih fotografa kakvi su Ričard Avedon, Sesil Biton i Ormond Đilji, ali i domaćih majstora fotografije poput Željka Sinobada, Nenada Marjanovića, Nebojše Babića i Ala Šimona, koji su beležili kneginjine brojne aktivnosti nakon povratka u Srbiju.

Ser Sesil Biton, Kneginja Olga Karadjordjević sa Bušeron tjarom od žutih dijamanata koju je kao venčani dar dobila od tetke kneza Pavla, Marije Pavlovne Demidove, princeze od San Donata, London 1939. Zaostavština kneginje Jelisavete Karadjordjević. Foto @Artis Center

Približno dvesta eksponata iz kneginjine lične zaostavštine, koji do sada nisu istraživani, publikovani i prezentirani, i nekoliko pozajmica iz domaćih muzejskih zbirki (Narodni muzej u Beogradu, Galerija Matice srpske) predstavljaju po tipu, materijalu i poreklu izuzetno kompleksnu građu koju je trebalo saobraziti na način koji će biti jednostavan za kretanje i razumevanje. U tom cilju je izložba dobila i zanimljivu digitalnu animaciju u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a pored stalnog stručnog tumačenja postavke planiran je i čitav niz pratećih sadržaja (predavanja, paneli, koncert, video prezentacije, promocije, radionice) zasnovanih na standradima moderne muzeologije. Posebna draž ovog projekta nesumnjivo počiva na činjenici da je u fokusu izložbe živa istorijska ličnost s kojom će publika imati neposrednu interakciju, te samim tim i izložba sa svim pratećim sadržajima predstavlja autentičnu etapu u biografiji kneginje Jelisavete.

Servis od porcelana sa zlatnim aplikacijama i grbom Demidovih. Nekada je pripadao Mariji Pavlovnoj Demidovoj, princezi Abamalek-Lazarev, tetki kneza Pavla. Thomas Good & Co, London 1896. Zaostavština kneginje Jelisavete Karadjordjević. Foto@Artis Center

Izložba u čijoj realizaciji je učestvovao veliki, multidisciplinarni tim, biće dostupna publici sve do 14. novembra tekuće godine. Prati je čitav niz programa – predavanja, radionica, okruglih stolova i stručnih vođenja o kojima ćemo blagovremeno obavestiti javnost.

Pisma kneza Pavla kneginji Olgi i njegov pribor za pisanje. Zaostavština kneginje Jelisavete Karadjordjević. Foto@Artis Center

@Artis Center 2019

post

Nove knjige: Doksat – neimar baroknog Beograda

Za ljubitelje istorije Beograda uskoro stiže prava poslastica – povest jednog od najzanimljivijih, a istovremeno skrajnutih graditelja prestonice, aktera jedne od  najkontroverznijih priča u gradu krcatom uzbudljivim pričama – Nikole Doksata de Moreza. Ko je bio ovaj Švajcarac, inženjer i vojnik u austrijskoj armiji prve polovine 18. veka? Kako je projektovao i najvećim delom realizovao jednu urbanu celinu u duhu baroknog geometrizma, i kako su on i njegovo delo u trenu nestali na ovdašnjoj nepredvidljivoj  vetrometini kojom gospodare interesi velikih sila?

Željko Vuk, rođeni Dorćolac, izuzetan poznavalac i neumorni istraživač jednog nestalog grada, velikim trudom je sakupio i na pitak način ispripovedao životopis graditelja čija je glava pala pred današnjim hotelom “Palas” na Obilićevom vencu.

Naslovna strana knjige Željka Vuka “Doksat – neimar baroknog Beograda” u izdanju “Prosvete”. Reprodukcija@Željko Vuk

Knjiga, obima 160 strana, koju kao izdavač potpisuje beogradska “Prosveta”, po prvi put donosi zanimljive detalje iz Doksatove prepiske s rodbinom i prijateljima, preuzete iz švajcarskih arhiva i prevedene s francuskog jezika. Faksimili ove građe inkorporirani su u knjigu, kao i Doksatov plan baroknog Beograda koji je predat na usvajanje Dvorskom ratnom savetu u Beču. Uporedo sa ovom dragocenom građom, Željko Vuk pripoveda o životu u baroknom Beogradu, zanimljivim ličnostima, modi, običajima, ishrani.

