Izložba "Dakle, Vi ste taj UrošPredić?" Narodnog muzeja Zrenjanin već nedeljama osvaja beogradsku publiku, koja neumorno navraća u Galeriju SANU u srcu grada! Očaravajuća energija i veliko znanje istoričarke umetnosti Olivere Skoko, višeg kustosa Narodnog muzeja Zrenjanin, autor izložbe, koja čuvenog slikara akademskog realizma i jednog od najznačajnijih stvaralaca našeg tla, predstavlja iz jednog novog ugla, ne samo što privlači najširu radoznalu publiku, već pokazuje koliko je veliki značaj kustoske interpretacije i komunikacije u muzeologiji, a posebno kada je reč o njenom izlagačkom aspektu. Izložba se zatvara u nedelju 15. aprila, a publika će u utorak 10. aprila u 18 časova imati priliku da se druži sa neuporedivom Aleksandrom Ninković Tašić, najboljim poznavaocem života i dela Mihajla Pupina, koja će govoriti o velikom prijateljstvu Pupina i Predića. Iskoristite priliku da čujete i Aleksandru i Oliveru, u sredu 11. aprila u 17 časova, bar još jednom dok traje izložba, koju najtoplije preporučujemo!

Artis Magazin je zahvaljujući ljubaznosti koleginice Skoko dobio pravo na objavljivanje još jedne ekskluzivne priče o Prediću u čijem fokusu je ovog puta možda najzanimljivija, najintrigantnija slika na aktuelnoj postavci - "Vizija u oblacima", jedinstevni umetnički "komentar" na dramatičnu društveno-političku situaciju davne 1887. godine, ali i delo čije tumačenje je, koje daje sam Predić, nateralo kralja Aleksandra I Karađorđevića da bez reči izjuri iz slikarevog beogradskog ateljea.

Na izložbi „Dakle, Vi ste taj Uroš Predić?“ Narodnog muzeja Zrenjanin, koja u Galeriji SANU traje do 15. aprila, posebno pažnju publike privlači slika „Vizija u oblacima“. Sa razlogom. Posetioci imaju priliku da pogledaju po mnogo čemu neobično Predićevo delo, nastalo dve godine nakon njegovog povratka sa bečkih studija. Sliku je autor detaljno opisao u svojoj Autobiografiji 1946. godine, a zbog brojnih detalja i izuzetne narativnosti i simbolike, ali i nevelikog formata, publici su na izložbi dostupne lupe, ali i reprodukovana slika većih dimenzija sa svim ucrtanim objašnjenjima za lakše upoznavanje sa ovim izuzetnim radom Uroša Predića.

Kako je sam slikar istakao, u vreme nastanka ovog dela (1887.) došlo je do austrijske okupacije Bosne i Hercegovine „kada je političko nebo bilo vrlo natušteno, te je izgledalo da će doći već onda do rata, koji će planuti tek posle 27 godina, kada su grabljivci sa severa mislili da su se dovoljno spremili, da nas pregaze i prokrče sebi put za Istok“. Dalje, Uroš govori da je kao austrijski podanik pozvan da se spremi za mobilizaciju i „pođe tamo gde se ruši, pali, kolje, ubija!“. U takvom raspoloženju odgovorio je na rat svojim načinom, stvorivši sliku koja kroz alegoriju iznosi njegovo kritičko viđenje života i odnosa među ljudima.

Sebe je zamislio kako stoji na nekom manjem uzvišenju sa kojeg posmatra prizor ispred sebe (Radoje Drašković, rođeni Orlovaćanin i autor knjige „Čika Uroš“, kaže da je to zapravo pogled sa vidikovca, odnosno sa vrha umetnikovog vinograda na tzv. Dudari gde je Predić posebno voleo da dolazi. Takođe, Drašković nam otkriva da je selo koje se vidi odatle, a koje je predstavljeno u donjem delu slike zapravo Tomaševac, prim.aut.).; široku dolinu u predvečerje pod tamnim oblacima koji nagoveštavaju dolazak oluje. To je donja zona slike na kojoj je predstavio pejzaž sa naseljem . A potom sledi detaljan opis gornjeg dela:

„Gore se uprkos svetu mržnje i borbe, prostrla svetla pojava Ljubavi, Venera, okružena svojim vernima iz svih staleža. Jedan kralj pruža joj svoju krunu i papa kleči pred njom i hromi prosjak i jedan guravko i kvazi strogi naučnik, pa i jedna kaluđerica jeca nad bedrima Venerinim, na čijem ramenu sedi Amor sa strelama. Između Amora i Venerine glave kezi se lobanja Smrti, Venerin korelat. Dok smrt obara, Venera stvara, bez nje propao bi svet. Ona je vodila velikog Dantea kroz ceo život kao i kroz njegov božanstveni spev koji se svršava rečima: L’Amor che muove il sole e l’altre stelle.

