U Prvoj knjizi Timoteju, Apostol Pavle se obraća Timoteju povodom njegove službe u Efesu, pružajući mu savet da „ništa nismo doneli na ovaj svet, pa ne možemo ništa ni odneti. Zato, kad imamo hranu, odeću, i zaklon, budimo zadovoljni time.“

Sveto pismo obiluje referencama na odeću i odevanje, naročito kada se glagol „obući“ (npr. obući u Hrista) koristi kako bi se ukazalo na priklanjanje odnosno potvrdu božanske ljubavi i hrišćanstva u čoveku. Takve poruke sugerišu da je upravo ta božanska ljubav jedino pravo „odelo“ kojim čovek može da se „ukrasi“. Ipak, Pavlove reči Timoteju, bazirane na binarnoj opoziciji nago / obučeno, odnosno odsustvo i prisustvo odeće, daju i samoj fizički manifestnoj i materijalno pojavnoj odeći božansku dimenziju, jer je ona upravo dar od Boga na kom bi trebalo da budemo zahvalni. Ovakva Pavlova tvrdnja ne dovodi u pitanje to da smo „zemlja i da ćemo u zemlju otići“ upravo jer smo na svet stupili nagi, ali naglašava potencijal i funkcionalnost odeće kao odraza božanskog, uprkos ustaljenom verovanju da su ukrašavanje putem odeće pa tako i sama moda odraz satanizma i da su tako na izvestan način one „anti-religijske“.

Tokom Londonske nedelje mode 2017. godine, turska modna dizajnerka Dilara Findikoglu održala je reviju svoje kolekcije inspirisane demonologijom, okultnim, pa i Satanom lično u Crkvi Svetog Andreja u Holbornu, nakon čega je crkva momentalno uputila javno izvinjenje vernicima. Ipak, infernalni mizanscen postavljen u Božjoj kući (od strane jedne Muslimanke) se može tumačiti i drugačije. Hrišćanstvo svakako opravdava ideje i raja i pakla, a „prisustvo“ Lucifera u prostoru namenjenom Bogu može se tumačiti kao odraz pokajanja ili potpunog klanjanja Bogu koji u svoju „kuću“ prihvata sva Božja stvorenja, pa čak i ona pala. Ipak, moda je još jednom osuđena kao satanistička, uprkos činjenici da su mnogi modni kreatori (primera radi Dolće i Gabana i Žan Pol Gotje) crpeli inspiraciju iz hrišćanstva i predstavljali ga u svom sjaju.

Svaka religija (a ne samo hrišćanstvo) oduvek je, kao vid društvenog ustrojstva, direktno i indirektno uticala kako na odevne prakse tako i na modne trendove. Sakralni tekstil u različitim oblicima (naročito u odevanju klera) ključan je za praktikovanje religije. Jedno od najveličanstvenijih ostvarenja nacionalne sakralne umetnosti upravo je vez monahinje Jefimije po ćivotu u vidu Pohvale Knezu Lazaru – dakle, umetničko telo tekstilne provenijencije, izrađeno od materijala kojim bi se izradio i odevni predmet. I same religijske prakse neretko imaju struktuirane norme koje se odnose na odevanje – bilo da je reč o sveštenstvu, vernicima ili narodu koji ulazi u prostore božanskog. U Sjedinjenim Američkim Državama ustaljena je tradicija specijalnog oblačenja odnosno „modiranja“ za posetu crkvi nedeljom, naročito tokom Uskršnje nedelje kada su popularni uskršnji cvetni šeširi.

Različite vrste islamskih velova integralne su za društveni habitus muslimanki, čime su mnogi luksuzni brendovi visoke mode usmerili svoju proizvodnju upravo za njihove potrebe. Na primeru burki i hidžaba prekrivenih Luj Viton logom možemo postaviti pitanje, s obzirom na to da se radi o modnom predmetu de fakto uslovljenom religijom, da li se radi o inkluziji ili marektingu zarad profita, i da li je čin modnog stvaranja (i estetskog i komercijalnog) uslovljen religijom moguć ukoliko poštuje norme određene religije, ili je on bez obzira na to „satanistički“ i anti-religijski?

Na takva pitanja pokušale su da odgovore dve recentne modne izložbe, Savremena muslimanska moda održana u De Jang muzeju u San Francisku krajem 2018. godine, i tradicionalna godišnja modna gala izložba Instituta za kostim Metropoliten muzeja u Njujorku, Nebeska tela: Moda i katolička imaginacija, održana takođe tokom 2018. godine. Prva izložba upustila se u istraživanje načina na koje savremena modna industrija rezonuje sa Islamom i muslimanskim potrošačima, dok je druga kroz poređenje i suprotstavljanje modnog dizajna i srednjevekovne sakralne umetnosti pokušala da osvetli povezanost mode sa verskim praksama Katolicizma. Izložba Nebeska tela postala je tako najposećenija izložba Met muzeja, te najposećenija izložba na svetu za 2018. godinu, izazivajući mnogo manje kontraverzi nego jedna od njenih prethodnica, Kina: Iza ogledala, usled koje je muzej optužen za kulturnu aproprijaciju.

Tako su se moda i religija pokazale kao muzeološki dobitna kombinacija, jer su možda ipak obe prakse kao vid ljudskog delovanja sa željom dostizanja ideala sličnije nego što se to isprva čini.

Stefan Žarić,

istoričar umetnosti i mode

Artis Center

© Artis Center 2020