Ukratko, knjiga za čitanje i uživanje!

Thomir Dičić, “Kolažiranje baroknog Beograda” – jedan od radova sa izložba crteža / kolaža / grafika sa imaginarnim motivima inspirisanim baroknim Beogradom prve polovine 18. veka, održane u Muzeju primenjen umetnosti u proleće 2018. Reprodukcija@Tihomir Dičić

Uz najavu ovog dragocenog izdanja, ekskluzivno za Artis magazin, Željko Vuk je ustupio izuzetno pikantan odlomak iz svoje knjige “Doksat – neimar baroknog Beograda”:

“Prema popisu zgrada nemačkog Beograda iz 1728. godine, kompleks komandantovog stana imao je jednu glavnu i više pomoćnih zgrada. U 15 soba i 3 kuhinje, stanovali su grofova posluga i lakej. Jedna zgrada bila je štala za konja grofa Marulija, podignuta na praznom placu 1727. godine, a uz nju stan za generalovog konjušara. Dvor ili štabni kvartir sačinjavale su četiri zgrade sa glavnim i tajnim stepenicama, velikim salonom za primanje i prostranim hodnikom koji vodi u salon – ukupno 20 soba, četiri kuhinje, jedan podrum i dve štale.

Čini se da broj i veličina „nasleđenih” objekata nisu u potpunosti zadovoljavali prohteve novog guvernera, jer u bečkom Кomornom arhivu nailazimo na plan novog objekta iz 1720, kada se princ Aleksandar već uselio u palatu. Na njemu je prikazana osnova nove kuhinje koja se sastojala od jedne velike prostorije sa tri ložišta i dve manje sa po jednom pekarskom peći u svakoj.

Mapa baroknog Beograda prema Nikoli Doksatu de Morezu. Reprodukcija@Željko Vuk

Pomenuti kujne velikog hedoniste princa Aleksandra, a ne zaviriti u njih, bilo bi pravo svetogrđe, pogotovo ako već postoje podaci o namirnicama koje su dostavljane njegovim kuvarima. Na njih su se trošile ogromne sume novca, što ne treba da iznenađuje, jer je veliki deo toga dopreman iz dalekih egzotičnih zemalja. Troškovi su brižljivo beleženi, pa tako saznajemo da su jedne godine iznosili 2.436 forinti. U mesečnoj nabavci prinčevih kuvara tako nailazimo na: limunov sok, maslinovo ulje, ječam poreklom iz Ulma, pirinač, običan šećer, kanarski šećer, lorberov list, ruzmarin, orahe, cimet, biber, parmezan, suvo grožđe, grožđe iz Damaska, sardele, bademe, haringe, pomorandže, limun, slačicu i papir za pečenje. U tarifnoj listi carinske službe Кraljevstva Srbije nailazimo i na druge, ništa manje zanimljive namirnice. Da li su se i one nalazile na trpezama imućnih ili su samo prolazile kroz Srbiju na putu ka monarhiji ne znamo, ali je teško poverovati da se visoko plemstvo moglo odreći ovakvih specijaliteta koji su im bili nadohvat ruke. Izdvojićemo samo neke: crnomorske ostrige, usoljene i marinirane ribe iz Mletačke republike, alva, masline, urme i šafran iz osmanskih zemalja, švajcarski, holandski i limburški sir, kakao, vanila, cimet iz dalekih kolonija, itd.

