post

Poslastičarnica: Kineski car i topla čokolada

Razmišljate o toploj čokoladi? Ima smisla uz sneg koji veje od sinoć. A, uz sneg i čokoladu nekako uvek spontano ide spoj umetnosti i mašte, koji ima taj kvalitet da običan februarski dan pretvori u scenografiju za mini bajku. Makar na trenutak.

Da je pasija prema toploj čokoladi, koja zajedno sa čajem i kafom, stiže u Evropu tokom 16. i 17. veka, znala da potakne maštu, jasno je iz same spoznaje da je reč o luksuznoj robi koja u ono doba ima zanimljiv status svojevrsnog leka i terapeutskog sredstva, pa je neretko u odgovarajućim dozama prepisuju lekari. Naime, barokna Evropa smatra da bi prekomerena konzumacija čokolade mogla da ime nus efekte (plašene su fine dame, osobito one u blagoslovenom stanju, da bi mogle roditi decu tamne puti ako preteruju s napitkom na kojem su nedeljama mogle da marširaju Montezumnine trupe u Novom Svetu), stoga je sve u vezi s ovim napitkom bilo izazovno, egzotično, a povremeno regulisano i crkvenim zabranama.

Gij-Luj Vernansal sa saradnicima, “Doručak”, tapiserija od vune i svile iz ciklusa “Priča o kineskom imperatoru”, izrađeno u Manufakturi Bove (Francuska), 1697–1705. Geti Muzej, Los Anđeles, SAD.

Blagosloveno nepoznavanje običaja delekog, egzotičnog sveta u epohi velikih geografskih otkrića, ali i skupocena roba koja je iz njega stizala, a posebno priče nadahnutih putnika, poticali su maštu bogatih konzumenata tople čokolade, koji su naročito u Francuskoj, Austriji i Nemačkoj u tili čas znali da spoje zamamni napitak južne Amerike sa prozračnim, skupocenim kineskim porcelanom. I šta je prirodnije dok srkućete slatko, tamno zlato iz tananih šoljica sa rascvetalim jasminima i malim pagodama, sedeći u nekom dvorcu na Loari u 18. veku, nego da zamišljate kako sličan prizor izgleda u zagonetnoj Kini, toj fascinaciji čoveka rokokoa, dok sličnu operaciju, ali na mnogo glamurozniji način, obavlja kineski imperator lično.

Tako nastaje i ova raskošna tapiserija od vune i svile iz našeg posta, koju prema nacrtima Gija-Luja Vernansela i njegovih saradnika, krajem 17. veka tkaju majstori manufakture iz Bovea (Francuska). Nazvana jednostavno Doručak, deo je veće kolekcije tapiserije zajedničkog naziva Priča o kineskom imperatoru, koju su pasionirano naručivali plemići ondašnje Evrope kao skupocenu dekoraciju enterijera svojih dvoraca i letnjikovaca. Kineski car nije u stvarnosti pio čokoladu, niti jeo egzotično voće za doručak u drušvu lepote carice obučene po evropskim maštarijama, ali ko mari uz toplu čokoladu iz finog porcelana. Naravno kineskog!

Šarl-Etjen Leguaj, Dizajn porcelanskog bokala za pripremu čokolade, Sevr, 1762.

Neće mnogo biti potrebno, a da evropski keramičari iz Sevra i Majsena krenu u veliku avanturu kreiranja sopstvenih servisa za luksuzne napitke iz belog sveta. I dok se kafa uglavnom konzumirala u tzv. kućama kafe u koje su u početku pristup imali samo muškarci, topla čokolada i čaj su servirani u salonima i budoarima, pa su dame mogle da se priključe zajedničkom užitku, kojem je posebnu dimenziju daavalo uverenje da je čokolada moćan afrodizijak.

Iako na našim zidovima danas nema tapiserija iz Bovea (bio bi to jako skup sport!), a tek poneko ima dragoceni blue china porcelan, ne znači da ne možemo, uz pomoć mašte, umetnosti i tople čokolade, uživati u slikama jednog sveta koji je možda malo znao o prehrambenim navikama kineskog cara, ali je odlično razumeo šta je lepo.

