Mediteran je "Hiljadu stvari u isti mah...Nije to jedan pejzaž, već bezbroj pejzaža. To nije jedno more, već sled mora [...] To je susret sa drevnim stvarima koje su još žive, koje dodiruju ultramoderno ili su u saglasiju sa ultramodernim," misao je Fernana Brodela zabeležena u njegovoj studiji "Mediteran: Prostor i istorija". Jednostavna, nepretenciozna, a suštinska, ova misao je svojevrsna tačka inicijacije istoričarke umetnosti Jasmine Jakšić Subić, kustosa Spomen-zbirke Pavla Beljanskog u Novom Sadu, autorke sinoć otvorene izložbe "Mediteran u delima iz kolekcije Pavla Beljanskog", kojom je započelo ovogodišnje Leto na Trgu Galerija čiji su organizatori Galerija Matice srpske, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog i Galerija Rajka Mamuzića.

U prohledno junsko veče ovim, novim "čitanjem" mediteranske "intervencije" unutar jedne pažljivo sakupljane i ukusom samog Beljanskog, diplomate i kolekcionara, uslovljene zbirke, na neobičan, gotovo opipljiv način, u Spomen-zbirku je stigao Mediteran. I onaj golom oku vidljiv, prožet plavetnilom i zlatom, koliko i mrkim zelenilom i vatrom, ali, pre svega, onaj metafizički, sveprisutan a dostupan samo mislima, egzotičan kao redak začin, zanavek utisnut u arhetipove kojima se čula raduju kao suncu i moru. Toliko slojevit i kompleksan kao dragulj sa hiljadu faseta koje u neshvatljivoj, magijskoj igri, bacaju istovremeno svaka za sebe jedinstveno svetlo, boju, notu, a da opet ta kakofonija čini savršenu harmoniju utkanu u samo jednu reč-roman: Mediteran.

Novo "čitanje" Jasmine Jakšić Subić je u ovom kontekstu i jednostavno, jer se može posmatrati kao izolovana epizoda svakog pojedinačnog dela, ali i kompleksno, jer teži da nam u jednom unapred zadatom okviru postojeće kolekcije, pripoveda o sveobuhvatnosti energije Mediterana, te njegove umetničke interpretacije uslovljene najširom paletom faktora - od onih društveno-političkih, preko određenih stvaralačkih meinstrimova unutar neke epohe, do intimnih, ličnih doživljaja stvaralaca. U tom okviru se sreću refleksije pomodnog orijentalizma umetnosti druge polovine 19. veka, upijanje svetla i tišine ratom iznurenih slikara srpske vojske u egzilu, vatrene ekspresije umetnika odraslih u mediteranskom miljeu, simbolizam stvaralaca postimpresionizma koji bi da more i kamen pretvore u misao artikulisanu umetničkim sredstvima, tajnoviti portreti svakidašnjih žena, erotične berbe, modre senke vrelih letnjih popodneva, plave kapije koje vode u našu najskriveniju emociju, mrtve prirode prožete srebrom i suncem ...

Čudesno je kako jednom prožeti Mediteranom umetnici zauvek nose sećanje na njegovo svetlo, ali i tamu. Podjednako oni rođeni u tamošnjim kamenim kolevkama što mirišu na so i ribarske mreže, kao i oni što su, kao leptiri privučeni mediteranskim nedokučivim, sveobuhvatnim svetlom, na trenutak uronili u taj zavodljivi, paralelni univerzum. Maestralno nam to pokazuje Jasmina Jakšić Subić uparujući kontinentalce poput Mališe Glišića, Marka Čelebonovića ili Peđe Milosavljevića sa mediterancima kakavi su Ignjat Job i Petar Lubarda. Istovremeno, ona nam sugeriše i revolucionarne promene koje donosi kraj jednog veka bremenitog salonskim akademizmom, zasićenog buržuaskim preterivanjem i dekorativizmom koji tako uspešno koketira s kičem. Pobunjeni umetnik beži iz svog zagušljivog gradskog ateljea u plener, njegov kist žudi za pokretom svetla i vode, platno se smanjuje, patentirana je prva tuba za boje, zrikavci i raspevani berači maslina ispunjavaju trenutke u kojima se rađaju slike okupane morem, zavodljive od pokreta nesavršenih, a opet tako zamamnih žena, rađa se jedna umetnost napojena suncem, toliko opipljivo lepa čak i kada znamo da ti borovi u toj mirnoj harmonij boja i formi, kakve vidimo na slici Mališe Glišića "Borovi" iz 1912, slute rat i smrt. No, ova slika, jedno od najreprezentativnijih dela srpskog impresionizma, odabrana kao vizuleni identitet izložbe, integriše sve one osobine Mediterana na kome i smrt ima kvalitet koji implicira transcedenciju u višu ravan iskustva, pre nego puko nestajanje.

"Na delima iz kolekcije Beljanskog i u komparaciji s fazama u stvaralačkim opusima, možemo dodatno da primetimo u kojoj meri su ti boravci na moru, na obali, doprineli razvoju kolorizma u nacionalnoj umetnosti. Inspirisane Sredozemljem, različite umetničke ideje su se slile u sklad zajedničkog osećanja istog večitog i neprolaznog, istog sunca, kamena, hladno-toplih prepletaja u kojima forma biva sve manje važna, a sve više osećaj, trenutak," zapisala je Jasmina Jakšić Subić u katalogu ove izuzetne izložbe koju će publika moći da vidi sve do 2. septembra tekuće godine.

Postavkom koju čini 31 delo čak 13 autora (Stojan Aralica, Jovan Bijelić, Mališa Glišić, Petar Dobrović, Ignjat Job, Petar Lubarda, Milan Milovanović, Kosta Miličević, Predrag Peđa Milosavljević, Milo Milunović, Ivan Radović, Živko Stojsavljević i Marko Čelebonović) otvorena je prva etapa jedne izložbe koja ima za cilj da pokaže kontinuitet Mediterana kao umetniče inspiracije, njegovu drevnost koja neumorno potiče modernost - moć energije zasnovane na sintezi kulturnog predela i nasleđa kao autentični genius loci. U drugoj fazi publika će biti u prilici da vidi prateću izložbu "Mediteran nekada i sad" čiji su autori studenti slikarstva Akademije umetnosti u Novom Sadu, a koordinator profesor Goran Despotovski. Istovremeno za sve vreme trajanja izložbe svi zainteresovani će moći neposredno da učestvuje u sopstvenoj postavci "Pozdrav s mora", slanjem fotografija i razglednica sa Mediterana na adresu Spomen-zbirke Pavla Beljanskog (Trg Galerija 2, 21 000 Novi Sad) ili postovanjem ovih materijala na FB stranicu galerije uz obavezni haštag #szpbmediteran.

U realizaciji izložbe "Mediteran u delima iz kolekcije Pavla Beljanskog" su pored autorke, Jasmine Jakšić Subić, učestvovali: Milica Orlović-Čobanov, Marta Đarmati, Julijana Stojsavljević, Dragana Bošković i Aksinja Kostić. Otvaranjem ove izložbe započelo je tradicionalno Leto na Trgu galerija, koje će ove godine u prvom redu biti inspirisano mediteranskim temama.

Tamara Ognjević,

istoričarka umetnosti i pisac

© Artis Center 2018