Vazdan zanimljiva Artemizija Đentileski (1593-1653), prva afirmisana slikarka barokne Evrope i prva žena član firnetinske Akademije umetnosti i dizajna, uspela je još jednom da uzbudi istraživače!
Analiza njene poznate slike Svete Katarine Aleksandrijske, nastale 1618-20. godine, koja se danas čuva u Galeriji Ufici u Firenci, pokazala je da je Artemizija, dosledni sledbenik Kravađovog umetničkog kruga, bila avangardna i kada je reč o modelu koji joj je poslužio za stvaranje lika ove svetiteljke.
Naime, ispitivanje Artemizijine slike Katarine Aleksandrijske infracrvenim, ultraljubičastim i x-zracima, otkrilo je osnovni crtež koji krije autoportret same slikarke. Kada su konzervatori Marija Luiza Ređinela i Roberto Beluči uporedili ovaj crtež sa poznatim Artemizijinim autoportretom na kojem je sebe naslikala kao Svetu Katarinu Aleksandrijsku 1615-17, koji se nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu, nije bilo ni najmanje sumnje da je i u ovom slučaju u pitanju autoportret.
Uporedne analize poznatih dela slavne slikarke, a posebno pripremnih crteža-studija po kojima je slikala ženske likove, nedvosmisleno ukazuju da je Artemizija najradije bila model samoj sebi!
Da li je reč o praćenju primera Kravađa koji je takođe rado sebe smeštao na sopstvene slike, buđenju i preispitivanju sopstvenog identiteta i pojavnosti svojstvenim umetnosti baroka ili nekom trećem razlogu, nesumnjivo je tema neke buduće studije ličnosti i stvaralaštva ove zanimljive žene i umetnice.
Eike Šmit, direktorka Uficija, obavestila je javnost o ovom otkriću upravo juče na Međunarodni dan žena, otvarajući izložbu "Ženske perspektive: Žene od talenta i posvećenosti 1861-1926" u čijem fokusu su umetnice u Italiji 19. i prve polovine 20. veka.
Tamara Ognjević,
istoričarka umetnosti i pisac
Fotografije: Galerija Ufici, Nacionalna galerija, London i Artnet
© Artis Center 2019
Trenutno nema aktuelnih komentara
Ostavite prvi komentar koristeći polje desno.