Photo @ I Knead to Eat / Via ikneadtoeat.com

Da bi ugođaj bio kompletan evo i recepta za toplu čokoladu iz čuvene pariske poslastičarnice “Angelina” – Pomešajte šolju i po mleka sa pola šolje slatke pavlake, dve kašičice šećera, nekoliko kapi ekstrakta vanile. Zagrejte mešavinu da prostruji (nemojte kuvati!), pa dodajte 100 grama crne čokolade izlomljene na kockice (nećete pogrešiti ako dodate i koju kockicu više, s čokoladom se prosto ne može preterati). Vratite na tihu vatru i mešajte da se čokolada rastopi. Vrelo sipati u porcelansku šolju. Ukrasiti šlagom i prstohvatom cimeta. Odlično se slaže sa snegom koji veje, dobrom knjigom (preporučujemo “Kao voda za čokoladu” Laure Eskvil) ili filmom – teško da bi se na lepši način mogla gldeati “Čokolada” Lase Halstroma iz 2000, sa sjajnim Džonijem Depom i Žilijet Binoš!

Uživajte!

Tamara Ognjević,

istoričarka umetnosti i gastroheritolog 

© Artis Center 2018

post

Projekti ~ Artisova Poslatičarnica

Vizuelni identitet “Poslastičarnice” sa porcelanskom skulpturom Kris Antman za fabriku “Majsen” iz ciklusa “Zabranjeno voće”

Istražujući fantastičnu povest civilizacijske žudnje za slatkim, projekat Poslastičarnica predstavlja kompleksnu transdisciplinarnu studiju koja obuhvata istoriju, umetnost, gastronomiju, antropologiju, književnost, filozofiju, rodne studije i druge relevantne naučne discipline. Polazeći sa stanovišta čuvenog francuskog šefa Antonina Karema (1784-1833) da je poslastičarstvo peta slobodna umetnička veština, ovaj projekat teži da sagleda širi društveni i fenomenološki kontekst poslastica i svega onoga što one impliciraju u praktičnom i metaforičnom smislu. A, naročito u posebnom odnosu gastronomije, umetnosti, nastanka velikih gradova i promenjenog položaja žena u 19. i prvoj polovini 20. veka, dakle u epohi u kojoj se prepliću industrijalizacija i emancipacija, nauka i estetika, revolucije i erotika. U vremenu koje, oblikujući novo društvo, trajno menja sve prethodne sisteme vrednosti i načine komunikacije.

Poslastičarnica je svoje prve korake napravila u jesen 2015. godine na Danima evropske baštine u okviru teme „Stari i tradicionalni zanati – očuvanje i održanje”. Pored učešća na Međunarodnoj naučnoj konferenciji koja je tim povodom organizovana u Etnografskom muzeju u Beogradu, Artis centar je prvi put prezentirao svoja saznanja vezana za istoriju poslastica i poslastičarstva u Beogradu u okviru predavanja “Slatka prošlost Beograda”, te organizovao u Manakovoj kući radionicu kandiranih jabuka u saradnji sa najstarijom bombondžijskom radnjom u Beogradu – “Bosiljčić”. Od te predpremijere, pa sve do ciklusa predavanja i radionica, koje čine sastavni deo promocije Poslastičarnice, a čiji je intenzitet pojačan u 2017. godini, urađena su brojna istraživanja i više eksperimentalnih rekonstrukcija u saradnji s Jasminom Kovačić i novosadskim “Vremeplovom”, čiji će rezultati biti publikovani u naročitoj, reprezentativnoj monografiji čije izdavanje je planirano za 2019-2020. godinu. U 2016. organizovana je prva izložba na temu Božićnih kolača u okviru Artisovih čarolija sredinom decembra meseca. Izložbu je pratilo predavanje Tamare Ognjević “Slatke tajne Božićnih kolača” i mini sajam kolača, kuglofa i slatka.