Antonio Kalca, Princ Eugen Savosjki osvaja Beograd, 1717-1725

Ni bogatstvo kuhinje i onoga što se u njoj pripremalo nije mnogo odudaralo od navika drugih velikodostojnika tadašnjeg Beograda. Razlika je bila jedina u tome što se u rezidenciji mitropolita nije jelo meso, niti su se jela pripremala na svinjskoj masti, osim u slučajevima kada su na dvoru gostovala kakva visoka gospoda. Pored jesetre, kečige i morune, kojih je tada u našim vodama bilo u izobilju, jele su se i ostale rečne ribe, rakovi i kavijar, ali i hobotnice i sve vrste morskih riba koje su donosili grčki trgovci, a koje su u mitropolitovoj rezidenciji, pored srpskog, pripremali i jedan nemački i jedan ugarski kuvar, čak bolje plaćeni i od dvorskih „oficijanata”. Jela su bila obilna i skupocena, a mitropolitov kuvar (mundkoh) posebno je spremao hranu za mitropolita, pridvorno sveštenstvo i dvorsko činovništvo. Na meniju su uvek bila najmanje tri jela, a obavezno se služilo i vino, najčešće iz Topčijskog sela, Duzluka, Grocke, Smedereva, Iriga, Grgetega i Кarlovaca. „Mitropolit je najradije pio belo karlovačko. Nalazilo se i nešto šerbeta, ’racenštorfa’ i priličan broj malih i dugačkih ’butela’ tokajskog vina. Pored vina, piva, rakije i bermeta, u Mitropoliji su se služili kafa i čaj, a vremenom je ušao u modu i ’čukolad’.”

Željko Vuk, “Doksat-neimar baroknog Beograda”, Prosveta, 2019.

Cena knjige u pretplati je 700 dinara, a imena pretplatnika će biti objavljena u knjizi.

Ukoliko ste zaintersovani za ovo jedinstveno izdanje uplatu treba izvršiti na račun autora:

Željko Vuk,

Cara Dušana 8, Beograd

Svrha uplate:  Za knjigu

Računa: 160-5100101920448-09 Banca Intesa AD

Čitko upišite Vaše ime i prezime kako ne bi došlo do greške u štampi, a po knjigu dolazite na promociji 15 će vam biti uručene 15. aprila u Кlubu “Prozor” (Takovska 48).

©Artis Center 2019

post

Verujem, dakle jesam: Beograd i Sveta Petka

Beogradjani pred Kapelom Svete Petke u subotu 27. oktobra 2018. Foto@Željko Sinobad

U petak 9. novembra u 18 časova Pokrajinski muzej Maribora, koordinator evropskog projekta “Verujem, dakle jesam” otvoriće onlajn postavku Artisove izložbe “Prepodobna Mati Petko, moli Boga za nas” u čijem fokusu su Beograd i Sveta Petka. Na taj način Artis centar se pridružuje međunarodnom timu stručnjaka na izuzetno zanimljivu temu o svetiteljima zaštitnicima evropskih gradova i velikim kultovima u urbanim sredinama.

Na poziv Pokrajinskog muzeja Maribor u jesen prošle godine predložili smo da u našoj virtuelnoj, onlajn niši, jer je reč o projektu koji je u svojoj prvoj fazi zamišljen kao kompleksna izložba postavljena na odgovarajućoj onlajn platformi, predstavimo dugu i zanimljivu povest o jednoj od najcenjenijih svetiteljki hrišćanskog sveta – Svetoj Petki, i Beogradu. Naš predlog je prihvaćen s radošću, jer je u pitanju živ, aktivan kult koji svoje poklonike ima već nekoliko stotina godina, ali i zanimljiva istorijska i umetnička priča.

Beskonačni redovi strpljivih poklonika na Beogradskoj tvđavi u rano jutro 27. oktobra 2018. Foto@Željko Sinobad

Razmišljajući kako da predstavimo jedan važan deo kulturnog identiteta grada u okviru projekta koji je, pre svega, zamišljen kao interkulturni dijalog, odlučili smo da napravimo seriju fotografija 27. oktobra kada pravoslavni Srbi, ali i drugi poštovaoci ove svetiteljke, proslavljaju Svetu Petku, i to na Beogradskoj tvrđavi, odnosno u Crkvi Ružici i Kapeli Svete Petke, kao jedinstvenom sakralnom prostoru u kome se tog dana okuplja na hiljade poštovalaca ove čudotvorke čiji kult ne bledi vekovima.

