Taman kad pomislimo da sve znamo o zbirkama Galerije Matice srpske naiđe pravo iznenađenje - u utorak 14. maja u 12 časova GMS, uvek pun prijatnih novina, poziva na promociju kataloga "Zbirka primenjene umetnosti Galerije Matice srpske" čiji je autor naša uvažena koleginica istoričarka umetnosti Milena Vrbaški. Na otvaranju će govoriti upravnica Galerija Matice srpske, dr Tijana Palkovljević Bugarski i Ljiljana Lazić, istoričarka umetnosti, muzejska savetnica MUzeja grada Novog Sada - tri asa struke i nauke na jednom mestu, a tema pravi biser za ljubitelje umetnosti. Zahvaljujemo se na ekskluzivitetu da objavimo vrlo zanimljiv odlomak iz kataloga koji će biti promovisan u okviru Nacionalne nedlje muzeja i manifestacije "Muzeji za 10".

Jedna od posebnih zbirki Galerije Matice srpske, Zbirka primenjene umetnosti, sadrži predmete koji su nastajali su u širokom vremenskom rasponu, od kraja XVII do početka XXI veka. U ovu malobrojnu zbirku (sadrži ukupno 30 predmeta), formiranu 2013. godine, razvrstani su artefakti na kojima se po njihovim tehničkim ili istorijsko-tehnološkim karakteristikama uočava neki od vidova primenjenoumetničke obrade ili dorade. Radi se o predmetima različite namene, utilitarnim, utilitarno-dekorativnim ili samo dekorativnim, koji su se zatekli ili dospeli u fond na različite načine. Pojedini su nasleđeni iz Muzeja Matice srpske, poput metalnih tanjira sa mitološkim scenama, pojedini su poklonjeni (keramoskulpture Aranke i Petra Mojaka), poručeni za potrebe izložbi (reljefi Nikole Popržana), otkupljeni (majolika Ivana Tabakovića), ili pribavljeni zaveštanjem (paradni štafelaji Uroša Predića, porcelanske lule koje su pripadale dr Milanu Saviću). Po zastupljenosti u zbirci preovlađuju predmeti od keramike, majolike i porcelana (15), slede predmeti od metala (8), drveta kombinovanog sa drugim materijalima (5), kamena (1) i roga (1).

U grupi pokućstvenih, neutilitarno-dekorativnih predmeta u zbirci, nalaze se dva Dekorativna tanjira sa mitološkim scenama. Oni su izvedeni jednom od tada novih tehnologija kojom se proizvodi predmet čiji izgled simulira vredniji, ručni umetnički rad. Tokom XIX veka naročito, razvijaju se razni mehanicistički postupci kojima se produkuju predmeti kakvim i pripadnici siromašnijih društvenih slojeva mogu oplemeniti svoje enterijere, poput oleografskih reprodukcija poznatih slikarskih dela, fotografija i sl. Jedan od postupaka kojim su se daleko brže i od manje dragocenog materijala mogle proizvoditi kopije originala, pronađen 1838. godine bio je postupak elektrotipije, odnosno galvanoplastike, kojom se uz pomoć električne struje mogu proizvoditi kopije predmeta (od) u metalu. Sa elektrotipijske kopije predmeta se potom pravi otisak (negativ) da bi se mogao izraditi kalup u kojem se odlivaju (štancuju) jevtiniji primerci od onih dobijenih elektrotipijom. Tako su proizvedena oba Dekorativna tanjira, koja su, u vreme kada su njihovi renesansni prototipi nastali imali utilitarnu namenu, služeći kao posude u kojima se skuplja voda pri pranju ruku. Sadržaj prikaza na Dekorativnim tanjirima odgonetnut je nedavno.

Na prvom, u bareljefu u centru, prikazana je scena sa Minervom koja na Parnasu privodi personifikaciju Slikarstva alegorijskim prikazima slobodnih veština (Gramatika, Retorika, Dijalektika, Aritmetika, Geometrija, Astronomija, Muzika). Radnja se odvija u urbanom antičkom pejzažu. Hram sa portikom na stubovima nalazi se u levom delu scene, iza Minerve. Obod tanjira prekriva vegetabilna dekoracija u koju su upleteni grifoni i maskeroni. Ceo predmet je izrađen elektrotipijom prema nekoj kopiji originala, remek-delu renesansnog augsburškog zlatara Hansa Jakoba Bajra (Hans Jakob Bayr, 1574–1628). Кompozicija iz središta dekorativnog tanjira istovetna je primerku medaljona sa Minervom i slobodnim veštinama H. Jakoba Bajra (R:15,1 cm) koji se čuva u Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu.

Drugi tanjir predstavlja reprodukciju originala koji je izradio Fransoa Brio (Francois Briot, 1550–1616), oko 1585, a čiji je dizajn postao popularan nakon izrade elektrotipske kopije 1864. od strane kompanije Eklington u Birmingemu. Primerak prema kojem je Eklington (Eklington & Co. Birmingham) izradio trofej Vimbldona od delimično pozlaćenog srebra nalazi se u Luvru. Jedan primerak tanjira, odliven u kalaju u Brioovom originalnom kalupu krajem XVI veka čuva se u kolekciji Metropoliten muzeja u Njujorku. Ovaj tanjir se od 1886. godine dodeljuje pobednicama novoustanovljenog takmičenja za teniserke, docnije Vimbldona (Pobednice ne zadržavaju trofejni tanjir, već dobijaju umanjenu kopiju, prim. M.V.). Originalni trofej pohranjen je između dva turnira u muzeju. Pobednica ima pravo samo da se fotografiše i da ga pronese terenom Vimbldona nakon pobede. . U centralnom, kružnom polju prikazana je Umerenost (Temperantia, Sophrosyne) kako sedi, sa lampom u desnoj i krčagom u levoj ruci, okružena prstenom u kojem su, u četiri kartuše, alegorije četiri elementa (Vatra, Voda, Zemlja, Vazduh), koje referiraju na četiri vrste karaktera: sangvinika, melanholika, kolerika, flegmatika. Između kartuša, na sredini svakog međuprostora je bujna dekoracija sa uspravnim hermama. Središnji deo uokviruje konveksni, glatki prsten bez dekoracije, dok se na obodu tanjira, u kartušama, takođe nalaze personifikacije sedam slobodnih veština (Astronomija, Geometrija, Aritmetika, Muzika, Retorika, Dijalektika i Gramatika sa pripadajućim atributima). U osmoj kartuši je Minerva (Razboritost, razum) sa kacigom i štitom, kao boginja koja vlada njima. Između kartuša oboda smenjuju se dekorativni maskeroni sa zgusnutim renesansnim motivima. Na obodu tanjira otisnut je ukrasni geometrizovani pervaz.

(Odlomak iz kataloga izložbe "Zbirka primenjene umetnosti Galerije Matice srpske")

Milena Vrbaški,

istoričarka umetnosti, muzejska savetnica

Galerija Matice srpske

©Artis Center 2019