Poslastičarnica je izlaganje svojih saznanja nastavila serijom predavanja u Subotici, Novom Sadu i Kruševcu, a krug naših slatkih saradnika se proširio na majstore najstarije beogradske poslastičarnice “Pelivana”, subotički “Ravel”, asocijaciju Jevresjskih žena Magish, Kruševljanke okupljene oko Kuće Simića, Narodnog muzeja u Kruševcu. U januaru nam je Share Square u beogradskoj Savamali otvorio svoj dinamični, interaktivni prostor i Poslastičarnica se u naročitom izdanju pojavljuje među Beograđanima na samom početku 2018. godine.

Pred nama su brojni programi, jer mi smo mali, ali ambiciozan tim, nameran da ovu slatku priču ispriča do kraja, najbolje što ume. Krunu tih napora donose specijalni-programi iznenađenja u 2018, a naročito publikacija i dokumentarac koji planiramo u 2019-2020. godini.

Artis u realizaciji projekta Poslastičarnica sarađuje sa brojnim stručnjacima i ustanovama u zemlji i isnostranstvu. Istraživanja proistekla iz ovog projekta se predstavljaju publici kroz predavanja, prezentacije, eksperimentalne radionice i druge oblike saradnje zasnovane na ideji interaktivnog pristupa kulturnom nasleđu u kojem značajnu ulogu igra publika.
Autor i rukovodilac ovog jedinstvenog projekta-simulakruma, zasnovanog na nematerijalnom kulturnom nasleđu, je istoričarka umetnosti i gastroheritolog, Msr Tamara Ognjević, direktorka Artis centra, potpredsednica Nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta muzeja (ICOM Srbija).

U dosadašnjem toku projekta pored arhivskih, studijskih i terenskih istraživanja u okviru Poslastičarnice su relizovane:

IZLOŽBE

Izložba Božićnih kolača u okviru manifestacije Artisove čarolije, održane 17. decembra 2016. u prostoru restorana Radost fina kuhinjica u Beogradu. U saradnji sa poslastičarnicom “Vremeplov” iz Novog Sada, Muzejom kolača i kuglofa “Gea” iz Sremskih Karlovaca, Muzejom slatka-Kuća Cvetića iz Kraljeva i Jelenom Tupenarac iz Sremske Mitrovice.

Artisove čarolije 2016 ~ Izložba Božićnih kolača. Foto @Vanja Jimmy Ivošević

PREDAVANJA

“Slatka prošlost Beograda”, Dani evropske baštine 30. septembar 2015, Manakova kuća, Etnografski muzej u Beogradu. U saradnji sa bombondžijskom radnjom “Bosiljčić” iz Beograda.

Predpremijera “Poslastičarnice” na Danima Evropske baštine 2015. Predavanje “Slatka prošlost “Beograda” u Manakovoj kući. Foto@Tamara Ognjević i Majda Sikošek

“Slatke tajne Božićnih kolača”, predavanje u okviru Artisovih čarolija, manifestacije održane 17. decembra 2016. godine u prostoru restorana Radost fina kuhinjica, a povodom sedam godina od osnivanja Artis centra.

Predavanje “Slatke tajne Božićnih kolača” uz obavezni “Vremeplovov” lebkuhen, rezultat jedne od eksperimentalnih rekonstrukcija koje su Jasmina Kovačić i Tamara Ognjević sprovele u okviru “Poslastičarnice” 2015-2016. Foto@ Gianmaria Jimmy Giannone

“Poslastičarnica – Art Nuvo i žena kao desert”, 5. Međunarodni dan Art Nuvoa 9. jun 2017, Gradski muzej Subotica. U saradnji sa poslastičarnicom “Ravel” iz Subotice.

Artisova “Poslastičarnica” na 5. Međunarodnom danu Art Nuvoa u Gradskom muzeju u Subotici, početak juna 2017. Foto@Tamara Ognjević i Olga K. Ninkov

“Poslastičarnica – Kratka povest žudnje za slatkim, Leto u vrtu galerija 29. jun 2017, Galerija matice srpske i Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad. U saradnji sa Jasminom Kovačić i poslastičarnicom “Vremeplov”.

“Poslastičarnicom” je otvoreno Leto u vrtu galerija u Novom Sadu 29. juna 2017. Foto@ Jelena Ognjanović za Galeriju matice srpske

“Poslastičarnica – Kako je hleb za španskog kralja osvojio Evropu”, Jesenji festival jevrejske kulture 12. septembar 2017, Jevrejska opština Subotica. U saradnji sa asocijacijom jevrejskih žena Subotice “Magish”.