Našem pozivu da uzmu učešće u realizaciji projekta kome smo dali ime “Prepodobna Mati Petko, moli Boga za nas” prema stihovima pesme Vladike Nikolaja Velimirovića “Gospod čisto srce želi”, odazvali su se majstor novinske i umetničke fotografije Željko Sinobad i profesionalci iz VR Photo Tima – Vuk Nenezić i Slobodan Polić, zahvaljujući kojima smo dobili seriju izvanrednih fotografija i dokumentarni video zapis. Kolega, istoričar umetnosti Stefan Žarić preveo je prateće tekstove Tamare Ognjević, autorke projekta, na engleski jezik, a kneginja Jelisaveta Karadjordjević i dr Biljana Djordjević su uradile korekture engleskog i srpskog teksta na čemu smo im izuzetno zahvalni. Posebno se zahvaljujemo Ivanu Milinkoviću, vokalnom solisti grupe “Legende”, koji je bez dvoumljenja, prepoznajući cilj ovog projekta, ustupio pravo za korišćenje pesme “Gospod čisto srce želi”, koju izvanredno interpretira na albumu “Reka pravoslavlja” iz 2003. Bez naše Andrijane Peković bilo bi nemoguće na pravi način ispuniti složene zahteve onlajn prezentacije, a pogotovu onaj njen logistički deo koji podrazumeva korišćenje IT alata.

Celivanje ikone na slavu Svete Petke 27. oktobra 2018. Foto@Željko Sinobad

Velika zahvalnost, naravno, ide našim kolegama iz Pokrajinskog muzeja Maribora. Pre svega dr Mirjani Koren, direktorki ove izuzetne ustanove koja okuplja jedan od najboljih muzejskih timova u regionu, a posebno koleginici Nives Cvikl koja je s puno strpljenja i uz neprestanu podršku vodila ovu saradnju i mudro, sa puno smisla i razumevanja, uticala na finalni izgled postavke, koja će najširoj publici biti dostupna od 9. novembra.

Pokrajinski muzej Maribora je u ovom procesu napravio još jedan korak, pa će u Mariboru u petak, dan koji pravoslavci smatraju tradicionalno danom Svete Petke, pored onog virtuelnog – onlajn otvaranja, biti upriličen i poseban program u saradnji sa srpskom zajednicom ovog drugog po veličini grada u Sloveniji. U programu će učestvovati Srpski kulturni krug iz Maribora, a posetioci će između ostalog biti u prilici da čuju odlomke iz romana “Petkana” Ljiljane Habjanović Djurović, koji je posvećen ovoj omiljenoj svetiteljki.

Pred Kapelom Svete Petke na Beogradskoj tvrđavi 27. oktobra 2018. Foto@Željko Sinobad

Malo je reći da smo srećni! Bilo je ovo jedno uzbudljivo putovanje koje je, pre svega, omogućila Sveta Petka, otvarajući nam i fizička i metafizička vrata, vodeći nas svojom sigurnom rukom kroz povest o veri i iskušenjima, građevinama i umetničkim delima, vremenu i ljudima. I ova izložba jeste jedinstveno uzdarije Njoj – Velikoj zaštitnici Beograda i Beograđana, ali i svih onih ljudi i gradova kroz koje je na svom neobičnom putu prošla, kao i svih onih koji, bez obzira na veru, naciju i pol, veruju u ovu neumornu pomoćnicu i utešiteljku.

Velika zaštitnica žena, dece i siromašnih – prostor za paljenje Sveća pri Kapeli Svete Petke u Beogradu 27. oktobra 2018. Foto@Željko Sinobad

Na našem sajtu, ali i društvenim mrežama na kojima imamo svoj profil, uskoro će se pojaviti link na kome ćete moći da pogledate izložbu. U međuvremenu toplo preporučujemo prvu postavku o Svetom Jovanu Krstitelju, zaštitniku grada Maribora, koju su napravile kolege iz Pokrajinskog muzeja Maribora.

I Believe. Therefore I am.

© Artis Center 2018