post

Svetski dan secesije 2021: Rene Lalik i himere s dijamantskim krilima

Četvrtak 10. jun u 20 časova, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, Radoslava Grujića 11, Beograd

Posle dužeg vremena imamo zadovoljstvo da vas, povodom Svetskog dana secesije 2021. godine, pozovemo na

PREDAVANJE

RENE LALIК I HIMERE SA DIJAMANTSКIM КRILIMA
Tajni kod nakita u stilu Art Nuvoa

Dizajn nakita u eri Art Nuvoa predstavlja jedno od najintrigantnijih poglavlja stila koji je različito nazivan u Evropi na razmeđi 19-20. veka (secesija, jugend stil, modernizmo, liberti, itd.), vrhunac kreativnog napora da se u minijaturnu formu i skupoceni materijal prenese čitav jedan svet fantazama, mitskih bića, bajki i doživljaja prirode pod uticajem japanske umetnosti. Uporedo, u ova izvanredna ostvarenja primenjene umetnosti, bez prethodnika u tada poznatom dizajnu nakita, utkani su filozofija, estetika i specifični simbolizam jednog vremena koje su na pariskoj sceni podjednako obeležili Gistav Moro, Sara Bernar, Viktor Igo, Šarl Bodler i Emil Zola, koliko i svetske izložbe, eksperimentisanje sa egzotičnim drogama i galerija La Maison de l’Art Nouveau Sigfrida Binga.

Na vrhu piramide majstora dizajna nakita ovog vremena nesumnjivo stoji Rene Lalik (1860-1945) – umetnik koji je na neponovljiv način spojio skupe i jeftine materijale, stvarnost i maštu, erotiku i egzotične bube, mitološke demone i dragulje. Ovo je priča o njegovoj inspiraciji, stilu rada i simbolizmu nakita koji je kreirao, a koji i jedan veka kasnije moćno utiču na filmsku, televizijsku i estetiku digitalnog dizajna. Istovremeno, ovo je i prilika da se osvrnemo na analizu dela ovog čuvenog francuskog dizajnera iz pera kneza Božidara Кarađorđevića (1862-1908), Lalikovog savremenika i kolege-umetnika, u The Magazine of Art 1903. godine.

Predavanje će održati msr Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti i pisac, direktorka Artis centra.

Ulaz je slobodan!


Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije i ove godine povodom Svetskog dana secesije, organizuje čitav niz programa u gradovima koji baštine ovaj karakteristični umetnički stil koji je obeležio kraj 19. i početak 20. veka. Tim povodom publika će imati priliku da uživama u različitim sadržajima u periodu od 9-11. juna, a u okviru projekta Jačanje kulturnog identiteta zemalja dunavske regije zasnovanog na zajedničkom nasleđu secesije, u kome učestvuje 17 partnera iz 8 evropskih zemalja. Više detalja o programima ove godine na SAJTU ZAVODA.


© Artis Center 2021

post

5. Međunarodni dan Art Nuvoa: Poslastičarnica ~ Art Nuvo i Žena kao desert

Predavanje Tamare Ognjević u sklopu jubilarnog obeležavanja 5. Međunarodnog dana Art Nuvoa

Gradski muzej Subotica, Trg Sinagoge 4 – 19 časova

Art Nuvo kao umetnički pravac, ali, pre svega, kao angažovani stav u odnosu na realnosti u kojoj nastaje, donosi naročitu formu umetničkog dizajna komercijalnih plakata. Ovo jedinstveno sredstvo komunikacije kao magnet privlači ondašnje poslovne sisteme među kojima i  proizvođače hrane i pića.  Tragajući za sadržajem koji će prodati neki proizvod umetnici posežu za spojem estetike i erotike, a pre svega za lepom ženom koja utelovljuje ideju prijatnog ukusa, fenomen koji se može, u antropološko-sociološkom smislu, simbolično nazvati – žena kao desert.

Alfons Muha, Ežen Grase, Anri Prive-Livmon – vodeći majstori dizajna komercijalnih plakata epohe Art Nuvoa, istovremeno kreiraju stilski prepoznatljiv format, ali i platformu na kojoj će nastati komercijalizacija ženskog tela u reklamne svrhe. Ovo predavanje ima za cilj da sagleda fenomen koji povezuje žensko telo i gastronomiju, ali i poseban odnos žene i poslastica, emancipacije i poslastičarnice u epohi u kojoj je Art Nuvo predstavlja evropsku umetničku maskimu. Posebna poslastica subotičkog izdanja Artisove Poslastičarnice pored kolača-iznenađenja, koji je prate, biće osvrt na domete secesije u Subotici u okviru ove teme.

Ulaz je slobodan, a priča slatka ~ izvolite!

Alfons Muha, enterijer restorana, crtež

Artisova Poslatičarnica

Istražujući fantastičnu povest civilizacijske žudnje za slatkim, projekat Poslastičarnica predstavlja kompleksnu transdisciplinarnu studiju koja obuhvata istoriju, umetnosti, gastronomiju, antropologiju, književnost i filozofiju. Polazeći sa stanovišta čuvenog francuskog šefa Antonina Karema (1784-1833) da je poslastičarstvo peta slobodna umetnička veština, ovaj projekat teži da sagleda širi društveni i fenomenološki kontekst poslastica i svega onoga što one impliciraju u praktičnom i metaforičnom smislu. A, naročito u posebnom odnosu gastronomije i umetnosti u 19. i prvoj polovini 20. veka, dakle u epohi u kojoj se prepliću industrijalizacija i emancipacija, nauka i estetika, revolucije i erotika. U vremenu koje, oblikujući novo društvo, trajno menja sve prethodne sisteme vrednosti i načine komunikacije.

Istoričarka umetnosti, književnica i gastroheritolog, msr Tamara Ognjević, jedan je od osnivača i direktorka Artis centra, autor je i rukovodilac projekta Poslastičarnica.

© Artis Center 2017