Prvo prikazivanje pokretnih slika na planeti odigralo se 28. decembra 1895. u takozvanom Indijskom salonu Gran kafea na Bulevaru Kapusin u Parizu. Ma kako uzbudljivo zvučalo bilo je daleko od svih onih spektakularnih premijera, crvenih tepiha, mase novinara i obožavalaca koji opsedaju filmadžije i filmske zvezde decenijama unazad. Ruku na srce, taj prvi film braće Limijer pre je bio neka vrsta serije kratkih filmova na kojima je malobrojna publika (jedva tridesetak duša, iako su Ogist i Luj Žan Limijer ambiciozno postavili čak 100 stolica za gledaoce!) mogla da vidi radnike koji napuštaju fabriku, čoveka koji pravi kolut preko glave, dečaka koji pokušava da zaustavi mlaz vode u bašti dok ga baštovan prska, bebu koja peca zlatnu rubici u malom akvarijumu...

Limijerovi nisu imali ambiciju da zadive auditorijum veličanstvenom filmskom sagom, kategorijom nepoznatom u njihovo vreme, već da prikažu jedno čudo nove tehnologije. Još manje im je, sasvim sigurno, padalo na pamet da će se plakat - prvi takve vrste u istoriji, koji je prema njihovim instrukcijama, oblikovao Anri Brispot (1846-1928), pariski umetnik poznat po svom afinitetu za žanr scene, postati predmet želja kolekcionara čitav jedan vek kasnije.

Nek' vas ne zavara datum 1896. koji se nalazi uz plakat. Činjenica da je premijera bila krajem decembra 1895, nameće misao da su mudra, poslovna braća u dogovoru sa umetnikom namerno stavila 1896, kada je ceo projekat dobio onaj puni dinamizam.

Brispotov plakat se ovih dana našao na vrhu liste od 164 čuvena filmska plakata, koje londonski Sotbi planira da ponudi u ciklusu jesenjih aukcija koje počinju 4. septembra. Njegova procenjena vrednost je u ovom trenutku oko 80.000 britanskih funti, ali na aukcijama se nikad ne zna - možda dostigne i neuporedivo veću cifru!

Za nas je, međutim, zanimljivo ono što nam plakat prikazuje. S lakoćom prepoznajemo Brispotov stil koji varira između Lotrekove dinamične, ekspresivne jednostavnosti i Muhinog dekorativizma. Znamo da je bio pod snažnim uticajem Monea i Dega, da ga je privlačio postupak impresionista, ali je, verovatno iz komercijalnih razloga, ostao veran umetnosti pariskog Bel Epoka sa elementima sladunjavog akademizma, koja je imala svoju vernu klijentelu u ojačaloj buržoaziji.

Ono što ne znamo, a bio bi to dragocen "začin" ovoj lepoj poslastici iz Artisovog kabineta retkosti, jeste u kojoj meri je upravo ovaj plakat uticao da već prvih dana 1896. ona skromna publika iz polupraznog Indijskog salona Gran kafea naraste na čak "2000 prodatih ulaznica po ceni od 1 franka za projekcije 1. i 2. januara"! Jedno je sigurno, samo nekoliko meseci kasnije Limijerovi bioskopi su otvoreni širom svih velikih gradova, a ona šarena gužva građana, dama, vojnika, pa i sveštenika sa Brispotovog postera je postala realnost novootkrivene čarolije pokretnih slika.

Tamara Ognjević,

istoričarka umetnosti i pisac

Fotografije@ Sotheby's London

© Artis Center 2018