Artisova “Poslastičarnica” na Jesenjem festivalu jevrejske kulture u subotici, septembar 2017. Foto@ Tamara Ognjević i Branka Banjanin

“Poslastičarnica – Slaviti i postiti ili o tajnama posnih kolača”, Izložba “Srećna slava, domaćice!” 7. decembar 2017, Kuća Simića, Narodni muzej Kruševac. U saradnji sa Kruševljankama učesnicama radionice “Posno, a slasno”.

Predavanje “Poslastičarnica – Slaviti, a postiti ili o tajnama posnih kolača” u Kući Simića u Kruševcu 2017. Foto@Živojin Manojlović, Vesna Bogdanović i Tamara Ognjević

“Poslastičarnica – Slatke izjave ljubavi”, Artisova predavanja 10. februara 2018, Share Square, Beograd. U saradnji sa poslastičarnicom “Pelivan”.

 

RADIONICE

“Slatka prošlost Beograda” u saradnji sa bombondžijskom radnjom “Bosiljčić”, Dani evropske baštine 2015, Manakova kuća, Etnografski muzej u Beogradu

Radionica kandiranih jabuka u saradnji sa bombondžijskom radnjom “Bosiljčić” na Danima evropske baštine 2015. u Manakovoj kući. Foto@Majda Sikošek i Tamara Ognjević

“Posno, a slasno”, radionica posnih slavskih kolača, prateći program izložbe “Srećna slava, domaćice!” 2017, Kuća Simića, Narodni muzej Kruševac. U saradnji sa Sanjom Gajić, Aleksandrom Gogić, Vidosavom Narančić, Ljiljanom Plašić, Gordanom Simić, Vesnom Stefanović, Ljiljanom Stojanović, Draganom Vasić i Gordanom Zlatanović.

Radionica “Posno, a slasno” u okviru izložbe “Srećna slava, domaćice!”. Foto@Tamara Ognjević

Projekat se nastavlja i u narednom periodu kroz seriju istraživanja, predavanja, izložbi i radionica, a u nameri da u finalnoj realizaciji bude objavljena reprezentativna publikacija i snimljen dokumentarni film. Budući da je reč o petogodišnjem projektu, krajnji rok završetka projekta je 2020. godina.

© Artis Center 2018

post

Poslastičarnica ~ Slatke izjave ljubavi

POPUNJENO!!!

Subota, 10. februar, 11 časova – Share Square, Koče Popovića br. 4, Savamala

Prijavljivanje obavezno – ograničen broj mesta!

Artisova “Poslastičarnica” premijerno u Beogradu! Posle Subotice, Novog Sada i Kruševca, naš slatki projekat će imati svoju predavačko-degustatorsku premijeru i u prestonici! Fokus je kao i uvek na umetnosti, poslasticama i kulturnoj istoriji, a ovog puta uokviren ljubavnim temama i sledujućim afrodizijacima. Da li je čokolada više od slatkog ukusa? U kakvoj relaciji stoje Eros i šećer? Zašto je medeni mesec baš meden? Ko je sve i kako zadavao glavobolje poslastičarima naručujući kolače dragim bićima? Može li se ljubav izjaviti bombonjerama? Da li je tačno da slatko posebno kod žena izaziva naročite senzacije? Šta su filozofi pisali o kolačima i zašto najveća srpska “profesorka ljubavi” – Mir Jam – nije mogla da misli bez čokoladnih bombona?

Ovo su samo neka od pitanja na koja ćemo pokušati da damo odgovor na predavanju koje se bavi ljubavnom istorijom kolača, sve usput zavirujući u čuvena umetnička dela, romane i filmove.

I ovog puta naš partner na projektu “Poslastičarnica”, najstarija slatka kuća u Beogradu – “Pelivan”, priprema prave slatke poljupce, pa izvolite. 

Cena programa: 900 RSD

(Cena obuhvata i posluženje – jedno piće i kolače)

Prijavljivanje mejlom ili telefonom:

office@artiscenter.com

065 864 38 00

© Artis Center 2018