Beograd, 12. mart, 10:15
Suočen sa realnošću koja nadilazi moć poimanja, umetnik često poseže za sopstvenim sećanjem na lepo kao da se snagom tog sećanja ili vizije brani od strahote, od užasa koji plavi njegovu realnu vizuru.
Mogao bi ovo biti kratki, sažeti opis onoga što nam prikazuje poslednja slika Nadežde Petrović, nastala u Valjevu 1915. godine, pre nego što će ovu avangardnu umetnicu i hrabru patriotkinju pokositi epidemija pegavog tifusa koja je tih dana pretvorila čitav jedan grad u bolnicu.
Kada su kolege iz Narodnog muzeja Valjevo, predvođene istoričarom Vladimirom Krivošejevim, pre nekoliko godina postavile potresnu izložbu "Valjevska bolnica 1914-1915", ova Nadeždina slika jednostavnog naziva "Valjevska bolnica", bila je jedna vrsta vizuelnog identiteta strašne povesti o epidemiji koja je od decembra 1914. do maja 1915. godine odnela oko 10.000 života!
Sva u svetlim, živim bojama na kojima medicinski šatori izgledaju kao cvetovi klonuli u ekspresivno, onim Nadeždinim snažnim, nemirnim potezima, naslikanom pejzažu, ova slika ne svedoči o užasnoj patnji hiljada vojnika, civila, ratnih zarobljenika i meštana, koje je strašna namera nepredvidljive sudbine dovela na tačku poslednjeg ishodišta. Nema tu ni trunke užasa svakodnevice koja je nosila i do 150 života. Samo nestvarni isečak svetlosti kojom se umetnica branila od smrti. Isečak po prirodi sličan nešto starijoj Nadeždinoj "Gračanici" u moru crvenih božura, takođe naslikanoj u jeku Balkanskih ratova, kada je slikarka kist i platno zamenila sanitetskom torbicom bolničarke.
Malo je slika u domaćoj umetničkoj riznici koje na tako neposredan način svedoče moć umetnosti da zakloni stvarnost i veru umetnika da lepota zaista može spasiti svet.
Sećajući se Nadežde, ali i deleći njeno uverenje o moći umetnosti, i vama ovih neizvesnih dana savetujemo dubok i sveobuhvatan pogled u lepo.
Tamara Ognjević,
istoričarka umetnosti i pisac
© Artis Center 2020
Trenutno nema aktuelnih komentara
Ostavite prvi komentar koristeći polje desno.