Druga sila koja pokreće ljude, Borba, oličena u mračnoj pojavi boga Marsa koji napada Hrista, učitelja ljubavi i mira. I tada se spremao da zakrvari svet, ali nije uspeo. Zadržala ga nesita aždaja deficita, koja, ližući prazan rog iznemogle Fortune, ne dade Marsu maha, jer mu je nogu vezala svojim repom. Desno od Venere stoji Pravda, vezanih očiju, ali i vezanih ruku. Na njenim ramenima sedi neki bankarski tip kao predstavnik kapitala i otevši od Pravde mač i vagu, on deli pravdu, tako da na vagi preteže kesa s novcima, laki zamotuljak na kom piše Jus. Ali, u polutami, iza Pravde, već čeka Sudbina, držeći Klepsidru, kad će doći čas odmazde, kad će Pravdi odrešiti ruke. I evo, najveća figura na ovoj slici Crvena Avet, izgladnela lica, sa crvenom jakobinskom kapom na glavi, drži u vis zapaljenu buktinju, čiji dim ide pod nos zaprepašćenom jahaču Pravde, jer mu u dimu lik revolucionara Marata govori nemile stvari u uho, a šapa jednog tigra pritiskuje Jus da pretegne kesu s novcima. U donjim tamnim partijama oblaka sedi grupa Politike, naslonjene jednom rukom na Silu, drugom na Lukavstvo. Politika je pod maskom da se ne bi videlo kuda smera. Pod njenim nogama leži uspavani Lav, tj. narod, kom ne dolazi svest o njegovoj moći, te zato još nosi magareću glavu. Ako se probudi, lukavstvo mu pruža malo čkalja, sitnih koncesija, a sem toga, Lavu su vezane pandže u rukama Sile.

Na gornjem desnom uglu slike leži Poezija, mrtva. Darvin, predstavnik nauke, navaljuje na Poeziju težak nadgrobni kamen, na kom piše: Scientia. Moderni poeta sedi na svojoj Muzi i okreće svoj vergl, a majmun mu uliva nadahnuće kroz Nirnberški levak u glavu.

Leva polovina slike je nešto svetlija. U nižim partijama predstavnici umetnosti i književnosti, koje su tada bile ogrezle u niskom, čak i prostačkom naturalizmu, prikazani su, kako jašu na svinji jureći za Istinom, koja im (je) okrenula leđa bežeći u svetle visine ideala. Tu je Isus pokleknuo, držeći protiv navale Marsa svoju nauku o veri, ljubavi i nadeždi, kao štit. U njegovoj su blizini i najsvetliji umovi stare filosofije, Sokrat i Platon, koji su putem razuma došli do istih moralnih visina, do kojih se uzdigao Isus pomoću ljubavi. I dok se ovde na zemlji sve obrće i prevrće u večitom nezadovoljstvu, Bog, pošto je čoveku dao razum da bi razlikovao dobro od zla i poslao Sina svoga kao učitelja mira i ljubavi, predao se bezbrižnom snu. Njegova svetla glava zauzima na slici ceo levi ugao, i ne oseća, što ga ateista Volter uznemiruje po uhu svojim perom. I rezultat celog ovog razmišljanja pokazan je najzad na slici u alegoriji, kako se mudrost i ludost ljube.“

Predić je Mihovilu Tomandlu tada u svom ateljeu pokazujući na sliku iščitao i ono što u svojoj Autobiografiji nije pomenuo pa je tako rekao da „krvava ruka s buktinjom izgleda kao Sfinga, večita zagonetka kako da se upravlja narodom, a tu je i Prometej koji sedi skrušeno, kajući se što je ljude spasao od propasti.“ Inače ovaj Pančevac će kasnije, u svojoj knjizi "Moji susreti s Urošem Predićem", napisati kako mu je Uroš tada rekao da je svojevremeno i kralju Aleksandru koji je često dolazio u njegov atelje takođe na isti način detaljno opisao svoju sliku, objasnivši mu da ona predstavlja viziju o socijalnoj revoluciji, ali da je kralj potom „smesta napustio atelje i nikad više nije došao.“

„Viziju u oblacima“ je Predić naslikao dve godine nakon povratka iz Beča. Iako je realizam evidentan u donjoj zoni slike što ukazuje na slikarevo upravo svršeno akademsko obrazovanje i doslednost u naučenom izrazu, gornje partije slike svakako dokumentuju da mu ni vodeća minhenska simbolistička klima nije bila strana. . U ostalom sam Predić je potvrdio da je slika nastala pod uticajem knjige „Das rote Gespenst“ (Crvena sablast) koju je napisao nemački pripovedač, i istoričar Johan Šer (1817-1886).

Iako nam je nakon Predićevog objašnjenja u potpunosti jasna zamisao gornjeg dela slike, pravi simbolizam zapravo prepoznajemo u drami na donjoj particiji. Na to upućuju i maslinasto-zeleni i tamni tonovi kojima obiluje ovaj romantičarski pejzaž a koji zapravo treba da pojačaju utisak dolaska oluje, odnosno dolazak tih smutnih događanja na istorijskom nebu.

Olivera Skoko,

istoričarka umetnosti – viši kustos

Narodni muzej Zrenjanin

© Artis Center 2018