Istorija ljudske žudnje za slatkim stara je gotovo koliko i sam čovek. Ipak, kako su se civilizacije razvijale, kulinarske tehnologije usavršavale, a ukusi postajali sve istančaniji, menjali su se i oblici naših slatkih zadovoljstava. Svaka epoha donosila je nove poslastice, nove načine uživanja i nove predstave o slatkom. U raskošnom svetu bel epoka oblikovala se i poslastičarnica kao jedinstven javni prostor posvećen slatkim čarolijama, ali i mnogo više od toga.

Novembarska predavanja vode nas u vreme burne industrijske revolucije, uspona velikih gradova i rađanja novih kulturnih potreba. U epohu u kojoj su moralne norme još uvek bile čvrsto ukorenjene, dok je hedonizam postajao sve privlačniji. U vreme kada su štampa i reklama oblikovale nove obrasce potrošnje, a izgled, ponašanje i lična prezentacija u javnosti dobijali sve veći značaj.

Da bismo razumeli mesto poslastica u ovim promenama, zavirićemo u ateljee slavnih umetnika i radionice velikih majstora poslastičarstva, ali i u manje poznate stranice društvene istorije, naročito one posvećene ženama. Upravo u ovom periodu razvijaju se praksa kreiranja ekskluzivnih poslastica za slavne ličnosti, novi estetski obrasci reklamiranja slatkiša i poslastičarnice kao važna mesta urbanog života, društvenog susretanja i ženske emancipacije.

Naše putovanje vodi nas u Pariz, Beč i Budimpeštu, ali i u Beograd i Novi Sad. Na talasu evropeizacije, ova dva grada brzo su prihvatala privlačne obrasce evropskih poslastičarnica i nove recepte, istovremeno razvijajući i sopstvene slatke kreacije nadahnute evropskim uzorima.

Dva predavanja, dva slatka putovanja kroz evropsko gastronomsko nasleđe i kulturnu istoriju!

Četvrtak, 12. novembar, u 18.30

Poslastičarnica: Francuski slatki patent

Vodimo vas u Pariz u doba bel epoka, među majstore poslastičarske umetnosti poput Antonina Karema i Ogista Eskofjea, čije su kreacije obeležile razvoj francuske gastronomije i kulturu trpeze. U svetu rastuće građanske klase, poslastica postaje mnogo više od slatkog zalogaja. Ona je izraz prestiža, prefinjenog ukusa i društvenog položaja.

Kroz istoriju poslastica, a naročito pariskih poslastičarnica nastalih u ovom razdoblju, istražujemo promene u svakodnevnom životu, nove obrasce potrošnje i mesto žena u modernom urbanom društvu. Pratićemo kako su francuski slatki izumi i poslastičarski modeli prelazili granice i stizali do Balkana, ostavljajući tragove koje prepoznajemo i danas.

Petak, 27. novembar, u 18 časova

Poslastičarnica: Slatki valcer na lepom plavom Dunavu

Naše drugo putovanje vodi nas u Beč i Budimpeštu, među centralnoevropske majstore poslastičarstva s kraja 19. i iz prvih decenija 20. veka. Upoznaćemo velike zvezde centralnoevropskog poslastičarstva, Franca Sahera i Jozefa Doboša, njihove poslastičarske izume i priče koje su ih proslavile, ali i slatke sklonosti njihovih kraljevskih i drugih uglednih mušterija.

Istražićemo kako su se ukusi, recepti i poslastičarski trendovi širili Podunavljem i šta je od ove raskošne slatke baštine stiglo do Beograda i Novog Sada. Kako su evropski uzori prihvatani i prilagođavani lokalnim ukusima? I šta nam istorija poslastica govori o kulturnim vezama, društvenim ambicijama i svakodnevnom životu naših gradova?

Istorija koja se može i okusiti!

Oba predavanja prati degustacija istorijskih poslastica, pripremljenih u skladu sa temom susreta.

Eksperimentalna rekonstrukcija istorijskih recepata integralni je deo projekta „Poslastičarnica“, koji se realizuje u saradnji sa Draganom Vasić. Na taj način istoriju ne upoznajemo samo kroz priče, dokumente i slike već i kroz ukuse koji su nekada osvajali evropske dvorove, gradske salone i mušterije čuvenih poslastičarnica.

Praktične informacije

Mesto održavanja: Kanvas Event & Community Space, Skadarska 40c, Beograd

Prijavljivanje je obavezno:

office@artiscenter.com
065/864 38 00

Cena ulaznice: 1.500 dinara (po predavanju, plaća na licu mesta)

©Artis Center